Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropa inovativnija, Srbija umereni inovator
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Jaz na polju inovacija između Evropske unije s jedne i SAD i Japana s druge strane sve je manji ali su razlike među članicama EU još velike i veoma sporo se smanjuju. Po performansama u inovacijama u EU prednjači Švedska a slede je Danska, Nemačka i Finska, što su i četiri zemlje koje najviše ulažu u istraživanja i inovacije. Istovremeno su, prema najnovijim istraživanjima, pozicije u oblasti inovacija najviše popravile Portugalija, Estonija i Letonija. Prema performansama na planu inovacija, članice su svrstane u četiri grupe - lidere, sledbenike, umerene i skromne inovatore, zavisno gde su u odnosu na prosek EU. Ukupnom napretku po inovacijama na nivou Unije doprineli su otvaranje i atraktivnost sistema istraživanja u EU, kao i saradnja biznisa u inovacijama i komercijalizacija znanja merena prihodima od licenci u inostranstvu. Srbija je u grupi umerenih inovatora.
Gledano na regionalnom nivou, razlike u inovacijama u EU još su velike i u gotovo petini regiona Unije beleži se pogoršanje performansi, pokazali su novi izveštaji Evropske komisije - Semafor inovacija u EU za 2014. i Regionalni semafor inovacija za 2014.
Potpredsednik Komisije i komesar za industriju i preduzetništvo Antonio Tajani ocenio je da inovacije širom Evrope ostaju prioritet ako EU želi da ostvari cilj da do 2020. godine najmanje 20% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Unije donosi prerađivačka industrija.
"Veća ulaganja od strane biznisa, jača tražnja inovativnih rešenja i manje prepreka za komercijalizaciju inovacija ključni su za ekonomski rast. Potrebno nam je više inovativnih kompanija i prema rastu (privrede) orijentisan okvir kako bi uspešno izneli inovacije na tržište", istakao je Tajani.
Evropska komesarka za istraživanja, inovacije i nauku Mari Geoghegan-Kvin (Máire Geoghegan-Quinn) naglasila je da je izveštaj potvrdio da "ulaganja u istraživanja i inovacije donose dividendu".
Ona je ocenila da će program istraživanja i inovacija EU Horizont 2020 (Horizon) sa budžetom od gotovo 80 milijardi evra za narednih sedam godina doprineti da se održi tempo inovacija. Dodala je da treba povećati investicije u inovačije širom EU kako bi se dostigao cilj da do 2020. budu na nivou od 3% BDP.
Evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han (Johannes Hahn) ukazao je da novi budžet EU i reformisana regionalna politika predstavljaju jedinstvenu priliku za podsticanje inovacija.
"Više od 100 milijardi evra ulaganja u sklopu Evropskih strukturnih i investicionih fondova (ESIF) biće usmereno u istraživanja i inovacije, kao i digitalni rast, mala i srednja preduzeća i razvoj zelene i efikasne energetike" istakao je Han.
Komesar je dodao da će nova regionalna politika biti usmerena na to da svaki od 274 evropska regiona razvije "strategiju pametne specijalizacije" koja uključuje inovacije.
Background Semafor EU o inovacijama urađen je na osnovu 25 indikatora razvrstanih u tri kategorije.
U prvoj su osnove koje omogućavaju inovacije - ljudski resursi, otvoreni, kvalitetni i atraktivni istraživački sistemi, finansije i podrška.
Druga kategorija obuhvata aktivnosti privrede odnosno napore evropskih firmi na polju inovacija - ulaganja, veze i preduzetništvo, intelektualnu svojinu.
Indikatori iz treće grupe pokazuju kako se dobit od inovacija prenosi u korist za ukupnu ekonomiju.
"Regioni treba da izgrade svoju ekonomsku snagu i razvijaju inovacije kako bi se suočili sa globalnom konkurencijom", istakao je komesar za regionalni razvoj.
Kada je reč o Srbija, u novom izveštaju Evropske komisije, kao i u prethodnom, svrstana je u grupu umerenih inovatora. Međutim, Srbija beleži snažan rast na planu inovacija od 5,5% godišnje u proseku.
U izveštaju su kao veoma dobre ocenjene performanse Srbije u obrazovanju mladih i kod zaposlenosti u delatnostima baziranim na znanju.
Neujednačene performanse u EU
U izveštaju su članice EU razvrstane u četiri grupe a prvu čine lideri u inovacijama - Danska, Finska, Nemačka i Švedska, čije su performanse daleko iznad proseka EU.
Drugu grupu - sledbenike, čine Austrija, Belgija, Kipar, Estonija, Francuska, Irska, Luksemburg, Holandija, Slovenija i Velika Britanija koje su po performansama na polju inovacija iznad ili gotovo na proseku Unije.
U grupi umerenih inovatora su Hrvatska, Češka, Grčka, Mađarska, Italija, Litvanija, Malta, Poljska, Portugalija, Slovačka i Španija i performanse tih zemalja u inovacijama su ispod proseka EU.
Bugarska, Letonija i Rumunija su u poslednjoj grupi skromnih inovatora jer po performansama u toj oblasti daleko zaostaju za ostalima iz EU.
Konkurencija
U Evropi je Švajcarska potvrdila poziciju lidera po inovacijama i ta zemlja konstantno nadmašuje članice EU.
Na globalnom nivou jači po inovacijama od EU su Južna Koreja, SAD i Japan. Međutim, jaz između EU s jedne i SAD i Japana s druge strane smanjen je za polovinu poslednjih godina dok je jaz između EU i Južne Koreje povećan.
Performanse EU na polju inovacija bolje su međutim nego Australije, Kanade i zemalja BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika). Ta prednost je stabilna i čak se povećava, osim u slučaju Kine koja brzo napreduje.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
