Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Lajčak zadužen za Zapadni Balkan u Diplomatskoj službi EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.12.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton (Catherine Ashton) postavila je danas slovačkog diplomatu Miroslava Lajčaka za izvršnog direktora Diplomatske službe EU za Rusiju, istočno susedstvo i Zapadni Balkan. Kako je saopšteno iz kabineta Eštonove, za direktora novoosnovane Diplomatske službe za američki kontinent postavljen je Kristijan Lefler (Christian Leffler).
"Te dve funkcije od ključnog značaja pokrivaju skoro sve važne odnose EU sa susedima i strateški značajnim partnerima sa druge strane Atlantika. Miroslav i Kristijan će na te ključne položaje u Diplomatskoj službi uneti svoje iskustvo i autoritet", kazala je Ketrin Ešton.
Miroslav Lajčak ima "impresivnu listu dostignuća" u slovačkoj službi za inostrane poslove, u kojoj je 2009. i 2010. bio ministar inostranih poslova i politički direktor od 2005. do 2007, a zauzimao je i mnoštvo ambasadorskih položaja, navodi se u saopštenju Eštonove.
Podseća se da je Lajčak bio aktivan i na Zapadnom Balkanu - bio je visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU u Bosni i Hercegovini i izaslanik EU tokom referenduma o nezavisnosti Crne Gore. Kristijan Lefler je švedski diplomata koji radi u Evropskoj komisiji, a ranije je bio šef kabineta potpredsednika Evropske komisije Margot Valstrom. Pre službe u Evropskoj komisiji radio je u Ministarstvu spoljnih poslova Švedske.
Diplomatska služba počela da radi ovog meseca
Background Uspostavljanje diplomatske službe Evropske unije (EEAS) predviđeno je Lisabonskim sporazumom koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine. Poslanici Evropskog parlamenta su odobrili formiranje EEAS u julu posle višemesečne debate. Oni su tada izmenili predlog visoke predstavnice za spoljnu politiku Ketrin Ešton o Diplomatskoj službi - prihvaćen je predlog da kontrola nad programima EU van njenih granica ostane u nadležnosti Komisije, a ne da time rukovodi EEAS. Prihvaćen je i predlog poslanika da 60% radnih mesta u EEAS bude popunjeno stalno zaposlenim službenicima EU. Kada EEAS bude počeo da radi punim kapacitetom, jednu trećinu zaposlenih činiće službenici iz diplomatskih službi država članica.
Uloga EEAS je da pomogne visokom predstavniku Unije u vođenju spoljne politike. Diplomatska služba će imati sedište u Briselu i činiće je centralna uprava i 136 postojećih delegacija Evropske komisija. Kada bude kompletirana, imaće 6.000 funkcionera, diplomata i stručnjaka u Briselu i u ambasadama u inostranstvu. Diplomatska služba je dobila poseban odeljak u evropskom budžetu.
Diplomatska služba EU počela je da radi 1. decembra. Ona bi trebalo da omogući bolju koordinaciju nacionalne diplomatije u okviru Unije, a očekuje se da će dati i veću težinu EU na svetskoj sceni. Ketrin Ešton je imala zadatak da popuni službu, vodeći računa o tome da zadovolji sve članice EU – i osnivače i novopridošle, i moćne i one zemlje koje imaju slabiju poziciju. Do sada je već odabrala ličnosti koje će voditi službu čiji zadatak je da joj pomogne u vođenju spoljne politike EU.
Čelnik Diplomatske službe je iskusni francuski diplomata Pjer Vimon (Pierre Vimont), koji je na mesto izvršnog generalnog sekretara postavljen 25. oktobra. Vimon je do sada bio u diplomatskoj službi u Londonu, Njujorku, Parizu i Briselu, a 2007. imenovan je za ambasadora Francuske u SAD.
Glavni operativni direktor je Irac Dejvid O'Saliven (David O'Sullivan), koji je od 2000. do 2005. godine bio na čelu Evropske komisije. Za savetnika u EEAS Eštonova je imenovala Roberta Kupera (Cooper), bivšeg generalnog direktora za spoljna i vojnopolitička pitanja u Generalnom sekretarijatu EU, a direktor za odgovor na krizu je Agostino Mjoco (Miozzo), koji je pri italijanskoj vladi bio zadužen za vanredne situacije u inostranstvu. Nemački diplomata Helga Šmit (Schmit) postavljena je zamenik generalnog sekretara EEAS za političke poslove.
Formiranje diplomatske službe umanjuje značaj spoljne politike koje vode države članice Unije pojedinačno. To je bila i glavna kritika protivnika Lisabonskog sporazuma, koji je omogućio njeno uspostavljanje. Kritičari smatraju da EEAS ne znači ništa drugo do umnožavanje birokratije, trošenje dodatnog novca i povećanje moći EU u odnosu na države članice.
Izvor: Beta i EurActiv
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
