Na čelo francuske vlade je nakon istorijskog poraza socijalista na lokalnim izborima imenovan dosadašnji ministar unutrašnjih poslova Manuel Vals (Valls). To je izazvalo iznenađenje u krugovima levice pošto je Vals poznat kao socijalista koji je naklonjen desnici. Vals, 51-ogodišnji doseljenik iz Katalonije, više puta je šokirao levicu dok je bio "prvi policajac" u zemlji, ali uživa podršku građana. U želji da ublaži bojazni levog krila vladajuće većine zbog imenovanja Valsa, francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) najavio je mere koje treba da rasterete građane, poput smanjenja poreza.

Oland je imenovao 31. marta Valsa za premijera, a u kratkom televizijskom obraćanju lider socijalista je, nakon poraza njegove stranke dan ranije na izborima, obećao građanima i smanjenje poreza.

"Čuo sam vašu poruku, jasna je. Nema dovoljno promena, sve se suviše sporo dešava. Nema dovoljno radnih mesta i mnogo je nezaposlenih. Nema dovoljno socijalne pravde, a previše je nameta", rekao je šef države, koji uživa najmanju podršku građana do sada.

Oland je rekao da će Valsova vlada biti jedinstvena, koherentna i "borbena vlada". Prva vlada pod Olandom koja je opstala nešto manje od dve godine, imala je oko 40 ministara i obeležila su je njihova neslaganja o nizu pitanja.

U Jelisejskoj palati je 2. aprila objavljen sastav nove vlade Manuela Valsa koja će imati 15 ministara. Prva sednica vlade zakazana je za 4. april. Ekološka stranka koja je bila u prethodnoj vladi, je odlučila da ne učestvuje u novom sastavu vlade, ocenivši da ona "ne predstavlja pravi odgovor na probleme Francuza".

Dosadašnji šef francuske diplomatije Loran Fabijus i ministar odbrane Žan-Iv Le Drijan ostali su na istim funkcijama u novoj vladi, dok je kandidatkinja na predsedničkim izborima 2007. godine Segolen Roajal, kandidatkinja na predsedničkim izobrima 2007. i bivša životna partnerka Olanda, postavljena za ministarku životne sredine, prenose francuski mediji.

Novi ministar unutrašnjih poslova je Bernar Kaznev, ministar ekonomije je Arno Montebur, a ministar finansija Mišel Sapen. Ministar poljoprivrede i portparol vlade biće Stefan Le Fol, ministarka pravde Kristijan Tobira, a ministarka kulture Oreli Filipeti.

Pakt solidarnosti

Da bi umirio levo krilo vladajuće većine, Oland je pored "pakta odgovornosti" koji treba da podstakne zapošljavanje u zamenu za smanjenje poreza preduzećima, najavio 31. marta i "pakt solidarnosti" koji će uključivati i smanjenje poreza Francuzima do 2017. i "brzo smanjenje doprinosa koje plaćaju zaposleni".

Ovoj promeni prethodili su pozivi više predstavnika levice da se promeni politika. Poslanik socijalista Žan-Kristof Kambadelis (Jean-Christophe Cambadelis) rekao je da se treba usmeriti više na solidarnost sa siromašnima i staviti do znanja evropskim partnerima da se politika štednje "takava kakva je sada" ne može izdržati.

Za Olanda su lokalni izbori predstavljali lični poraz i to nešto manje od dve godine od njegovog izbora za predsednika u maju 2012. i dva meseca uoči izbora za Evropki parlament koji će biti jednako teški za francuske socijaliste kao što su bili lokalni izbori.

Birači naklonjeni levici nisu ovog puta pružili podršku Olandu već se veliki broj njih odlučio da ne izađe na izbore. Birači zameraju Olandu pre svega to što nije smanjio nezaposlenost kao što je obećao. U februaru je broj ljudi u Francuskoj koji traže posao dostigao rekordnih 3,34 miliona.

Socijalisti, izgubivši vlast u najmanje 155 gradova sa više od 9.000 stnaovnika a u nekima su na vlasti bili i više od 100 godina, nisu više vodeća stranka na lokalu, a njihov neuspeh omogućio je desnici da nadoknadi gubitke na izborima 2008.

Promene u vladi se dešavaju u trenutku kada se Francuska suočava sa ozbiljnim ekonomskim teškoćama.

Francuska je u 2013. imala državni deficit od 4,3% BDP-a, što je više nego što je odlazeća vlada predviđala (4,1%), saopšteno je 31. marta. Na osnovu toga toj zemlji će biti još teže da ostvari cilj o spuštanju deficita na 2,8% u 2015, odnosno ispod granice od 3%.

Prošle godine Francuska se suočila i sa smanjenjem investicija i slabljenje kupovne moći u poslednjem kvartalu 2013.

Socijalista koga vole pristalice desnice

Vals, koji rođen u Barseloni 13. avgusta 1962, dobio je francusko državljanstvo sa 20 godina. Sin je zanatlije i nije pohađao prestižnu Nacionalnu školu za kadrove u kojoj "nastaje" francuska politička elita.

Naklonjen je politici kakvu je vodio bivši britanski laburistički premijer Toni Bler (Tony) pre svega u domenu ekonomije. To ga je često dovodilo u sukob sa ostatkom stranke pa je popularniji u desnici nego u levici.

Izabran je 2001. za gradonačelnika Evra, prigradske opštine Pariza, a za poslanika u Nacionalnoj skupštini godinu dana kasnije. Uglavnom je bio autsajder u stranci gde su ga smatrali agresivnim i teškim.

U 2011. učestvovao je kao kandidat na unutarstranačkim izborima za kandidata za predsedničke izbore. Pošto je osvojio samo 6% glasova u stranci, pridružuje se Olandu i postaje njegov vrlo agilan direktor za komunikacije u kampanji.

Nakon pobede na predsedničkim izborima 2012. Oland ga imenuje za ministra unutrašnjih poslova, što se smatra odskočnom daskom za mesto premijera. Na toj funkciji Vals nastavlja politiku bivšeg predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy) rušeći romska ilegalna naselja. To je naišlo na odobravanje većine Francuza ali i na kritike nelvadinih organizacija.

Vals je se u januaru upustio u polemiku sa komičarem Dijedoneom, čiji su nastupi zabranjeni zbog antisemitizma, a nekoliko meseci ranije ministar unutrašnjih poslova izazvao je nezadovoljstvo pošto je policija u školi privela i vratila na Kosova 15-ogodišnju Romkinju koja živi u Francuskoj. To je ražestilo radikalnu levicu ali i pojedine funcionere u Socijalističkoj partiji.

Zbog takvih postupaka popularniji je među pristalicama desnice nego među pristalicama levice. Takođe, prema istraživanju objavljenom u martu, 41% pristalica desnice izabralo bi ga za premijera među političarima socijalistima, a među simpatizerima levice samo 20%.

Prema istraživanju agencije BVA za list Parizjen/Ožurdui an frans (Parisien/Aurjourd'hui en France), gotovo tri četvrtine ili 74% Francuza nije želelo da Ero ostane premijer, a najviše ispitanika, 31%, izdvojilo je Valsa kao osobu koja treba da ga nasledi. Vals je u toj podršci daleko ispred dva glavna rivala Martin Obri (Martine Aubry) koja uživa podršku 17% građana i Lorana Fabijusa (Laurent Fabius) (16%).

Takođe, njegov izgled cene žene. Prema anketa časopisa El (Elle), 20% Francuskinja bi imalo "burnu avanturu" s Valsom, smeđokosim muškarcem plavih očiju, koji je oženjen violistkinjom.

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Slučaj Oland ili tabloidizacija Francuske