Lideri Evropske unije dogovorili su se sinoć (16. decembra) da izmene Ugovor iz Lisabona da bi uspostavili Evropski mehanizam za stabilnost, odnosno fond za pomoć zemljama zone evra koje upadnu u tešku finansijsku krizu. Taj mehanizam trebalo bi da omogući veću budžetsku kontrolu i smanji opasnost da ekonomski jake zemlje plaćaju ceh manjka finansijske discipline nekih zemalja članica.

Novi fond, koji će početi da funkcioniše 2013. godine, trebalo bi da zameni sadašnji privremeni sistem Evropske finansijske podrške za stabilnost, koji je uveden nakon krize u Grčkoj i Irskoj. Ekonomisti strahuju da bi kriza mogla da izbije i u nekim drugim zemljama, a kao posebno nestabilne navode se Španija i Portugalija.

Na insistiranje Nemačke, lideri dvadesetsedmorice su saopštili da će mehanizam biti aktiviran samo ukoliko je neophodan da bi se spasila stabilnost evro zone kao celine. Odlučili su i da nije neophodno da se poveća iznos privremenog fonda od 750 milijardi evra, za koji neki analitičari smatraju da bi bio nedovoljan u slučaju da se za pomoć obrate Španija, koja se suočava sa zabrinjavajućim povećanjem troškova pozajmljivanja ili Portugalija.

Ta odluka se na finansijskom tržištu može smatrati kao znak podele u EU, što bi moglo dovesti do većih neizvesnosti na tržištu. Evropski lideri su, međutim, izrazili odlučnost da očuvaju stabilnost evro zone. "Šefovi država i vlada evrozone su spremni da učine sve što je potrebno da bi u celini osigurali stabilnost evrozone", kazao je predsednik EU Herman Van Rompej. On je ukazao da je samo oko 4% raspoloživog novca iskorišćeno od maja, kada je fond osnovan.  Evropska centralna banka će uskoro udvostručiti kapital na 10,76 milijardi evra da bi se bolje nosila sa većim kreditnim rizikom i nestabilnošću na tržištu. To je  prvo povećanje u 12-godišnjoj istoriji te institucije, što govori o ozbiljnosti situacije. Evropska centralna banka je od maja kupila 72 milijarde evra državnih obveznica zemalja evro zone, ali je odolela političkim priticscima da intenzivira tu aktivnost kako bi zaduženim zemljama omogućila da ne traže pomoć.

Direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros Kan (Dominique Strauss-Kahn), koji je već izneo kritike na račun neusaglašenog odgovora na krizu u EU, kazao je da je zabrinut zbog slabog privrednog rasta i opasnosti od širenja krize u Evropi. "Zabrinut sam i zbog toga insistiram da Evropljani pronađu sveobuhvatno rešenje, jer ovaj delimični pristup očigledno ne funkcioniše", kazao je Stros-Kan u Vašingtonu i dodao da "tržište samo očekuje šta je sledeće". On se, međutim, izjasnio sa optimizmom po pitanju Španije, ocenivši da će ta zemlja uspeti da se izbori sa dužničkom krizom bez paketa pomoći. Stros-Kan je ocenio i da opstanku zajedničke valute ne preti opasnost.

Striktnija budžetska kontrola u evro zoni

Za sada se ne zna tačno koliki će biti novi mehanizam ni kako će funkcionisati. Izmena Lisabonskog ugovora sastoji se od dve rečenice kojima se omogućava upostavljanje takvog fonda. One glase : "Države članice čija je valuta evro mogu stvoriti mehanizam stabilnosti koji bi bio aktiviran ako bi bilo neophodno da se sačuva sveukupna stabilnost evra. Odobravanje svake finansijske pomoći posredstvom ovog mehanizma podložno je strogim uslovima". To znači da će zadužene zemlje koje uzmu pomoć morati da prihvate stroge uslove po pitanju smanjenja budžetskih davanja i unapeđenja konkurentnosti. Takve mere su nametnute i Grčkoj i Irskoj koje su do sada zatražile pomoć EU zbog krize. Privatni investitori će snositi deo rizika u slučaju otpisivanja dugova.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) kazao je da je odobravanje mehanizma krupna ekonomska odluka. On je naglasio nužnost da one zemlje koje su u teškoćama konsoliduju svoje budžete, a predočio je da je apsolutno nužno da Evropska unija ubrza strukturne reforme. "Mi u zoni evra imamo teškoća, ali je evro i dalje čvrsta i stabilna valuta", naglasio je predsednik Evropske komisije.

Zagovornici mehanizma kažu da je neophodno zaštititi poreske obveznike u ekonomski jakim zemljama, kao što je Nemačka, od plaćanja za rasipništvo "perifernih" država, kao što su Grčka ili Portugalija. Stvaranje Evropskog mehanizma za stabilnost treba da dovede i do uspostavljanje daleko većeg nadzora budžeta zemalja zone evra i postepenog usaglašavanja poreskih i budžetskih politika. Cilj ovih mera je da se ubuduće izbegnu ogromni budžetski i javni deficiti koji su omogućili svetskim finansijskim špekulantima da ugroze finansijsku stabilnost Grčke i Irske, a time i cele zone evra. Neposredan cilj, za koji se snažno zalažu Nemačka, Francuska i još neke članice zone evra, jeste stvaranje neke vrste "ekonomske vlade" među članicama EU koje imaju zajedničku valutu evro.

Uoči samita evropske dvadesetsedmorice bilo je i predloga da se uvedu "evropske obveznice" koje bi izdavala Evropska centralna banka, a sa ciljem da se onemogući da svetski finansijski špekulanti naglim podizanjem kamata za kupovinu nacionalnih državnih obveznica nestabilnih članica evro zone ugrožavaju stabilnost cele zone evra. Zasad ta zamisao nije dobila podršku Nemačke, niti većine drugih članica evrozone.

Izmenu Lisabonskog ugovor radi uspostavljanja mehanizma zatražila je Nemačka. Berlin, uz Pariz glavni zagovornik stvaranja mehanizma za stabilnost zone evra, strahovao je da bi Sud pravde EU mogao da ospori formiranje mehanizma stabilnosti, budući da Ugovor dosad nije dozvoljavao zemljama zone evra da im finansijski pomognu partneri. Plan je da zemlje članice ratifikuju izmenu do kraja 2012. godine. Van Rompej je kazao da nijedna zemlja neće morati to pitanje da iznese na referendum, što otklanja rizik od neusvajanja.

Izvor: Beta i EurActiv.com

Linkovi

Evropska unija:

European Council: 16-17/12/2010 Conclusions

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : MMF nezadovoljan borbom Evrope protiv krize