Više od tri miliona ljudi u svetu umrlo je 2012. godine od posledica konzumacije alkohola, od bolesti poput kancera do nasilja sa smrtnim ishodom, pokazao je najnoviji izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koja poziva vlade širom sveta da se više angažuju kako bi umanjile posledice opijanja. Svaki stanovnik planete u proseku godišnje popije nešto više od šest litara čistog alkohola ali, isključujući dobar deo svetske populacije koja ne pije, oni koji piju konzumiraju zapravo osetno više. U Srbiji je prosečno konzumirana količina dva puta veća od svetskog proseka. Na globalnom nivou na žestoka pića odlazi 50,1% ukupne potrošnje alkohola, na pivo 34,8% a na vino samo 8%.

"Mora se uraditi više kako bi se populacija zaštitila od posledica konzumiranja alkohola po zdravlje", istakao je stručnjak SZO za hronične bolesti i mentalno zdravlje Oleg Čestnov predstavljajući 11. maja rezultate istraživanja.

Čestnov je dodao da "nema mesta zadovoljstvu" upozoravajući istovremeno da prekomerno pijenje ubija više muškaraca nego žena, da povećava rizik od nastanka više od 200 bolesti i da je 2012. bilo uzrok smrti 3,3 miliona ljudi ili 5,9% svih smrti u svetu.

Svaki stanovnik planete star 15 i više godina, prema podacima SZO, u proseku popije 6,2 litra čistog alkohola godišnje. Međutim, pije manje od polovine populacije, odnosno 38,3%, pa oni koji piju godišnje konzumiraju proseecno 17 litara čistog alkohola.

"Istraživanje je pokazalo da oko 16% ljudi koji piju pati od teških epizodnih opijanja koja su najpogubnija po zdravlje", kaže direktor za mentalno zdravlje i zloupotrebu supstanci u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji Šekar Sahena.

Pod teškim epizodnim opijanjem podrazumeva se konzumiranje najmanje 60 grama čistog alkohola barem u jednoj prilici u mesec dana.

Votka za doručak

Socijalne i zdravstvene posledice konzumiranja alkohola više pogađaju siromašne ljude, što u SZO objašnjavaju činjenicom da je siromašnima manje dostupno kvalitetno zdravstvo i da su manje zaštićeni "funkcionalnim porodičnim ili društvenim mrežama", preneo je EurActiv.com.

Izveštaj SZO o alkoholu i zdravlju, koji je obuhvatio 194 zemlje a fokusiran je na potrošnju alkohola, posledice po zdravlje i odgovor vlasti na problem, pokazao je da su neke zemlje pooštrile mere kako bi zaštitile građane od štetnog opijanja. Među tim merama su povećanje poreza na alkohol, smanjenje dostupnosti pića podizanjem starosne granice i regulisanje tržišta.

Takve akcije preduzele su brojne zemlje, naglašavaju u SZO ali i upozoravaju da treba uraditi više kako bi se podigla svest o štetnosti alkohola po zdravlje i na vreme otkrili oni kojiima treba pomoći da smanje konzumiranje ili prestanu da piju.

Na globalnom nivou, Evropa troši najviše alkohola po stanovniku i u nekim zemljama starog kontinenta beleže se jako visoke stope štetnog opijanja.

Jedno istraživanje objavljeno ranije ove godine ukazalo je da četvrtina muškaraca u Rusiji umre pre sredine pedesetih, uglavnom zbog prekomernog pića. Neki ispitanici iz tog istraživanja rekli su da nedeljno piju tri i više flaša votke.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da amalize globalnog trenda pokazuju da konzumacija pića u poslednjih pet godina stagnira u Evropi, Africi i obe Amerike ali da raste u jugoistočnoj Aziji i na zapadnom Pacifiku.

U Srbiji se najviše pije pivo

Prema podacima SZO, prosečna potrošnja alkohola u Srbiji u periodu 2008-10. bila je 12,6 litara čistog alkohola godišnje pri čemu kod muškaraca 19,7 a kod žena 5,9 litara.

Gledano samo na one koji piju, a stari su 15 i više godina, muškarci u Srbiji u 2010. su konzumirali u proseku 27 litara čistog alkohola a žene 9,9 litara, pa je prosek za celu populaciju koja pije 19 litara.

Najviše se u Srbiji pije pivo koje čini 51% potrošnje alkohola po stanovniku (15 i više godina, izraženo u litrima čistog alkohola) a slede žetoka pića sa 25% i vino sa 24%.

Navodi se i da je procenat onih sa teškim epizodnim opijanjem 7,3% u ukupnoj populaciji Srbije a 11,1% kod onih koji piju.

Podaci SZO za pojedinačne zemlje odnose se na 2010. godinu.

Piće košta EU 125 milijardi evra

Prekomerno konzumiranje alkohola uzrok je bolesti ili prevremene smrti svakog desetog evropskog građanina, pokazuju podaci Evropske unije.

Evropa je region koji konzumira najviše alkohola - 10,9 litara čistog po stanovniku godišnje u proseku u poređenju sa 8,4 litra u Americi i nešto više od šest litara na globalnom nivou.

Opijanje je treći po značaju faktor rizika po zdravlje u EU, odgovorno je za 195.000 smrti godišnje i za 12% preranih smrti muškaraca i 2% žena.

Ekonomska cena preterane potrošnje alkohola u EU procenjuje se na 125 milijardi evra.

Evropska komisija je 2006. godine pokrenula neformalnu strategiju za borbu protiv alkohola sa ciljem da se smanje zdravstvene i socijalne posledice prekomerne potrošnje pića, posebno među mladima.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Sve više aplikacija o zdravlju
  
• 

  Vesti

  : Evropska ekonomija na gubitku zbog opijanja