Raspoloženje Evropljana uoči izbora za Evropski parlament nije preterano optimistično. Istraživanje sprovedeno za Evropsku komisiju pokazalo je da skoro 60% građana nema poverenje u EU, dok skoro svaki drugi veruje da će najgori deo krize tek doći. Takvo raspoloženje odraziće se i na izlaznost i rezultate izbora, sa prognoziranom rekordnom apstinencijom i ulaskom antievropskih stranaka u Evropski parlament. Izbori se održavaju d 22. do 25. maja. Broj poslanika koji zemlja dobija zavisi od broja stanovnika, pa će ih u novom sastavu Parlamenta najviše imati Nemačka - 96, a najmanje Malta, Luksemburg, Kipar i Estonija - po 6.

U novom sazivu Evropskog parlamenta biće 751 poslanik, u skladu sa Lisabonskim sporazumom. To je nešto više nego sada, jer je broj privremeno povećan nakon pristupanaj Hrvatske, pa sada ima 766 poslanika. EU ima 503,7 miliona stanovnika.

Broj poslanika po zemlji jasno je utvrđen, pri čemu broj zavisi od broja stanovnika, ali nije direktno proporcionalan jer manje zemlje dobijaju nešto veći udeo poslanika u Parlamentu od udela stanovnika u EU. Najviše će dobiti Nemačka - 96, a slede Francuska - 74, Velika Britanija i Italija sa po 73, Španija - 54 i Poljska - 51.

Pored najmanjih zemalja koje imaju po šest poslanika, u sličnom položaju su i Slovenija i Letonija sa po 8, Litvanija, Hrvatska i Irska sa po 11 i Slovačka i Danska sa po 13 mesta.

Izbori u zemljama članicama održavaju se u skladu sa njihovim izbornim propisima, uz poštovanje osnovnih načela - da je glasanje direktno, univerzalno i tajno.

Sistem otvorenih lista, u kojima glasači mogu da iskažu podršku za jednog ili više kandidata, primenjuje se u Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Danskoj, Estoniji, Finskoj, Grčkoj, Holandiji, Irskoj, Italiji, Letoniji, Litvaniji, Luksemburgu, Poljskoj, Slovačkoj, Sloveniji i Švedskoj.

Zatvorene liste, gde stranke same prave redlosled kandidata a glasači se izjašnjavaju za stranku primenjuejse u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Portugaliji, Rumuniji, Španiji i Velikoj Britaniji. Sistem pojedinačno prenosivog glasa, koji biračima daje mogućnost da glasaju za jednog kandidata, ali daju i drugi izbor u slučaju da njihov kandidat već ima dovoljno glasova ili nema šanse da uđe u parlament, primenjuje se u Irskoj, na Malti i u Severnoj Irskoj.

Glasanje je obavezno u Belgiji, na Kipru, u Grčkoj i Luksemburgu, a iako glasačko pravo u većini zemalja imaju svi sa navršenih 18 godina, u Austriji je glasanje dozvoljeno sa 16 godina.

Ukoliko borave u drugoj članici EU, građani mogu da glasaju kao građani te zemlje, mada postoji mogućnost da glasaju i u svojoj zemlji preko ambasada. Takođe, postoje slučajevi članova Evropskog parlamenta koji su u tu instituciju ušli kandidujući se u zemlji koja nije njihova zemlja porekla.

Evroskeptici u porastu

Poslanici u Parlamentu nisu organizovane po državama, već po političkim grupama. Najjače su Evropska narodna partija, koja okuplja stranke desnog centra i prema predviđanjima bi mogla da dobije oko 27% poslanika, Partija evropskih socijalista, koja okuplja socijalističke, socijal-demokratske i laburističke stranke i ima oko 26,5% podrške, Savez liberala i demokrata za Evropu sa blizu 8% i Zeleni sa oko 6,3%. Tu su i grupe radikalne levice, nacionalističkih stranaka, ali i protivnika EU.

S približavanjem izbora dosta se govori o pojačanoj podršci evroskeptičnim strankama. Analitičari ukazuju na jačanje njihovog uticaja, ali takođe "spuštaju loptu" uz objašnjenje da njihov uticaj ipak neće biti preveliki, kao i da su dosta raznorondni i nemaju jedinstvene stavove kojima bi uticali na politke EU.

Prema istraživanju sprovedenom 7. i 8. maja u Poljskoj bi partija Kongres nove desnice (KNP), koja otvoreno istupa protiv EU, mogla da dobije čak 7% glasova i da uđe u Evropski parlament. Ovo je prvi put da je ova stranka u istraživanjima prešla cenzus od 5%.

Ovu stranku vodi 72-godišnji ekscentrični matematičar, ultra liberal i nekadašnji antikomunistički disident Januš Korvin Mike (Janusz Korwin Mikke). Zvanični cilj ove stranke je da uđe u Evropski parlament "da bi EU rasformirali iznutra".

"U potpunosti treba odbaciti sve što je EU do sada učinila jer je sve loše", rekao je Korvin-Mike nedavno na predizbornom skupu. Ukidanje poreza i ponovno uvođenje smrtne kazne neke su od ideja koje zastupa ovaj pokret, dok demokraiju opisuje kao "glupost" a EU kao "trulu strukturu".

Jedan od takvih ekstrema je i grčka neonacistička stranka Zlatna zora, kojoj je Ustavni sud 10. maja odobrio da se kandiduje na izborima. To pitanje postavilo se zbog toga što je protiv većine od 18 poslanika ove stranke pokrenuta istraga. Stranka se povezuje sa brojnim napadima na imigrante i političke protivnike, a istrage su pokrenute nakon ubistva antifašističkog grčkog muzičara blizu Atine.

Prema grčkom zakonu, samo presuda može da bude prepreka za kandidovanje. Pored toga, na listi Zlatne zore za Evropski parlament nije nijedan poslanik koji je u grčkom parlamentu. Prema istraživanjima javnog mnjenja ova kesnofobna antievropska stranka ima oko 8% podrške birača.

U Nemačkoj jača jedan atipičan pokret sasvim drugog tipa - AFD, koji je osnovan u proleće 2013. godine, bori se za kontrolisani izlazak iz evra i za uspon koristi negativan stav prema planovima za izlazak iz krize zemalja južne Evrope. Lider pokreta je profesor ekonomije iz Hamburga Bernd Luke, koji optužuje kancelarku Angelu Merkel da želi da sačuva evro ne pitajući za cenu.

AFD je na izborima u septembru 2013. predstavljao iznenađenje sa blizu 5% glasova, a na izborima za Evropski parlament nada se još boljem rezultatu. Pokret sada ima 17.000 članova, a prema rečima njegovog lidera nije reč o ekstremno desničarskom pokretu, i on ukoliko uđe u Evropski parlamet ne planira da se pridruži ekstremno desničarskim populističkim strankama.

Kriza u osnovi problema

Ovakvom trendu svakako je doprinela kriza, koja je produbila nepoverenje građane u EU. Najnovije istraživanje za Evropsku komisiju Eurobarometar pokazalo je da 59% Evropljana nema poverenje u EU.

U EU najviše veruju građani Estonije i Rumunijie (po 58%), a najmanje Portuhalije i Španije. U te dve zemlje, koje su veoma pogođene krizom, 70 odnosno 67% građana ne veruje u EU.

Slično je i sa poverenjem u evropske institucije, jer je 53% ispitanika reklo da nmema poverenje u Evropski parlament, a 51% da nema poverenje u sastav Evropske komisije na čelu sa Žozeom Manuelom Barozom. U Evropsku centralnu banku 54% ispitanika nema poverenje.

Sa druge strane, i dalje prevladava pozitivna slika o EU, sa 34% koji na nju gledaju pozitivno i 26% negativno.

Pored krize koja narušava poverenje u EU, građani smatraju da Parlament nije dovoljno blizu građana, a istraživanja pokazuju i da većina Evropljana smatra da se njihov glas u EU ne računa dovoljno.

Kada se sve to uzme u obzir, mala izlaznost na izborima nije iznenađujuća. Na prethodnim izborima 2009. godine na izbore nije izašlo 57% građana, dok je stopa apstinencije 30 godina ranije iznosila 37%.

Pored toga, u šest zemalja stopa apstinencije je veća od 70%, a apsolutni rekord drži Slovačka u kojoj je manje od 20% birača tada izašlo na izbore.

Samo u dve zemlje je glasalo 90% i više. Reč je o Belgiji i Luksemburgu ukojima je glasanje obavezno.

Izvor: AFP i S.V.

Foto: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Slabo interesovanje Evropljana za izbore
  
• 

  Vesti

  : Sajt o istinitosti izjava kandidata za Evropski parlament
  
• 

  Vesti

  : Šulc i Junker u prvoj TV debati: više sličnosti nego razlika
  
• 

  Vesti

  : EP za stroža pravila o finansiranju političkih partija