Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sajt o istinitosti izjava kandidata za Evropski parlament
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski političari, kao i drugde u svetu, rado barataju podacima i brojkama tokom predizborne kampanje a na novinarima i građanima je uglavnom posao da provere istinitost tih tvrdnji. Građani EU mogu od nedavno putem internet sajta FektčekEU (FactcheckEU) da provere istinitost tvrdnji koje političari iznose tokom predizborne kampanje za izbore za Evropski parlament, ali i da ukažu na sporne izjave. Sličan sajt je pokrenut 2007. u SAD a dve godine kasnije nagrađen je Pulicerovom nagradom za izveštavanje o američkim predsedničkim izborima. Jedna od tvrdnji koja se često čuje u debatama u članicama EU jeste da "80% zakona potiče iz EU", što je, kako se pokazalo, vrlo teško potkrepiti činjenicama, kažu u Fektčeku.
Kandidat socijaldemokrata za predsednika Evropske komisije Martin Šulc (Schulz) nedavno je rekao za češku eleviziju da Evropa zbog utaje poreza gubi dve hiljade milijardi evra. Međutim, podaci Evropske komisije govore o gubicima od jedne hiljade milijardi, a treba imati u vidu i da se do preciznih podataka teško dolazi.
To očigledno nije prvi put da se sporni podaci iznose tokom kampanje za izbore za Evropski parlament.
Žestoki evroskeptik, Britanac Najdžel Faraž (Nigel Farage) je u martu tokom rasprave sa liderom britanskih liberala Nikom Klegom (Nick Clegg) rekao da "iznos direktnih stranih investicija u Velikoj Britaniji premašuje investicije svih ostalih članica EU zajedno". Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuju, međutim, da su celokupne strane direktne investicije u EU pet puta veće od onih u Britaniji.
Te nedoslednosti će se od sada sistematično dokumentovati na novom sajtu pod imenom FektčekEU (FactcheckEU - Provera činjenica EU). Građani-novinari koji stoje iza projekta pozvali su političare da iznose tačne podatke kada se budu obraćali građanima EU u narednim nedeljama.
Jedan od osnivača sajta Pejtro Kuratolo (Pietro Curatolo) rekao je za EurActiv.com da se na sajtu prikupljaju govori i izjave političara kako bi ih pozvali na odgovornost. "Želimo da budemo sigurni da se političari ne razbacuju samo brojkama. Ako želite raspravu utemljenu na informacijama, važno je da je zasnivate na činjenicama", rekao je on.
Kuratolo je ranije pokrenuo sličan sajt o italijanskoj politici. "U Italiji političari često govore gluposti. Želeli smo da vidimo da li je ono što govore istinito", rekao je on.
U novom panevropskom projektu mogu da učestvuju i građani članica EU: volonteri dostavljaju izjave političara i zajedno ih proveravaju sa timom sajta.
Kuratolo kaže da na evropskom nivou još dosta treba da se uradi. "Iznenadilo me je to što u nekim slučajevima čak i pitanja evropskih poslanika, za koja se pretpostavlja da se baziraju na činjenicama, nisu tačna", rekao je on.
Iskustva drugih
Proveravanje izjava političara nije ništa novo. U SAD od 2007. postoji Politifekt (PolitiFact) koji je poslužio kao inspiracija za Fektček i druge inicijative. Američki sajt je 2009. nagrađen Pulicerovom nagardom za izveštavanje o predsedničkim izborima održamim 2008.
U mnogim članicama EU novinari, takođe, provode vreme u proveravanju podataka koje iznose lokalni političari.
Francuski novinar Silven Lapoa (Sylvain Lapoix) ocenio je da je ta praksa promenila političku debatu u Francuskoj. "Za francusko političko novinarstvo karakterična je literarna tradicija. Kako su političari počeli sve više da iznose brojke a manje da govore o svom programu za društvo, javila se potreba da se rasčisti magla oko tih brojki", dodao je on.
Njegov projekat Veritometr (Veritometre - Istinomer) proveravao je izjave političara tokom predsededničkih izbora u Francuskoj 2012.
U Srbiji, takođe, postoji sličan sajt pod imenom Istinomer.rs na kome se citiraju, analiziraju, ocenjuju i komentarišu izjave političara. Izjave se ocenjuju po kriterijumima istinitosti, doslednosti i ispunjenja obećanja.
Delorov mit
Jedna od rečenica koje se najčešće može čuti u članicama jeste da "80% zakona dolazi iz EU". Prema podacima FektčekEU, taj podatak se mnogo koristi u debati u članicama EU, ali nema i činjenica koje bi to potkrepile.
"Ja to zovem Delorovim mitom", kaže Kuratolo. "Podatak se zasniva na izjavi (bivšeg predsednika Evropske komisije) Žaka Delora (Jacques Delors) iz 1988, kada je rekao da će kroz 10 godina 80% zakona u vezi sa ekonomijom, a mozda i sa porezima i socijalnim pitanjima, poticati iz Zajednice", dodao je on.
Tu se, međutim, više može govoriti o proročanstvu a manje o činjenicama.
"Od tada samo ponavljaju tu tvrdnju", rekao je Kuratolo i dodao da nema istraživanja koja to potvrđuju i da studije o tome imaju dosta nedostataka.
Bilo je više pokušaja da se proceni uticaj EU na nacionalno zakonodavstvo ali svaki od njih je imao ozbiljne nedostatke. Studija donjeg doma britanskog parlamenta iz 2010. pokazala je da se udeo zakona zasnovanim na propisima EU kreće od 6 do 84% u članicama EU, kao i da taj udeo zavisi od parametara koji se koriste.
Takođe, podaci mogu da obmanjuju. U Britaniji Faraž voli da koristi podatke nezavisnog instituta Migrejšen voc UK (MigrationWatch UK) koji podržava strožu kontrolu granice, odnosno kontrolisan priliv migranata.
"Međutim, iako on tačno navodi podatke, mora se dodati ili objasniti da su to podaci organizacije koja ima jasan stav o nekom pitanju", rekao je Kuratolo.
Nedavno, predsednica stranke ektremne desnice Nacionalni front Marin Le Pen (Le Pen) našla se na udaru kritika zbog manipulisanja brojakama i neistina izrečenih o monetanroj uniji, a vođa holandske ekstremne desnice (Gert Wilders) zbog izveštaja pod imenom "NEgzit" (NExit).
U izveštaju se navodi da bi se, ako bi Holandija istupila iz EU, njen BDP povećao za 10 do 13% do 2035. u odnosu na rast koji bi zmelja ostvarila ako bi ostala u EU. Ekonomski stručnjaci i stranke su osporili studiju koju je sprovela konsultantska kuća iz Londona, navodeći da su rezultati pogrešni i pristrasni.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
