Vlade Holandije i Švedske traže debatu o oznakama "upotrebljivo do ..." jer, kako smatraju, doprinose povećanju količine hrane koja završi na otpadu. Procenjuje se da se u Evropskoj uniji baci 89 miliona tona jestivih prehrambenih proizvoda godišnje, što za posledicu ima veliki ekonomski gubitak 28-članog bloka. Prehrambeni proizvodi sa isteklim rokom upotrebe idu u smeće jer se strahuje za bezbednost ljudi iako velki broj može bez opasnosti da se jede i posle naznačenog datuma.

U pismu koje je Evropski savet dostavio delegacijama EU u ime Holandije i Švedske poziva se na razgovore o tome kako u najvećoj meri olakšati napore privatnog sektora da se smanje bacanje hrane i gubici. To bi, sudeći prema pismu, moglo da se uradi i stvaranjem povoljnog okruženja i uklanjanjem prepreka u načinu na koji se štiti bezbednost hrane.

"Postoji nekoliko zakonodavnih oblasti u kojima bi mogle da se preduzmu mere ali da krenemo od datuma (upisanog na oznaku) 'upotrebljivo do ...", navodi se u pismu.

"U mnogim evropskim zemljama oznaka datuma (roka upotrebe) uzrok je nepotrebnog bacanja hrane. Bez preispitivanja sistema kao takvog, Holandija i Švedska smatraju da su potrebne neke promene i mere kako bi se smanjila količina hrane koja završi na otpadu zbog sistema označavanja", ističe se u pismu, preneo je EurActiv.com.

Brojni proizvodi sa oznakom roka do kojeg su ispravni za konzumiranje, što je zahtev evropskog zakonodavstva, mogu da se jedu i posle navedenog datuma ali se ipak bacaju zbog bojazni za bezbednost.

"Konfuziju oko roka upotrebe (prehrambenih proizvoda) među potrošačima treba ukloniti", ističe se u pismu koje su podržale i delegacije Austrije, Danske, Nemačke i Luksemburga.

U pismu se od Evropske komisije traži da razmotri proširenje liste proizvoda koji imaju duži rok upotrebe i stoga im možda nije potrebna oznaka "upotrebljivo do ...".

Delegacije traže da se razgovara i o tome kako informisati potrošače o ulozi navedenog roka upotrebe, kao i o eventualnoj ulozi drugih zakona u smanjenju bacanja hrane. Ministri poljoprivrede EU baviće se time 19. maja.

Evropska komisija je oformila radnu grupi da razmotri problem bacanja hrane na nivou EU i sprema se da sredinom juna objavi predloge zakona.

Civilno društvo takođe ukazuje na ogroman problem prehrambenih proizvoda koji završe na otpadu dok u zemljama u razvoju veliki broj ljudi nema dovoljno hrane.

U smeću umesto u tanjiru

Polovina od oko četiri milijarde tona hrane, koliko se prozivede u svetu svake godine, završi na otpadu, upozorili su britanski inženjeri u izveštaju objavljenom 2013. godine.

Taj izveštaj pokazao je da između 30 i 50% ili 1,2-2 milijarde tona hrane nikada ne završi na tanjiru.

Britanska Ustanova mašinskih inženjera (IME) za loše podatke iz svog izveštaja krivi nepotrebno ograničavanje roka upotrebe, politiku "kupi jedan i dobićeš drugi" (proizvod) i tražnju potrošača na Zapadu za "kozmetički savršenom hranom", kao i "loše tehnike i poljoprivrede prakse", neadekvatnu infrastrukturu i loše skladišne i transportne kapacitete.

U izveštaju se upozorava i na činjenicu da se veliki deo zemljišta, energije, đubriva i vode gubi na prozivodnju hrane koja će biti bačena, što je, kako se ocenjuje, "tragedija koja ne sme da se nastavi ako želimo uspešno da se izborimo sa izazovom obezbeđenja buduće tražnje hrane".

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Još posla do pune bezbednosti hrane u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Za najsiromašnije u EU 3,5 milijardi evra
  
• 

  Vesti

  : Dobrobit i veća potrošnja resursa nisu povezani
  
• 

  Vesti

  : Većina stručnjaka za kontrolu namirnica u EU u sukobu interesa