Skoro 60% stručnjaka zaposlenih u radnim telima Evropske agencije za bezbednost namirnica (EFSA) u sukobu su interesa zbog direktne ili indirektne veze sa industrijama koje upravo ta agencija kontroliše, pokazala je analiza organizacije koja se bavi razotkrivanjem uticaja korporativnog sektora na politike EU "Corporate Europe Observatory" (CEO) i slobodnog novinara Stefana Horela (Stéphane Horel). Izveštaj "Nesrećan obrok. Problemi u nezavisnosti EFSA" ukazuje na glavne sistemske propuste u nezavisnosti ove važne institucije koja nadzire bezbednost hrane u EU. Utvrđeno je da sukob interesa najčešće proizilazi iz činjenice da kompanije finansiraju istraživanja stručnjaka EFSA ili da sa njima imaju komercijalne ugovore o konsaltingu.

Analiza je utvrdila da od 209 stručnjaka, 122 njih ima makar jedan konflikt interesa zbog povezanosti sa korporativnim sektorom.

Od 21 predsedavajućeg radnim telom i njiihovih zamenika, svi osim dvojice su u sukobu interesa. Najgori primer je radno telo o dijetetskim proizvodima, ishrani i alergijama u kojem je 17 od 20 članova u 113 konflikata interesa.

U svim radnim telima, 10 stručnjaka, svaki pojedinačno, ima više od 10 slučajeva sukoba interesa.

Autori izveštaja upozoravaju da ovakva situacija stvara ozbiljnu sumnju u kredibilitet naučnih nalaza glavnog tela zaduženog za bezbednost hrane u EU, a koje daje preporuke i procenjuje rizik u vezi sa aditivima, ambalažom, GMO i pesticidima.

Trenutni pristup Agencije omogućava da na desetine stručnjaka sa višestrukim komercijalnim vezama sa industrijom i dalje mogu da bude angažovani kao punopravni članovi u radnim telima EFSA, čak i da čine većinu predsednika ili zamenika predsednika radnih tela.

Glavni autor "Nesrećnog obroka" Stefan Horel rekao je da su šokirani nalazima istraživanja. "Čak i bez provere skrivenih interesa, broj konflikata interesa u ovoj agenciji je zabrinjavajući".

Kako je naveo, stručnjaci u sukobu interesa dominiraju svim radnim telima Agencije, izuzev jednog.  Utvrđeno je konflikt interesa masovno proizilazi iz činjenice da kompanije finansiraju istraživanja stručnjaka iz Agencije ili da sa njima imaju privatne ugovore o konsaltingu.

Neke od važnih naučnih institucija kao što su naučni instituti ili časopisi su takođe meta lobiranja prehrambene industrije što EFSA izgleda ignoriše, navodi se u izveštaju.

Izveštaj takođe pokazuje da EFSA nije uspela da primeni kako treba nova pravila tako da nema vidljive razlike između radnih tela formiranih u skladu sa novom politikom. Nova pravila se primenjuju od 2012. nakon nekoliko skandala zbog sukoba interesa.

Propusti u sistemu

Glavna "rupa" u sistemu regrutovanja stručnjaka je usko tumačenje sukoga interesa. Na primer, stručnjak koji ima komercijalne veze sa industrijom i dalje može biti izabran u radno telo sve dok ta povezanost tematski nema veze sa temom kojom se bavi to radno telo.

Umesto toga, treba u obzir uzeti širi sukob interesa u skladu sa mandatom Agencije da garantuje da su njene odluke nezavisne od industrije koju reguliše.

Druga slabost sistema EFSA je oslanjanje na eksperte od kojih se očekuje da dobrovoljno prijave svoje veze i interese.Posledica takve politike je da se neki problematični interesi naučnika koji sede u Agenciji uopšte ne smatraju problemom.

Iz perspektive autora izveštaja, sporno je i to što Agencija ne predviđa period mirovanja za stručnjake koje angažuje tako da naučnici iz nekog tela koje je povezano direktno sa industrijom mogu odmah da se zaposle u EFSA.

Takođe, Agencija bi aktivno trebalo da proverava da li su zaposleni u sukobu interesa umesto što se oslanja na njihove samoprocene i podatke iz CV-a.

"Tačnost tih podataka se uzima zdravo za gotovo i čak se ne radi ni osnovna provera javno dostupnih informacija na internetu", ističe se u izveštaju.

Tumačenje sukoba interesa

Rezultat je da mnogi sukobi interesa i ne budu otkriveni jer postojeći sistem nije dovoljno razvijen. Što je još gore, ima problema i u primeni postojećih propisa koji bi, da se zaista doslovno primenjuju, omogućili da sedam predsedavajućih i njihovih zamenika uopšte ne budu izabrani na te pozicije.

Takođe, osnova problema je u previše uskom tumačenju sukoba interesa kao korupcije i infiltriranja predstavnika industrije u EFSA, a ne kao namera industrije da gradi dugoročne odnose sa naučnim krugovima.

Autori izveštaja ocenjuju da da je potrebno uspostaviti jasniju i strožu politiku nezavisnosti kako bi se obnovila reputacija i integritet agencije.

Poslednjih godina EFSA je na stalnoj meti kritika Evropskog parlamenta, nevladinih organizacija i medija zbog konflikta interesa onih koji sede u radnim telima agencije.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Novi zakon o bezbednosti hrane na jesen
  
• 

  Vesti

  : Bolja kontrola hrane od njive do trpeze
  
• 

  Vesti

  : Zdrava hrana nije dobra za prirodu kao za ljude
  
• 

  Vesti

  : Klikom do liste proizvoda povučenih sa tržišta
  
• 

  Vesti

  : U EU sve manje rizičnih proizvoda stiže do potrošača
  
• 

  Vesti

  : Više informacija na pakovanjima hrane u EU