Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nova evropska strategija za evropski film
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.06.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski filmovi čine gotovo dve trećine prikazanih u Evropskoj uniji ali u prihodu od prodaje ulaznica učestvuju sa samo trećinom. Iako broj filmova proizvedenih u Evropi raste, evropski filmovi uglavnom se prikazuju u zemljama u kojima su snimljeni a retko se distribuiraju preko granice. U želji da odgovori na te izazove i ukaže na potrebu novih modela distribucije radi unapređenja kulturne raznolikosti i konkurentnosti, Evropska komisija pokrenula je novu strategiju - Evropski film u digitalnoj eri. Godišnje se u EU snimi oko 1.300 filmova. Prosečan budžet za film u EU se razlikuje od zemlje do zemlje i ide od 300.000 evra u Mađarskoj do 11 miliona u Britaniji, koliki je budžet za film u proseku i u SAD.
Evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, mlade i višejezičnost Andrula Vasiliu istakla je da je unapređenje međunarodne distribucije evropskog filma ključno ne samo ekonomski, već i gledano sa strane diverziteta, dodajući da je to jedan od ciljeva programa EU Kreativna Evropa MEDIA.
"Međutim, mora se učiniti više kako bi se povećala publika za filmove napravljene u Evropi i unapredila prekogranična saradnja. Razgovaraću o novoj strategiji sa predstavnicima filmske industrije narednih dana tokom Kanskog filmskog festivala", najavila je komesarka.
U Strategiji se navodi da javne fondove treba više usmeriti na povećanje publike za evropski film i u veću podršku razvoju, promociji i međunarodnoj distribuciji. Sada se gotovo 70% nacionalnih javnih fondova usmerava u proizvodnju filmova a mnogo manje u povećanje publike.
Takođe se preporučuju veća fleksibilnost i eksperimentisanje kada je reč o tome kako se i kada filmovi prikazuju, s obzirom na sve veću popularnost gledanja filmova na TV i preuzimanja sa interneta.
Strategija će podržavati novi dijalog - tzv. Evropski filmski forum, da ohrabruje razmenu ideja kako bi se audiovizulene nacionalne, regionalne i politike na nivou EU bolje dopunjavale i odgovorile na izazove poput digitalizacije i teškoća koje mnoge filmske kompanije imaju da pribave sredstva.
Background Program Kreativna Evropa pokrenut je 1. januara 2014. sa budžetom od gotovo 1,5 milijardi evra za period 2014-20. Najmanje 56% budžeta Kreativne Evrope biće izdvojeno za deo tog programa MEDIA.
Od 1991. iz programa MEDIA (Mere za podsticanje razvoja audiovizuelne industrije) investirano je 1,7 milijardi evra u razvoj filmske industrije, distribuciju, obuku i inovacije sa ciljem da se unaprede raznolikost i međunarodna konkurentnost evropskog filma i audiovizuelne industrije.
Uz podršku stvaraocima filmova, MEDIA će podržati i više od 2.000 evropskih bioskopa u kojima evropski film pokriva najmanje 50% repertoara.
Evropska komisija je 15. maja usvojila stav o evropskom filmu u digitalnoj eri sa ciljem veće harmonizacije podrške filmu na nivou EU i nacionalnim nivoima i uvećanja ukupne dodate vrednosti za evropski film i njegovu publiku.
Startujući konferencijom za vreme filmskog festivala u Kanu, Forum će okupljati stručnjake Evropske komisije, članica EU, nacionalne i regionalne filmske fondove i druge predstavnike industrije. Forum će uživati podršku kroz program Kreativna Evropa na planu organizacije seminara, prikupljanja podataka i transnacionalne razmene.
Svaki dvanaesti film vidi i publika van EU
Evropska audiovizuelna industrija podstiče se iz evropskog filmskog fonda sa 2,1 milijardu evra godišnje uključujući oko 110 miliona evra iz programa Kreativna Evropa MEDIA.
U Evropskoj uniji je 2012. godine snimljeno oko 1.300 filmova, za 200 više nego 2008, prema tek nešto više od 800 u SAD u 2012. Međutim, samo 8% evropskih filmova prikaže se i u bioskopima u zemljama izvan Unije.
Podaci pokazuju da su 2012. više od 60% svih filmova prikazanih u EU bili evropski filmovi ali je samo trećina prodatih karata bila za evropske filmove. Poređenja radi, američka produkcija učestvuje sa 20% u prikazanim filmovima a sa 65% u prodaji ulaznica u EU.
Upozorava se i na činjenicu da se u EU obično na distribuciju troši manje od 10% filmskih budžeta.
Televizija je, navodi Evropska komisija, i dalje najčešće korišćena platforma za gledanje filmova. U 2011. su više od 40% od 122.000 prikazanih filmova odgledanih na televizijama u EU bili filmovi evropskog porekla (8% je bila nacionalna produkcija, 15% je proizvedeno u drugim evropskim zemljama a gotovo 20% su bile evropske kooprodukcije u celini ili delom).
Prosečan budžet za film u EU ide od 300.000 evra u Mađarskoj i Estoniji preko pet miliona u Nemačkoj i Francuskoj do gotovo 11 miliona u Velikoj Britaniji. Poređenja radi, prosečan budžet u SAD je 15 miliona dolara (11 miliona evra).
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
