Evropljani se manje nego pre pet godina bave kulturnim aktivnostima, kao izvođači ili posmatrači, a pad se beleži kod svih kulturnih aktivnosti, osim kod posete bioskopima, gde je ubeležen rast za procentni poen, na 52%, pokazalo je novo specijalno istraživanje Evropske komsije Eurobarometar. Kao glavni razlozi za manje angažovanje u kulturnim aktivnostima navode se nedostatak interesovanja i vremena i, u manjoj meri, novca. Istraživanje je pokazalo i da više od polovine ispitanika u Evropi koristi internet u svrhu kulture, pri čemu gotovo trećina barem jednom nedeljno.

Samo 38% građana Evropske unije u 2012. godini je učestvovalo u kulturnim aktivnostima, poput plesa ili fotografije, dok je među onima koji "pasivno" učestvuju u kulturi udeo onih koji svoje angažovanje ocenjuju visokim ocenama smanjen na 18% sa 21% u 2007.

Evropska komesarka za obrazovanje i kulturu Andrula Vasiliu reagujući na rezultate istraživanja izrazila je zabrinutost zbog toga što se manje Evropljana uključuju u kulturne aktivnosti kao izvođači, proizvođači ili potrošaci, dodajući da to zahteva novi vid angažmana vlada.

"Kulturni i kreativni sektori treba da se adaptiraju kako bi zadobili novu publiku i nove modele finansiranja" istakla je Vasiliu.

Građani EU, pokazalo je istraživanje, kulturne događaje najčešće prate gledanjem ili slušanjem kulturnih TV i radio programa - to je u 2012. godini praktikovalo 72% ispitanika barem jednom u proteklih 12 meseci, što je za šest procentnih poena manje nego 2007, kada je rađeno prethodno, prvo istraživanje navika u kulturi u EU.

Za praćenjem TV i radio programa sledi čitanje knjiga, što praktikuje 68% građana ili za tri procentna poena manje nego u prethodnom istraživanju. Najmanje popularni su odlasci u operu, na balet ili ples, što je 2012, kao i 2007. godine, radilo 18% anketiranih.

Gledano prema učestalosti bavljenja kulturom, bez obzira na vid kulturnih aktivnosti - od čitanja do odlaska u muzeje, najbolje su plasirane zemlje sa severa EU a predvode ih Švedska, gde 43% ispitanika svoje učešće u kulturnim aktivnostima ocenjuje kao visoko ili veoma visoko, Danska (36%) i Holandija (34%).

Na drugoj strani su Grčka, gde samo 5% građana smatra da je veoma prisutno u kulturnim dešavanjima, Portugalija i Kipar (po 6%), Rumunija i Mađarska (po 7%) i Italija (8%).

Pored toga, 34% građana EU kaže da nikada ili gotovo nikada ne učestvuje u kulturnim aktivnostima, što je za četiri procentna poena više nego pet godina ranije. U nekim zemljama broj takvih je osetno povećan - u Mađarskoj za 26 procentnih poena, na 54%, Rumuniji za 14 procentnih poena, na 55%, a u Grčkoj za osam procentnih poena, na 63%.

Prepreke

Nedostatak interesovanja i vremena, sudeći prema odgovorima ispitanika iz EU, glavne su barijere bavljenju kulturnim aktivnostima.

Nezainteresovanost je za 50% građana EU najvažniji razlog što ne idu u operu i na balet, 43% iz istog razloga ne ide u biblioteke, 36% u pozorište, 35% u muzeje i galerije, 29% na koncerte.

Istovremeno 44% Evropljana nema vremena za čitanje knjige, 37% za razgledanje kulturnih spomenika, 31% za praćenje TV i radio kulturnih programa a 30% za odlazak u bioskop.

Za neke je značajan faktor i cena i 25% ispitanika ne ide ili ide retko na koncerte jer su cene karata previsoke, u bioskop zbog skupoće ne ide 22% a u pozorište 20% građana.

Aktivno učešće u kulturnim aktivnostima

Najaktivniji u kulturi su Danci jer je 74% učesnika u istraživanju u 2012. učestvovalo barem u jednoj kulturnoj aktivnosti, a zatim idu Šveđani (68%), Finci (63%) i Holanđani (58%).

Najmanje u kulturnim aktivnostima učestvuju u Bugarskoj (14% anketiranih), na Malti (18%), u Italji (20%) i Mađarskoj (21%).

Izveštaj je ukazao i da je samo 12% građana aktivno na polju fotografije ili pravljenja filmova prema 27% u prethodnom istraživanju, pleše 13% ispitanika (19% u 2007.) a peva 11% (15%).

Eurobarometar je pokazao i da više od polovine Evropljana koristi internet u svrhu kulture. Uglavnom se internet koristi za čitanje novinskih članaka (53% ispitanika), traženje informacija iz domena kulture (44%) ili slušanje radio programa ili muzike (42%).

Takođe je istraživanje ukazalo da ispitanici sa severa kontinenta češće koriste internet za kulturu nego oni sa juga, iz centralnog dela i sa istoka EU.

Na navike na polju kulture utiču i socio-demografski faktori i obrazovaniji, oni sa višim socijalnim statusom i oni koji nemaju finansijske probleme češće prate ili učestvuju u kulturnim zbivanjima.

Ohrabruje što mladi Evropljani, od 15 do 24 godine, više učestvuju u brojnim kulturnim aktivnostima nego oni iz drugih starosnih grupa. Taj uzrast takođe učestvuje u raznovrsnijim kulturnim događajima.

Ispitivalo se i učešće ispitanika iz jedne članice EU u kulturnim događajima u drugoj članici. Rezultat je da je manje od trećine ispitanika (31%) u 2012. pročitalo barem jednu knjigu autora koji je iz druge evropske zemlje dok je 27% gledalo ili slušalo kulturni TV ili radio program druge članice EU.

Istraživanje je obuhvatilo gotovo 27.000 ljudi iz EU a broj ispitanika išao je od 500 u manjim članicama (Malta, Kipar i Luksemburg) do 1.300 u Velikoj Britaniji i 1.500 u Nemačkoj.

Rezultati su objavljeni 4. novembra, kada je u Briselu počeo Evropski kulturni forum (4-6. novembar) na kojem učestvuje 1.200 kulturnih poslenika i kreatora poltike. Forum se održava uoči usvajanja "Kreativne Evrope", novog programa EU za podršku kulturnim i kreativnim sektorima.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Mala izdvajanja za kulturu ugrožavaju italijansku baštinu
  
• 

  Vesti

  : Različiti modeli finansiranja kulture u uslovima krize
  
• 

  Vesti

  : Marsej i zvanično Evropska prestonica kulture, Košice 19. januara
  
• 

  Vesti

  : Istanbul svetski centar kulture