Penzioneri iz zemalja sa juga Evropske unije koje muči rekordna nezaposlenost ne troše penzije kao što su nekada mislili - na putovanja i "sitna" zadovoljstva, već pomažu svojoj deci, bez obzira da li su zaposleni ili ne. Penzije su naime u poslednjih pet godina ekonomskih teškoća u većini zemalja na jugu Evrope bile najstabilniji izvor prihoda pa penzioneri štedeći na sebi pomažu deci u borbi protiv siromaštva. U međuvremenu reforma penzijskih sistema ide sporo, delom i zbog toga što političari ne žele da izgube podršku velkog penzionerskog biračkog tela.

Anhel Gomes i Marija Luiza Fernandes, penzioneri već deset godina, maštali su kako će penzije trošiti na obroke u restoranima, putovanja i kupovinu igračaka unucima. Međutim, njihove penzije sada pomažu život pet porodica.

"Nikada nisam mislio da ću deo moje penzije trošiti na pomoć deci", kaže 79-godišnji Gomes koji je 35 godina bio službenik Banke Španije i dodaje da je "ponosan zbog toga ali i da malo brine za njih (svoju decu)".

Prema zvaničnim statistikama, penzije su u Španiji između 2008. i 2012. godine porasle za 8,3% dok su prihodi ljudi starih između 30 i 44 godine, najveće grupe u radno sposobnoj populaciji, opali istovremeno za 2,8% jer su milioni ljudi izgubili posao ili su im smanjene plate.

Nesigurnost je zajednička mlađoj generaciji, čak i kada imaju posao.

Gomesov sin David (40) strahuje da će izgubiti posao profesora klavira kada muzička škola u kojoj radi kasnije ove godine iz državnih pređe u privatne ruke. Njegova žena Rakel pak mora da radi skraćeno kao službenica jer njen prezaduženi poslodavac, građevinska kompanija FCC, smanjuje troškove.

U ukupnom broju domaćinstava u Španiji penzionerska učestvuju sa 17% ali finansiraju barem dva puta više domaćinstava.

Starije generacije u Španiji, Italiji i Grčkoj staraju se o unucima a od dece se očekuje da vode računa o ostarelim roditeljima. Ipak, mnogim penzionerima nije baš lako da finansijski pomažu deci.

Tako 68-godišnji Anhel, koji ne želi da kaže puno ime da prijatelji ne vide u kakvoj je materijalnoj situaciji, od penzije od 1.600 evra koju je zaradio radeći 40 godina u nemačkim i španskim fabrikama automobila "izdržava" tri porodice. On gotovo 1.000 evra mesečno daje za dve hipoteke, sinovu i ćerkinu. Njegova deca imaju fakultetske diplome ali su bez posla.

Priznajući da je to teško, Anhel je rekao za Rojters da su on i njegova žena primorani da se loše hrane, kao u ratna vremena, jer je sva štednja potrošena.

U Španiji je bez posla više od 25% radno aktivnih a među mladima 55%.

U Italiji su prihodi penzionera između 2008. i 2012. povećani za 4,6% dok su prihodi stalno zaposlenih pali za isti procenat. Zato je u 2013. godini 40% Italijana dobijalo finansijsku pomoć od svojih roditelja, pokazalo je istraživanje udruženja Koldireti.

Analitičari ukazuju da će današnji mladi trpeti i kasnije, pošto će im penzije biti manje jer sada ili nemaju posao ili rade slabije plaćene poslove na određeno vreme.

Spore penzijske reforme

Penzije su u većini evropskih zemalja najveća komponenta u državnim socijalnim rashodima i to se ne može promeniti preko noći. Vlade godinama pokušavaju da izmene penzijske sisteme gubitaše i podižu starosnu granicu za penzionisanje kako bi se odgovorilo na očekivani duži životni vek.

U Španiji će se 2027. u penziju ići sa 67 godina prema sa navršenih 65 sada.

Sprovode se i druge mere kako bi se ojačali penzijski fondovi ali će, u većini slučajeva, reforme biti u punoj snazi tek od 2030. ili još kasnije. To, kako piše EurActiv.com, ukazuje na politički otpor bržim promenama, s obzirom da su penzioneri važno glasačko telo.

Grčka je jedina zemlja koja je povukla drastične korake jer je bila prinuđena da između 2009. i 2013. smanji penzije za 30% kako bi dobila spasilačke zajmove međunarodnih kreditora.

Reforme je potkopala i ekonomska kriza koja je počela devedesetih. S obzirom da je mnogo Evropljana bez posla, nema dovoljno dobro plaćenih radnika za adekvatno finansiranje penzijskih fondova.

"To je neodrživo sa tim brojem radnih mesta, takvom vrstom poslova, sa tako malim platama", kaže profesor ekonomije sa madridskog ICADE Hoze Karlos Dies.

Prema podacima Eurostata, 2050. godine će stari 65 i više godina činiti 31,6% populacije Španije prema 17% sada dok će procenat starih između 24 i 64 godine pasti na 34,8% sa 44,9%.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : U svetu bez posla gotovo 200 miliona ljudi
  
• 

  Vesti

  : Mladi zbog krize sve duže žive sa roditeljima
  
• 

  Vesti

  : Potrebno više novca za mere zapošljavanja
  
• 

  Vesti

  : EU preti rizik od siromaštva radno aktivnih