Srbiji je potrebno više novca za aktivne mere zapošljavanja, rekao je 21. februara državni sekretar u Ministarstvu rada Zoran Martinović. Stopa nezaposlenosti je visoka, a veliki je broj onih koji teško dolaze do posla, poput mladih bez iskustva, osoba bez kvalifikacija, ali i starijih koji ostaju bez posla. Kako su kolegama iz Srbije preneli predstavnici službi za zapošljavanje i nadležnih ministarstava Švedske, Francuske i Rumunije, promena pristupa može da promeni mnogo toga. Bolja saradnja institucija, podsticanje inovacija i usmeravanje na jasno određene ciljne grupe samo su neke od preporuka koje su im preneli na osnovu sopstvenog iskustva. Martinović je rekao da je za ovu godinu za lokalne samouprave predviđeno pola milijarde dinara za mere za smanjenje nezaposlenosti, ali da će isplata biti odložena za posle izbora.

“Bez obzira što podaci iz ankete o radnoj snazi iz oktobra ulivaju umereni optimizam, jer je stopa nezaposlenosti pala na oko 20 odsto, za 4 procentna poena manje iz aprila, svakako da ne možemo biti zadovoljni ovom stopom. To je još uvek visoka stopa, a i od aprila do oktobra ima više sezonskih poslova u poljoprivredi i građevinskim radovima, pa je i očekivan manji pad stope”, rekao je Martinović.

Na seminaru Inovativne mere usmerene uključivanju razičitih ranjivih grupa na tržište rada, on je ukazao da su te grupe u Srbiji dosta brojne. U njih je ubrojao mlade, budući da je u Srbiji oko 200.000 mladih do 30 godina nezaposleno, kao i nekvalifikovane koji čine oko trećinu registrovanih na birou za nezaposlene, i  starije koji ostaju bez posla kao viškovi.

Kako je naveo, u rešavanje problema nezaposlenosti moraju se uključiti i lokalne samouprave. One su za to u većoj meri zainteresovane tek u prethodne dve godine, kada, kako je naveo, i novca za finansiranje iz budžeta ima manje nego u prethodnom periodu.

Za ovu godinu lokalne samouprave ove godine mogu da racunaju na 500 miliona dinara iz budžeta za planove za smanjenje nezaposlenosti, naveo je on. Međutim, po svoj prilici će moći da ih dobiju tek nakon formiranja nove vlade budući da je za to, kako je naveo, potrebno donošenje nekih akata u Vladi i Skupštini.

„To će donekle smanjiti efekte jer je trebalo da se radi od početka godine“, izjavio je državni sekretar, poručivši lokalnim samoupravama da bez obzira na to kašnjenje računaju na budžetsku pomoć za rešavanje ovog važnog pitanja.

„Fokus će biti na viškovima zaposlenih, biće moguće finansirati i stručnu praksu za mlade, ali i programe za one kategorije koje na lokalu prepoznate kao prioritetne“, rekao je on.

Saradnja kao ključ uspeha u Švedskoj

Predstavnici francuske i švedske javne službe za zapošljavanje i rumunskog ministarstva rada su na seminaru predstavnicima službi za zapošljavanje iz raznih delova Srbije predstave dobre prakse svojih službi.

Saradnja opština i lokalnih službi za zapošljavanje, socijalno osiguranje i zdravstvenu zaštitu pokazala se kao veoma efikasna. Naime, dešavalo se da su osobe koje su teško zapošljive dugo išle od institucije do institucije bez rezultata, rekla je Kristina Rozengren iz Švedske javne službe za zapošljavanje. Zato jenapravljen pilot projekat povezivanja lokalnih institucija sa ciljem da se vidi kako se može uspostaviti saradnja ovih instanci da bi se bolje izašlo u susret potrebama nezaposlenih.

Nakon dobrih rezultata pilot projekta 2004. je donet zakon o ovoj vrsti saradnje na lokalnom nivou, koja je danas široko rasprotranjena, a finansiraju je lokalne vlasti.
Ciljna grupa su osobe koje su tražile podršku najmanje dve od ove četiri instance, pri čemu sve plaćaju po 25% budžeta. Na državnom nivou, ovim je obuhvaćeno 35.000 pojedinaca, od čega je više od 50% mladih do 30 godina, a totalni godišnji budžet je oko 63 miliona evra.

“Zamisao je da se postigne iili poveća radna sposobnost prijavljenih pojedinaca i osigura da se novac troši efikasno”, navela je ona.

Ovakav vid saradnje danas se primenjuje u 222 od 300 opština. To je finansijska saradnja institucija, ali i saradnja u praktičnom smislu – donose se zajedničke odluke i postavljaju zajednički koordinatori.

Socijalna preduzeća

Rozengren je navela da i socijalna preduzeća mogu dati veoma dobre rezultate. Socijalna preduzeća se ne definišu isto u svim zemljama, niti treba da se definišu istovetno jer treba da odgovaraju potrebama određen sredine, navela je ona.

U Švedskoj, socijalna preduzeća nisu detaljno definisana zakonom. Značajno je da zapošljavaju teško zapošljive osobe i one koje imaju problem da zadrže posao, kao i da dobit investiraju isključivo u to preduzeće ili osnivanje novih.

Broj socijalnih preduzeća u Švedskoj raste, sa 157 pre pet godina na današnjih 320. U njima radi 9.500 ljudi, od kojih je 3.000 zaposleno, a 6.500 su na obukama i rehabilitacijama. Iskustvo je pokazalo da osobe na obukama nakon toga zaista uspešno rade u ovakvim preduzećima.

Njihovi prihodi dolaze od prodaje proizvoda i usluga, ali i iz budžeta za rehabilitaciju i obuku ugroženih kategorija. Najčešće se osnivaju u sektorima restorana i kafea, usluga čišćenja, medija, pranja automobila, usluga u domaćinstvu, recikliranja, prodaje polovne robe i kulture, a ona je to obrazložila time što za te sektore nisu potrebna velika početna ulaganja.

Rozengren je ukazala da ne celo društvo ima koristi od socijalnih preduzeća, a to je ilustrovala primerom razvoja preduzeća koje su osnovale bivše osuđenice, jer su i one u grupi teško zapošljivih i mogu se baviti socijalnim preduzetništvom. Jedno ovakvo preduzeće osnovalo je pet bivših osuđenica 2005. godine. Od tada su razvile posao, i iz ovog preduzeća razvio se konzorcijum 11 preduzeća. Kako je navela, u ovom konzorcijumu sada je zaposleno više od 1.000 osoba iz različitih kategorija teško apošljivog stanovništva.

Dobrobiti za privredu su oko pet miliona evra – ovi ljudi više ne primaju socijalnu pomoć, treba im manje zdravstvenih tretmana jer rade i osećaju se zdravo, prodaju se njihovi proizvodi, a oni zarađuju, troše i plaćaju poreze.

„To je velika dobit za celo društvo”, navela je ona.

Stručnjaci iz Srbije dobili su savet između ostalog i da podstiču inovacije, slušaju sve zainteresovane strane, ali i da iskoriste evropske fondove.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Evropska komisjia

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Visoka stopa nezaposlenih do 24 i onih preko 40 godina
  
• 

  Vesti

  : Strukturne slabosti uzrok problema tržišta rada na Balkanu
  
• 

  Vesti

  : Slaba zaštita starih u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Pad nezaposlenosti kombinacija više faktora
  
• 

  Vesti

  : EU mora hitno da smanji nezposlenost mladih