Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Slovenci protiv neoliberalnog pritiska EK na obrazovanje
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.06.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Slovenački profesori i studenti uzbunili su se nakon što je Evropska komisija povela pravnu proceduru zbog slovenačkog zakona o visokom obrazovanju koja, prema mišljenju akademaca, "može da potkopa kvalitet obrazovanja" i "napravi opasan presedan u svetlu pregovora o trgovinskom sporazumu EU i SAD". Problem je izbio oko registracije i akreditacije transanacionalnih visokoškolskih institucija u Sloveniji pošto je Komisija ocenila da se tim odredbama narušava sloboda pružanja usluga. U Sloveniji kažu da je obrazovanje u nadležnosti nacionalne vlade i da za obrazovanje ne mogu da važe odredbe kao u trgovini robom ili uslugama. Slovenački studenti protive se komercijalizaciji obrazovanja i zameraju svojoj vladi poslušnost pred instuticijama EU.
U Sloveniji, jednoj od najmanjih članica Evropske unije, kritike na račun Komisije sve su oštrije od kako je pokrenula proceduru protiv te zemlje zbog zakona o visokoškolskom obrazovanju.
Procedura je otvorena 2011, kada je Generalni direktorat Evropske komisije za unutrašnje tržište obavestio zvaničnu Ljubljanu da slovenački zakon o visokom obrazovanju nije u skladu sa Direktivom o uslugama EU.
Kontroverze su se javile oko odredaba o akreditaciji transnacionalnih visokoškolskih institucija koje, prema slovenačkom zakonu, moraju da prođu kroz proces akreditacije i registracije. Komisija smatra da taj proces nije "kompatibilan sa slobodom osnivanja i slobodom pružanja usluga".
Prema Klemenu Miklaviču, istraživaču obrazovne politike sa Univerziteta Ljubljana, postupak je poveden nakon što je jedna britanska obrazovna ustanova dala franšize privatnim obrazovnim institucijama u Sloveniji, što je navelo slovenačke vlasti da odbiju priznavanje diploma.
"To je zapravo podstaklo Komisiju da deluje", rekao je Miklavič.
Nakon upozorenja iz Komisije, slovenačka vlada je izmenila zakon ali su izmene ocenjene kao nedovoljne i Sloveniji je poručeno da, ako ne ispuni zahteve, može da se nađe pred Evropskim sudom pravde.
Kritičari Komisije
Kritičari dovode u pitanju celokupnu argumentaciju Evropske komisije.
"Uprkos činjenici da nema harmonizacije, niti neke druge vrste obavezujuće regulative o uzajamnom priznavanju akreditacija u visokom obrazovanju, na osnovu pokrenutog postupka se čini da Komisija razvija svoj argument oko principa 'zemlje porekla' koji se uobičajeno koristi u prekograničnoj trgovini robom i uslugama", smatra Miklavič.
Miklavič je ukazao da Komisija stalno izbegava odredbe Direktive o uslugama kojima je obrazovanje eksplicitno isključeno iz dometa te drektive kao usluga od opšteg interesa i posebnog značaja.
On je dodao da su "ugovori jasni: obrazovanje i organizacije obrazovnih sistema strogo su pod jurisdikcijom članica".
U Direktoratu za unutrašnje tržište nisu želeli da komentarišu "slučaj" ali su se oglasili iz Direktorata Evropske komisije za obrazovanje.
"Direktorat za obrazovanje je zadovoljan što Komisija sprovodi proceduru u kojoj treba da se ustanovi da li slovenački zakon dovodi u pitanje pravo onih koji pružaju obrazovne usluge da to rade u Sloveniji, bilo kroz ogranak, bilo kroz franšizu, odnosno da li je kompatibilan sa ciljem EU da unapređuje širenje i kvalitet visokog obrazovanja", rekao je portparol Direktorata Denis Abot (Dennis Abbott).
Protivnici pokretanja postupka svoje argumente zasnivaju na prethodnim upozorenjima Evropskog sindikata obrazovanja (ETUCE) koji je 2006. u vreme usvajanja direktive o uslugama upozorio na efekte tog novog evropskog zakonodavstva na obrazovnu politiku i pozvao na potpuno isključivanje obrazovnog sektora iz tada još nacrta direktive.
"Interes članica EU da imaju visokoobrazovanu populaciju je ogroman ... Međutim, jednak pristup (obrazovanju) i visok kvalitet obrazovanja ne postižu se većom komercijalizacijom obrazovnog sektora i većom trgovinom obrazovnim uslugama", navodi se u saopštenju Evropskog sindikata obrazovanja.
Poslušnost malih
Pokretanje postupka protiv Slovenije nije privuklo pažnju šire javnosti. Međutim, zainteresovane strane veoma brinu zahtevane izmene. U odgovoru za EurActiv.com predstavnik slovenačkog studentskog pokreta Jaka Perovšek rekao je da su te izmene "veoma, veoma opasan predlog".
"Pokretanje procedure vidimo kao kontinuirani pritisak evropskih i međunarodnih institucija na Sloveniju da komercijalizuje i dereguliše visoko obrazovanje. Te promene se uvode širom sveta u ime konkurentnosti i principa slobodne trgovine", rekao je Perovšek.
"Svesrdno se protivimo promenama koje zahteva Komisija, ne samo zbog toga što otvaraju mogućnosti za obrazovne institucije diskutabilnog kvaliteta, već i zbog ideološke osnove tih izmena", dodao je predstavnik slovenačkog studentskog pokreta.
Studenti takođe okrivljuju bivšu slovenačku vladu što je bila poslušna pred Komisijom, što je za posledicu imalo "tajnost" celog procesa.
"Naša (bivša) vlada smatrala je da nije u poziciji da nešto odbije institucijama EU i nije bila u stanju da razume ni implikacije takve deregulacije, ni pravne trikove koje Komisija koristi da pojača pritisak", kazao je Perovšek.
S njim se slaže i Miklavič koji ukazuje da vlada nije tražila javnu debatu o tom pitanju, niti je to osporila unutar institucija EU.
"Reakcija (Slovenije) može se shvatiti kao tipična za male, 'nove' članice (EU) koje sebe vide kao nemoćne pred institucijama EU", ocenio je Miklavič.
Slučaj Slovenije i sporazum sa SAD
Slovenački slučaj dovodi se u vezu i sa bojaznima Evropske studentske unije (ESU) i organizacije profesora Eđukejšen internešenel (Education International) oko toga kako će trgovinski sporazum EU sa SAD (TTIP) delovati na kvalitet evropskog obrazovanja.
I u tim pregovorima zainteresovane strane traže izuzimanje obrazovnog sektora zbog pravnih nejasnoća.
Prema oceni slovenačkih studenata, postupak protiv njihove zemlje "može da stvori opasan presedan" u svetlu pregovora sa SAD.
Studenti upozoravaju da shvatanje obrazovanja kao obične usluge može ne samo da potkopa kvalitet evropskog obrazovanja, već i da predstavlja "korak nazad na putu ka naprednom društvu koje obrazovanje vidi kao osnovno pravo, mogućnost za emancipaciju i smanjenje socijalne nejednakosti".
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
