Problem nezaposlenosti mladih u Evropskoj uniji nije nov i u poslednjih 20 godina stopa nezaposlenosti tog dela populacije dva ili tri puta je veća od ukupne stope. Poslednjih godina problem je eskalirao i danas je širom Evrope bez posla 5,6 miliona mladih a ukupno 7,5 miliona niti se obrazuje niti radi. I dok više od polovine mladih bez posla kaže da jednostavno ne mogu da nađu radno mesto, poslodavci širom Evrope tvrde da teško dolaze do obučenih mladih radnika, pokazao je izveštaj konsultantske kuće Makinzi i kompanija (McKinsey&Company) o vezi obrazovanja i zaposlenosti mladih.

Makinzijevo istraživanje obuhvatilo je 5.300 mladih, 2.600 poslodavaca i 700 visokoškolskih ustanova iz osam članica EU - Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Portugalije, Španije, Švedske i Velike Britanije. U tim zemljama živi više od 70% ukupnog broja mladih bez posla u EU.

Analitičari konsultantske kuće ukazuju da je manjak ponude radnih mesta u Evropi samo deo problema nezaposlenosti mladih, s obzirom na činjenicu da od 2005. godine u mnogim zemljama broj zaposlenih ne pada već stagnira, a u nekim čak raste.

Kako se navodi, broj starijih ljudi koji duže rade raste i sve više žena sa decom odlučuje se da ostane u radnom odnosu ili počne da radi. U 15 zemlja koje su u EU ušle pre 2004. godine procenat ljudi između 55 i 59 godina na tržištu rada povećan je od 2005. za 11 procentnih poena dok je među ženama od 35 do 39 godina porastao za četiri procentna poena. Ti podaci ukazuju da se mladi, koji nemaju radno iskustvo, sreću sa pojačanom konkurencijom kod zapošljavanja.

Istovremeno se svuda u Evropi regulativom na tržištu rada obeshrabruju zapošljavanje i otpuštanje, što predstavlja još jednu prepreku mladima da dođu do posla.

Poslodavci su pak, uprkos velikoj ponudi radne snage, nezadovoljni veštinama onih koji traže posao i 27% ih kaže da je u poslednjih godinu dana imalo otvoren konkurs jer nisu mogli da nađu obučene radnike. Trećina ispitanih poslodavaca ističe da im nedostatak obučene radne snage pravi probleme u poslovanju u vidu troškova, pada kvaliteta ili izgubljenog vremena. Pored toga, najveće probleme imaju baš poslodavci u zemljama sa najvišim stopama nezaposlenosti mladih.

O neusklađenosti obrazovnih programa i stanja na tržištu rada govori primer Španije. U toj zemlji za vreme ekonomske krize sektor građevinarstva pao je za više od 60% a španski univerziteti nastavili su da školuju arhitekte i građevinske inženjere čiji je broj od 2005. narastao za 174%.

Kao jedan od razloga što mladi ne odlaze na obuke za zanimanja koja poslodavci traže u izveštaju se navodi nerazumevanje između poslodavaca, obrazovnih ustanova i mladih.

Naime, u Evropi je 74% obrazovnih ustanova uvereno da su oni koji kod njih završe obrazovanje spremni za posao. S tim se međutim slaže samo 38% mladih i 35% poslodavaca.

Između zainteresovanih strana, kako se navodi u izveštaju, nema komunikacije i samo u Nemačkoj i Britaniji većina poslodavaca kaže da razgovaraju sa obrazovnim ustanovama nekoliko puta godišnje. U Portugalji to kaže tek trećina poslodavaca a jedino u Španiji većina poslodavaca saradnju sa obrazovnim ustanovama ocenjuje kao efikasnu.

Izveštaj je pokazao i da male firme češće od velikih uklazuju na problem nalaženja kvalifikovanih radnika. Male kompanije takođe ređe sarađuju sa obrazovnim ustanovama ili drugim poslodavcima kako bi rešile problem nedostatka radne snage koja im je potrebna. To je posebno slučaj u Grčkoj koja ima veoma visoku stopu nezaposlenosti mladih a istovremeno je u velikoj meri zavisna od malih preduzeća kao izvora zapošljavanja.

Tri prepreke za mlade

Stručnjaci ukazuju da na putu od obrazovanja do posla postoje tri faze koje se, kada je o reč o mladima, pretvaraju u prepreke - nastavak obrazovanja posle srednje škole, sticanje veština za rad i nalaženje odgovarajućeg posla.

Kada je reč o nastavku obrazovanja, najveća prepreka u Evropi je cena. Iako su školarine na univerzitetima uglavnom subvencionisane u znatnoj meri, brojni studenti ne mogu da izdrže troškove života dok studiraju. Takođe se u jednom broju zemalja neakademski, stručni kursevi ne subvencionišu i stoga mogu biti izuzetno skupi.

Studenti, pored toga, nisu dovoljno informisani i, osim u Nemačkoj, manje od 25% ispitanika kaže da je dobilo dovoljno obaveštenja o kursevima za one sa završenim srednjim obrazovanjem. Takođe, većina ukazuje na predrasude u društvu oko stručnog obrazovanja i manje od polovine onih koji žele da ga pohađaju to i uradi.

Mladi takođe tokom školovanja često ne stiču dovoljno opšteg znanja a poslodavci posebno ukazuju na manjak veštine komunikacije i radne etike.

Konačno, mladima je ulazak u radni odnos otežan i trećina ih po diplomiranju nalazi samo privremeni posao a velika većina ni takav.

Misija EU

Kako bi pomogla da se umanji problem nezaposlenosti mladih EU mora da ima ključnu ulogu na polju informisanosti, mobilnosti i razmene iskustava, smatraju stručnjaci.

Na polju bolje informisanosti EU treba da razvije sveobuhvatniju plaformu za tržište rada sa najrelevantnijim podacima o trendu zaposlenosti po sektorima i regionima. Takva platforma koristiće vlastima, poslodavcima, onima koji traže posao, kao i obrazovnim ustanovama.

Kod mobilnosti EU treba da unapredi obrazovnu i radnu mobilnost kako bi stručne kvalifikacije postale "prenosive" preko granica EU, što je u velikoj meri postignuto sa Bolonjskim procesom univerzitetskog obrazovanja.

Unija treba da se angažuje i na razmeni iskustava kako bi se najbolje odgovorilo na tražnju i ponudu na tržištu rada. Kako se navodi, EU ima dobru poziciju i može mnogo da pomogne nacionalnim službama za zapošljavanje kod upoređivanja i izbora najbolje prakse na planu zaspošljavanja.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Visoka stopa nezaposlenih do 24 i onih preko 40 godina
  
• 

  Vesti

  : Štednja ugrozila ljudska prava
  
• 

  Vesti

  : EU mora hitno da smanji nezposlenost mladih
  
• 

  Vesti

  : Mladi nisu prioritet vlade