Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sukob oko predsednika Evropske komisije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.06.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Izbor za čelnika Evropske komisije postao je vruća tema u EU. Glavni spor vodi se oko nekadašnjeg premijera Luksemburga i predsednika Evrogrupe Žan-Kloda Junkera, koga podržava nemačka kancelarka Angela Merkel, veoma uticajna u EU, ali mu se žestoko suprotstavlja britanski premijer Dejvid Kameron. Toliko je pažnje posvećeno ovom pitanju i sa toliko žara, da je politički analitičar Endrju Ronsli rekao da bi neupućeni posmatrač pomislio da je reč o pitanju života i smrti i da se kontinent nikada nije suočio sa većim problemima.
Junker ima podršku Evropske narodne partije, najveće političke grupe Evropskog parlamenta, čiji član je i Hrišćansko demokratsa unija Angele Merkel. Ova grupa desnog centra dobila je 221 od 751 kandidata u Parlamentu, što je daleko od većine potrebne da bi osigurala izbor svog kandidata.
Lideri EU sada treba da nominuju kandidata za predsednika Evropske komisije, uzimajući u obzir rezultate izbora. Za sada međutim nema kandidata oko kojeg je moguće postići dogovor.
U Britaniji Junkera smatraju staromodnim političarem, nesvesnim da su Uniji potrebne reforme, i zagovornikom federalizacije. Premijer Dejvid Kameron jasno je stavio do znanja da je Junker za njega neprihvatljiv kandidat. U bespoštednoj kampanji u medijima u Britaniji na meti se našla i istorija Junkerove porodice, pa je tabloid San on sandej (Sun on Sunday) pod naslovom "Nacisticka veza Junkerove porodice" preneo tekst o tome da je Junkerov otac 1941. primoran da ide u nemačku vojsku.
Politički analitičar Endrju Ronsli ovu žučnu borbu je ocenio kao histeriju, i kao "protivotrov" preporučio gledanje komemoracije povodom iskrcavanja u Normandiji održane početkom juna kao podsetnik da je ovaj kontinent prošao kroz ozbiljne krize.
Background U Švedskoj se 9. i 10. juna sastaju britanski permijer Dejvid Kameron, nemačka kancelarka Angela Merkel, švedski prmijer Fredrik Rajnfelt i holandski premijer Mark Rute. Konferencija za novinare planirana je za 10. jun.
Pored ekonomskih pitanja koje razmatraju lideri ovih zemalja, koje su me]u 10 najkonkurentnijih u svetu po listi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, na dnevnom redu biće i pitanje naslednika predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza.
Ovo je prvi put da se primenjuje nov način izbora predsednika Evropske komisije, koji predviđa pojačanu ulogu Parlamenta. Poslanici glasaju u julu. Premijer Švedske smatra da o izboru predsednika Evropske komisije i dalje treba da odlučuju zemlje članice i da pojačana uloga Parlamenta zatvara vrata za kandidovanje nekim mogućim kandidatima.
"Malobrojni su oni koji su na zgarištu posleratne Evrope mogli da zamisle da bi najnasiljniji kontinent u Evropi mogao da se razvije u dobrovoljno udruženje 28 demokratskih država, kao najbolji primer meke moći u svetskoj istoriji", naveo je on u tekstu koji je preneo britanski Gardijan na internet sajtu.
Ronslijeva ocena je da u sadašnjoj ekonomskoj krizi, koja je i Evropsku centralnu banku primorala na do sada neviđene mere poput negativne stope za depozite, Junker nije idealan kandidat. Evropi je, kako je naveo, potrebna osoba koja užia ugled lidera EU, a sposobna je da razgovara i sa tehnokratama u Briselu, kao i sa otuđenim gradđanima, da veruje u Evropu ali i shvati da su joj potrebne reforme.
Debata se, međutim, ne svodi na odabir kandidata. Premijer Švedske Fredrik Rajnfelt ponovo je raspirio i raspravu o načinu izbora čelnika Komisije, smanjivši time dodatno šanse za Junkerovu kandidaturu.
Pred dvodnevni sastanak u Stokholmu sa liderima evropskih zemalja naklonjenih reformama, poput Kamerona, Merkelove i holandskog premijera Marka Rutea, Rajnfelt je rekao da se protivi samim načelima izbora čelnika Komisije, prema kojima bi glavnu reč trebalo da ima Parlament. Junker naime tvrdi da ima legitimitet jer ga podržava najbrojnija grupa u Parlamentu.
"Ja i Švedska smo doveli u pitanje sam proces", rekao je Rajnfelt sa britanski Fajnenšel tajms (FT).
"Trebalo bi da vodimo računa o ravnoteži različitih institucija", dodao je on.
Pored toga, Rajnfelt smatra da na samitu u njegovom letovalištu Harpsund u fokusu ne bi trebalo da budu ličnosti, već zajednička lberalna agenda za naredni petogodišnji mandat komisije, sa slobodnom trgovinom, reformama i konkurentnošću izdvojenim kao glavnim temama.
Prema navodima FT-a, Kameronov tim smatra da je ta reformska agenda najbolji način da se obezbede reforme za EU, i najbolja šansa da se Britanci na referendumu o EU koji im je obećao za 2017. izjasne za ostanak u Uniji.
Sam Rajnfelt, iz desnog centra, važi za jednog od mogućih kompromisnih kandidata za čelnika Komisije. Sam Rajnfelt, koji će prema istraživanjima verovatno izgubiti na izborima, rekao je da je njegov jedini prioritet izbori zakazani za septembar 2014.
Kao jedan od kandidata pominjana je čelnica Međunarodnog monetarnog fonda Kristina Lagard, koja je rekla da je polaskana time, ali da planira da završi svoj mandat u Vašingtonu.
Kompromisnog kandidata trebalo bi pronaći pre prve plenarne sednice Evropskog parlamenta početkom jula, kada bi novi saziv trebalo da se izjasni o predlogu Evropskog saveta.
Izvor: AFP, EurActiv.com i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
