Vođi Evropske unije su 26. juna u belgijskom gradu Ipr obeležili stogodišnjicu prvog svetskog rata, skupom na simboličnom "Postolju mira" i potom na radnoj večeri počeli raspravu o pospešenju ekonomskog rasta i zapošljavanja, kao i zaustavljanju ilegalne imigracije kao ključnim priroritetima EU u idućim godinama. Cilj ove temeljite rasprave je da se uporedo utvrdi i program mera koje će sprovesti nova Evropska komisija i njen novi čelnik, o čijem izboru treba da se dogovore evropski vođi kako bi se Unija izvukla iz krize i nepoverenja građana, što jača ekstremnu desnicu i dovodi u pitanje budućnost Evrope.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je na skupu šefova ili država EU u Ipru, poprištu jedne od najvećih bitaka u prvom svetskom ratu, u nadahnutom izlaganju rekao da je taj rat označio "kraj sveta od juče, kraj carstava, aristokratija, ali i naivnog verovanja u napredak".

"Iako je posle 1918. izrastao novi, po mnogo čemu pravedniji svet, opšte ludilo iz 1914. je raščinjeno istinski tek 1945, odnosno 1989", rekao je Van Rompej.

Lideri EU su izgleda na putu da otklone ideološke i političke razlike oko toga da li članice Evropske unije treba da prevashodno istraju na kresanju javnih troškova, uravnoteženja budžeta, smanjivanja dugova i sprovođenju strukturnih reformi da bi se podstakli zdrav i postojan privredni rast, otvaranje novih radnih mesta i ekonomska konkurentnost.

Ili da se uporedo i državnim novcem, uz evropske fondove, izdejstvuje talas velikih investicija u proizvodnju, inovacije, internet trgovinu i poslovanje, budući da je politika strogog "stezanja kaiša", uz "recepte" Međunarodnog monetarnog fonda, ozbiljno ugušila rast nekih zemalja EU i izazvala velike socijalne probleme, porast nezaposlenosti, naročito mladih, uz rastuće uverenje da su za to krive politike i institucije EU.

Glavni zagovornik kresanja troškova kao osnove za zdrav trajan privredni rast i smanjivanje nezaposlenosti su Nemačka i snage desno od centra u EU, ali je izgleda na putu nagodba sa sektorom socijalističkih i stranaka levo od centra, koje na čelu s novim italijanskim premijerom Mateom Rencijem i francuskim predsednikom Fransoa Olandom, traže da se hitno ulože sva moguća, pa i javna sredstva za rast proizvodnje i zapošljavanja.

Ovo ključno ideološko i političko pitanje je u središtu velike rasprave i o tome ko i s kakvim programom bi trebalo da preuzme položaj predsednika Evropske komisije, a na to se nadovezuju i razgovori o budućem predsedniku Evropskog saveta i šefa nezvanične diplomatije EU, Evropske službe za spoljno delovanje.

Evropski socijalisti su, prema izjavama nekih od vođa zemalja EU, pristali na to da na mesto predsednika Evropske komisije bude izabran kandidat stranaka desnice, Luksemburžanin Žan-Klod Junker, koji će morati da uvaži zahteve socijalista da se snažnim investicijama, uz "stezanje kaiša", pokrenu proizvodnja i otvaranje radnih mesta u celoj EU.

Izboru Junkera se, uz mađarskog premijera Viktora Orbana, još uvek ozbiljno protivi jedino britanski premijer Dejvid Kameron, ističući britanski stav da je Junker "previse federalno nastrojen" kad je reč o budućem razvoju EU, a London ne želi jačanje političke Evrope, već prevashodno da EU bude veliko slobodno tržište.

Francuski socijalistički predsednik Oland je kolegama na samitu EU uručio "Program rasta i promene Evrope" u kojem su postavljeni ključni ciljevi da se ekonomska politika Unije preusmeri na rast, bitku protiv nezaposlenosti mladih, evropsku energetsku politiku, obuzdavanje priliva imigranata izvan EU i "udar pojednostavljenja" svih mehanizama u sistemu odlučivanja i institucijama Unije.

Evropski vođi treba da utvrde i strategijske smernice za zakonsko i operativno planiranje mera na poljima sloboda, bezbednosti i pravosuđa, uključujući pitanja azila, odlučnog sprečavanja ilegalne imigracije, zaštite granica, policijsko-sudske saradnje, bitke protiv korupcije, organizovanog kriminala i terorizma.

Važna tema je željeni napredak u smanjivanju zagađivanja prirodne sredine i štetnih klimatskih promena, kao i opipljivih koraka za energetsku bezbednost Evrope, pa će s tim u vezi biti razmotrena i ukrajinska kriza i vođi EU će razgovarati i s ukrajinskim premijerom Petrom Porošenkom koji je pozvan na samit.

Vođi EU 27. juna potpisuju sporazum o pridruživanju s Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom, a očekuje se i da potvrde odluku šefova diplomatija EU da se Albaniji dodeli status kandidata za članstvo.

Odlazeći predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je u poruci uoči samita EU istakao da je u razgovoru s Porošenkom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom postigao dogovor da se o pojedinostima sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini EU-Ukrajina 11. jula u Briselu održe ministarske konsultacije EU, Ukrajine i Rusije.

Zvaničnici Evropske komisije su preneli da je cilj trojnih konsultacija s Rusijom da se Moskva uveri da sporazum EU-Ukrajina neće biti štetan po ruske interese i da će Ukrajina slobodno moći da trguje i sa trgovinskom unijom Zajednice nezavisnih zemalja.

Autor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Lideri EU iz redova levice podržali Junkera
  
• 

  Vesti

  : Poruke mira iz muzeja u Sarajevu i Beču
  
• 

  Vesti

  : Sukob oko predsednika Evropske komisije