Evropska unija je tužila Rusiju Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog zabrane uvoza svinja i svinjskih proizvoda iz EU. Ovo će biti peti spor između Brisela i Moskve za dve godine od kada je Rusija postala član Svetske trgovinske oganizacije, a situaciju dodatno produbljuje ukrajinska kriza. Procena EU je da su evropski izvoznici izgubili 580 miliona evra zbog ove zabrane koja je uvedena 24. januara nakon pojave afričke svinjske kuge kod divljih svinja na granicama EU sa Belorusijom. Rusija je zabranu uvela na osnovu malog broja slučajeva bolesti kod divljih svinja u Litvaniji i Poljskoj, za koje Brisel tvrdi da su se preneli iz Rusije preko susedne Belorusije. U međuvremenu bolest se proširila na Letoniju, koja je najavila i mogućnost uvođenja vanredne situacije na delu teritorije.

Stav Brisela je da zabrana nije u skladu sa pravilima Svetske zdravstvene organizacije budući da je bilo veoma malo slučajeva ove bolesti svinja i to u veoma ograničenom području, kao i da su preduzete mere da se bolest suzbije, a izvoze proizvodi iz područja koje nije zahvaćeno.

Pored toga, u Briselu ukazuju da je ova bolest svinja daleko rasprostranjenija u Rusiji nego u EU i smatraju da se upravo iz Rusije i proširila ka Evropi.

"Zabrana uvoza evropske svinjetine koju je Rusija uvela nije proporcionalna (riziku), diskriminatorna je i nije zasnovana na nauci", naveo je Evropski komesar za trgovinu Karel de Guht obrazlažući odluku Brisela da zatraži formiranje panela o ovom slučaju u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Evropski komesar za zdravstvo Tonio Borg rekao je da je EU odmah preduzela mere da spreči širenje bolesti, kao i da su proizvodi koji nisu iz zahvaćenih područja bezbedni, dok je komesar za poljopriredu Dačijan Čološ ukazao da proizvođači trpe ozbiljne posledice.

"Zabrana uvoza svinjetine u Rusiju iz EU već je imala ozbiljan uticaj na svinjogojstvo u EU, zbog čega su potrebne mere pomoći u krizi. Tokom pet meseci koliko je zabrana na snazi proizvođači svinjskog mesa izgubili su izboz u vrednosti od 580 miliona evra", rekao je Čološ.

Kako se navodi u saopštenju Komisije, Rusija odbija da odobri uvoz iz područja koja nisu zahvaćena. Takođe, Moskva daje povoljnije uslove zemljama koje se suočavaju sa sličnim ili ozbiljnijim epidemijama, a odbija i da preduzme mere na sopstvnenom tržištu bez ozira na brojna žarišta.

Brisel: Bolest i došla iz Rusije

Rusija je zabranu uvela zbog otkrivanja četiri slučaja afričke svinjske kuge kod divljih svinja na granicama Litvanije i Poljske sa Belorusijom.

Pretpostavlja se da će se o formiranju panel Svetske trgovinske organizacije za ovaj slučaj prvi put raspravljati 10. jula na specijalnom sastanku tela za rešavanje sporova u STO. Rusija se na tom sastanku može suprotstaviti osnivanju panela. Ukoliko EU nakon toga 22. jula ponovo zatraži osnivanje panela mogućnosti žalbe nema i on će biti osnovan.

Kako je preneo briselski EurAktiv (www.euractiv.com), STO panel prvo pokušava da omogući sporazumno rešenje spora, a do presude obično prođe oko godinu dana. Panel može zemlji koja je uvela ograničenja trgovine da naredi da ih ukloni ili da nametne kompenzaciju. Ukoliko se zemlja koja krši propise ne povinuje odluci, STO može oštećenoj strani da odobri da uvede uzvratne mere zabrane uvoza.

EU je 2013. godine, kada zabrane nije bilo, u Rusiju izvezla svinjetine i povezanih proizvoda u iznosu od 1,4 milijarde evra, što je 25% ukupnog izvoza EU u tom segmentu. Rusija je treći po značaju trgovinski partner EU, a EU druga po značaju izvozna destinacija Rusije za poljoprivredne prozivode.

Prema podacima Evropske komisije, afrička svinjska kuga, infektivno smrtonosno oboljenje svinja koje nije opasno za ljude i druge životinje, beleži se i u Rusiji. Od 2007. godine Rusija je prijavila oko 600 slučajeva kod divljih svinja i oko 400 zarišta na imanjima, čime je pogođeno 500.000 svinja.

Stav EU je da sumnje gotovo da nema da se bolest proširila iz Rusije ka Belorusiji, i dalje na EU. Zato EU poziva Rusiju da pojača napor da suzbije ovu bolest i ukine zabranu trgovine.

Vanredna situacija u Letoniji?

U međuvremenu, u Letoniji je otkriveno osam zaraženih divljih svinja, kao i žarišta na četiri imanja, a radi efikasnijeg suzbijanja bolesti planira se uvođenje vanredne situacije na 5.000 kilometara kvadratnih na istoku zemlje.

"Divlje svinje su zahvaćene infekcijom i ne znamo koliko dugo će nastaviti da se širi", rekao je čelnik službe za hranu i veterinu Maris Balodis, a preneo briselski EurAktiv (www.EurActiv.com).

Kako je objasnio, vanredna situacija pruža mogućnost za korake koji su najprimereniji takvoj situaciji.

Vanredna situacija omogućava zvaničnicima da pristupe privatnim imanjima tako da mogu da testiraju i neregistrovane svinje, da proveravaju vozila koja napuštaju zaražena područja i primenjuju druge mere kako bi smanjili opasnost od širenja bolesti.Vanredna situacija bila bi proglašena na 5.000 kilometara kvadratnih, odnosno 8% teritorije zemlje.

Letonija je 2013. izvezla svinje i svinjskog mesa u vrednosti od 30 milina evra, uglavnom u druge zemlje EU.

Izvor: S.V.

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU i Rusija manje trguju
  
• 

  Vesti

  : EU će se žaliti STO na Rusiju zbog svinjetine