Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izbori u Turskoj prilika za Erdogana
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.08.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Turski premijer Redžep Tajip Erdogan će po svemu sudeći biti izabran za predsednika na izborima 10. avgusta u Turskoj, pokazuju istraživanja javnog mnjenja. On je, i pored skandala zbog korupcije, protesta građana i kritika zbog autoritarne vladavine, i dalje najpopularniji političar u Turskoj i čini se da ga ništa neće sprečiti da nastavi da vlada zemljom. Erdogan ne krije da namerava da poveća predsednička ovlašćenja, a da bi sprečila jačanje njegovog uticaja opozicija će na predsedničkim izborima nastupati sa jedinstvenim kandidatom.
Erdogan je, nakon prošlogodišnjih demonstracija građana zbog autoritarne vladavine i mera u prilog veri, kao i skandala zbog korupcije krajem 2013, uspeo da se oporavi, što je potvrdila pobeda njegove strane na lokalnim izborima u martu.
Prema istraživanjima javnog mnjenja agencije Konda, Erdogan sada uživa podršku 55% građana, dok njegovi rivali na izborima znatno zaostaju. Kandidat opozicije Ekmeledin Ihsanoglu (70) koji se zalaže za očuvanje parlamentarnog sistema i nezavisnosti funkcije predsednika, uživa podršku 38% građana.
Kurdi, čiji glasovi bi mogli da budu odlučujući za Erdogana imaju svog kandidata, poslanika Selahatina Demiratisa koga podržava 7,5% birača.
Popularnost Erdogana, koga ponekad i pristalice i protivnici zovu "novim sultanom", objašnjava se privrednim rastom koji je počeo sa njegovim dolaskom na vlast 2003. i trajao do 2011, unapređenjem pristupa zdravstvu i saobraćaja, kao i ograničavanjem uticaja vojske na politički život.
Dominantni, konzervativni deo društva naklonjen tradiciji posebno je imao koristi od ekonomskog rasta. To je "nova Turska" koju Erdogan, koji sebe naziva i "narodnim" kandidatom, suprotstavlja "staroj Turskoj", oličnoj u intelektualnoj eliti koja podržava svetovno urđenje zemlje.
U zemlji koja se još rado seća veličnstvene prošlosti Otomanskog carstva, Erdogna je uspeo da svojim pristalicama nametne sliku lidera koji nešto znači u muslimanskom svetu, i pored niza neuseplih diplomatskih pokušaja u Siriji i Egiptu.
Profesor političkih nauka na privatnom univerzitetu Koč u Istanbulu Ali Čarkoglu smatra da je ključ Erodganovog uspeha u populističkom nastupu.
"Erdogan ponavlja svojim pristalicama da su oni ti koji stvarno imaju vlast pošto je ona oduzeta tradicionalnoj, svetovnoj eliti", kaže Čarkoglu. "On im stalno ponavlja da su ih ignorisali, da su im bila uskrahcena prava, da je njihov značaj umanjivan i da će im se, ako ne bude zabran, to opet desiti", kaže Čarkoglu.
Konzervativac u liku reformatora
Turski premijer rado se predstavlja kao naslednik osnivača moderne Turske Mustafe Kemala Ataturka i nada se da će i njega istorija pamtiti kao jednog od najvećih turskih vođa, ali mnogi upozoravaju da upravo on podriva Ataturkovo delo.
Prvog turskog premijera sa jakim verskim političkim opredeljenjem, optužuju da je ozbiljno ugrožava svetovni karakter turske države, kao što su to ukazivali milioni Turka koji su protestovali tokom juna 2013.
Vodeći opozicioni pokret Reublikanska narodna partija (ĆP) koja neguje delo Ataturka strahuje da bi Erdogan kao predsednik mogao da se upusti u novu, opasnu versku ofanzivu. "Sve će biti više verski oblikovanih mera, demokratija će uzmicati, smanjiće se slobode', rekao je za AFP potpredsednik ĆP Faruk Logoglu.
On je dodao da Erdogan želi "da obnovi kalifat ali da se ne usuđuje da to kaže" i da će iskoristiti predsednički mandat kako bi pokušao da se nametne kao vođa muslimanskog sveta.
Njegova obećanja da će nastaviti modernizaciju Turske koju je započeo Ataturk ne deluju uverljivo.
"Mislim da će ostati zabeležen u istoriji kao neko ko nije promenio zemlju u političkom i društvenom smislu, odnosno Turska jeste postala društvo srednje klase ali bez demokratije koja bi to trebalo da prati", rekao je vođa programa za Tursku u Institutu Vašington Soner Kagaptaj.
Mnoge njegove mere su naišle na kontroverze, poput ograničenja prodaje i konzumiranja alkohola ili dozvole nošenja verske marame zaposlenima u javnim institucijama, a u proteklih nekoliko meseci pokušao je i da utiša kritike u opoziciji i medijima, pojačavši pritisak na društvene mreže kao i pravosuđe.
"Niko ne dovodi u pitanje izborni legitimitet Erdogana ali mnogi Turci žele otvoreniju vlast, sa nezavisnim pravosuđem, pluralizmom u medijima i jakim civilnim društvom, kao u zapadnim demokratijama", rekao je politikolog Sinan Ulgen iz Karnegi fondacije za Evropu.
Ulgen je dodao da će se Erdoganovi rezultati meriti ne samo po grandioznim projektima već i po tome kakav je bio kao predsednik svih građana.
Ambiciozni planovi
Erdogan, čija stranka od 2002. pobeđuje na izborima ne krije da želi da vlada do 2023. kada se obeležava stogodišnjica osnivanja moderne Turske. Na to ukazuje njegov ambiciozni plan izgradnje nazvan "cilj 2023" koji podrazumeva velike infrastrukturne projekte, poput trećeg mosta na Bosforu, novog velikog aerodroma u Istanbulu ili brze pruge koja će povezivati Ankaru i Istanbul.
On nikada nije krio da želi da transformiše postojeći parlamentarni sistem u polu predsednički, odnosno predsednički sistem.
Njegova stranka Partija pravde i razvoja (AKP) nastala iz islamstičkog pokreta tražila je već ranije da se reformišu institucije kako bi se uveo predsednički sistem. To im prošle godine nije pošlo za rukom, kao ni pokušaj izmene Ustava.
Neki analitičari očekuju da će Erdogan, ako pobedi na izborima, pokušati da poveća predsednička ovlašćenja nauštrb parlamentarnog sistema i stvori polu predsednički režim.
Prema turskom ustavu, predsednik ima uglavnom ceremonijalne družnosti, ali ima pravo da odbije da potpiše zakone izglasane u parlamentu ili može da sazove izbore.
"Mesto predsednika nije tu da bi se čovek odmarao... narod želi da vidi predsednika koji je aktivan", rekao je Erdogan tokom kampanje stavivši do znanja da želi da ima kontrolu nad izvršnom vlašću.
Istraživanja, međutim, pokazuju da građani u Turskoj nisu naklonjeni povećanju ovlašćenja lidera koji već dosta uticao na institucije i kontroliše pravosuđe i medije.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
