Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Obnavljanje pregovora sa Turskom u senci kršenja ljudskih prava
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pregovori o članstvu Turske u EU obnovljeni su 5. novembra u Briselu otvaranjem novog poglavlja, uz želju da se ubrza taj proces. Iako u Turskoj u poslednje vreme opada interesovanje za članstvo u EU, zvanična Ankara ističe da je Turska odlučna da nastavi put ka članstvu u EU. Na proces pregovora, međutim, senku baca kršenje ljudskih prava i slobode medija u Turskoj. Takođe, najnoviji zahtev premijera da se ukinu mešoviti studentski domovi naišao je na negodovanje u delu turske javnosti koji se zalaže za prava žena i sekularnu državu.
"Ovo je prekretnica u odnosima EU i Turske posle zastoja od 40 meseci", rekao je turski ministar za evropske poslove Egemen Bagis nakon 10. sastanka u okviru pristupnih pregovora Turske. Bagis i evropski komesar za proširenje Štefan File su 5. novembra zvanično otvorili 22 poglavlje o regionalnoj politici.
File je pozvao Ankaru da uloži dodatne napore koji bi omogućli otvaranje još dva poglalvja koja se odnose na osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost. On je izrazio nadu da će za otvaranje tih poglavlja biti potrebno manje od tri i po godine, koliko je trajao zastoj u pregovorima.
Bagis je rekao da je Ankara spremna za "brak, odnosno punporavno članstvo u EU" iako se u Turskoj javlja zamor od integracija. On je dodao da je Evropskoj uniji potrebna Turska bar onoliko koliko je Turskoj potrebna EU.
Turski ministar je posebno pozdravio odluku Francuske da prekine blokadu pregovora koju je zastupao bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy). "Odnosni Francuske i Turske ponovo cvetaju", rekao je turski ministar i izrazio nadu da će sadašnji francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande), koji bi uskoro trebalo da poseti Ankaru, ukinuti blokadu još četiri poglavlja.
Tursko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 5. novembra da je otvaranje pristupnih pregovora posle trogodišnje pauze "važan prvi korak" u oživljavanju pregovora i da je Turska odlučna da nastavi put ka članstvu u EU. Ankara je takođe izrazila očekivanje da će zemlje članice EU prekinuti "politički utemeljenu" blokadu pojedinih poglavlja dodajući da bi to zagranovalo napredak zemlje u pregovorima o članstvu u EU.
Background Turska ima status kandidata od 1999. a pregovore o članstvu je počela 2005. kada i Hrvatska, koja je u međuvremenu 1. jula 2013. postala 28. članica EU.
Uz spor sa Kiprom čiji su severni deo 1974. okupirale turske snage, pregovore usporava i to što se neke članice EU, pre svega Francuska i Nemačka, protive prijemu u blok muslimanske zemlje sa 76 miliona stanovnika.
Turska je do sada otvorila 14 od 33 pregovaračka poglavlja i privremeno zatvorila samo jedno poglavlje o nauci i istraživanjima.
Osam poglavlja je zamrznuto zbog teritorijalnog spora sa Kiprom, odnosno zbog neuspeha Turske u sprovođenju Protokola Sporazuma iz Ankare iz 2005.
Tim protokolom se carinska unija koju Turska ima sa EU proširuje na nove članice koje su Uniji pristupile 2004. Među tim novim članicama bio je i Kipar, a Ankara je naglasila da to ne znači da je priznala tu zemlju. Turska odbija, takođe, da otvori svoje luke i aerodrome za Kipar.
Pitanje ljudskih prava i slobode medija
Odluku o nastavku pregovora EU je donela na osnovu godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Turske, ali je nastavak pregovora bio letos odložen zbog nasilnog reagovanja turskih valsti na masovne antivladine proteste u Istanbulu.
Slučajevi kršenja ljudskih prava i gušenja slobode medija u Turskoj, takođe, izazivaju zabirnutost. Istovremeno sa obnavljanjem pregovora, Evropski sud za ljudska prava u Strazuru osudio je Tursku zbog torture kojoj je policije 1999. godine podvrgla turskog građanina u pritvoru.
Sud u Istanbulu je u noći između 4. i 5. novembra osudio šest turskih novinara na kaznu zatvora zbog pripadanja maloj marksističkoj stranci koja je zabranjna, navode nevladine organizacije za zaštitu slobodu medija.
Nakon ukidanja zabrane poslanicima da nose marame u parlamentu novi zahtev premijera za ukidanje mešovitih studentskih domova naišao je na negodovanje dela javnosti.
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan otvorio je time novo pitanje u raspravi između njegove njegove islamsko-konzervativne vlade i laika u Turskoj. Erdogan je otvoreno krenuo u napad 5. novembra izloživši u turskom parlamentu primedbe na zajednički smeštaj studenata i studentkinja.
"Nismo dozvolili i nećemo da devojke i mladići žive zajedno u državnim domovima", rekao je on i dodao da "svakave stvari" mogu da se izrode iz toga. On je rekao da se porodice žale na to i da traže od vlade da interveniše.
Prema zvaničnim izvorima, devojke i mladići već žive razdvojeno u tri četvrtine studentskih i učeničkih domova kojima rukovodi država, a počektom naredne godine ne bi trebalo da više postoji nijedna mešovita ustanova. Erdogna je najavio da će tražiti da se ta praksa iskoreni i u privatnim ustanovama.
Predstavnici drugih političkih opcija, aktivisti za prava žena i pobornici sekularne države kritikovali su zahteve premijera kao još jedan primer islamističke politike.
Turska je 1937. ustavom uređena kao sekularna država.
Izvor: AFP
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
