Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ko radi više - Evropljani ili Amerikanci?
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Gledano prema stopi nezaposlenosti, tržište rada SAD mnogo je snažnije od evropskog. Međutim, mereno nekim drugim pokazateljima, Evropa ima bolje performanse i na starom kontinentu je verovatnoća da ljudi u najboljim godinama za rad imaju posao veća nego u SAD. U Evropi češće nego u SAD posao imaju osobe sa invaliditetom, kao i starije žene, EU uspešnije zadržava ljude na poslu od SAD a članice Unije istovremeno nastoje da reformišu tržišta rada kako bi olakšale zapošljavanje.
Podaci o stopi nezaposlenosti u SAD u avgustu biće objavljeni 5. septembra a očekuje se da stopa bude "gotovo normalnih" 6,1% dok je u 18 zemalja zone evra 11,5%.
Evropa je pak uspešnija u zadržavanju ljudi na poslu, omogućava oosobama sa invaliditetom da rade i povećava udeo žena u radnoj snazi.
Pored toga, verovatnoća da ljudi u najboljim godinama za rad - između 25 i 54, budu zaposleni veća je u Evropi nego u SAD.
Manje od 77% Amerikanaca u najboljim godinama za rad ima posao prema 80% Belgijanaca, 81% Francuza i 82% Holanđana, pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Ako bi Amerikanci stari između 25 i 54 godine radili u meri u kojoj rade Nemci, posao bi imalo 8,3 miliona više Amerikanaca nego sada.
"Ono što su SAD imale krajem devedestih godina prošlog veka, a to je moćno tržište rada, to Nemačka ima sada", istakao je ekspert Peterson instuituta za međunarodnu ekonomiju Jakob Kirkegor (Kirkegaard).
Istina je međutim da nezasposleni mnogo teže dolaze do posla u Španiji ili Grčkoj nego u SAD. U Španiji je stopa nezaposlenosti gotovo 25% a kod mladih, do 25 godina, dostiže 50%.
Iako je stopa nezaposlenosti u zoni evra 11,5%, razlike od zemlje do zemlje su velike. Neke zemlje zone, poput Nemačke i Austrije, imaju manju stopu nezaposlenosti od SAD (4,9%) a neke mnogo veću - Portugalija (14%), Italija (12,6%), Francuska (10,3%), Belgija (8,5%).
Ipak, direktor istraživanja u Institutu za ekonomsku politiku Džoš Bivens (Josh) kaže da američka relativno niska stopa nezaposlenosti "boji suviše ružičasto stanje na tržištu rada SAD".
Pad američke stope nezaposlenosti preuveličan je povećanjem broja odraslih koji niti rade niti traže posao. Naime, vlada računa ljude kao nezaposlene samo ako traže posao a kada mnogi odustanu, stopa nezaposlenosti može da padne iako je zapravo zaposleno jako malo ljudi.
Udeo Amerikanaca starih između 16 i 64 godine koji rade ili traže posao pao je na 72,7% sa 75,3% krajem 2007, kada je počela recesija. Isti udeo je u 28 članica Evropske unije porastao na 72,3% sa 70,5% na kraju 2007. godine. Inače, EU i SAD računaju stope zaposlenosti na sličan način.
Među faktorima koji objašnjavaju zašto je udeo onih u najboljim godinama za rad u zaposlenosti i radnoj snazi manji u SAD nego u Evropi jesu i lakše otpuštanje u SAD, činjenca da su u Evropi osobe sa invaliditetom češće zaposlene nego u SAD, kao i da starije Evropljanke češće rade nego Amerikanke. Uz to, brojne evropske zemlje reformišu tržišta rada.
U SAD lakše do otkaza
Evropa bolje štiti radnike u najboljim godinama za rad, ocenjuje se u analizi agencije AP.
"Nigde u Evropi ne možete samo tako otpustiti radnika", kaže jedan od direktora Centra za ekonomska i politička istraživanja Din Bejker (Dean Baker).
Međutim, "kompaniji je veoma lako da otpusti radnika u SAD", dodaje Kirkegor.
Ugovori sa punim radnim vremenom u Evropi poskupljuju poslodavcima otpuštanje radnika. Takva zaštita radnog mesta ima i posledice jer su kompanije manje spremne da zapošljavaju radnike pošto znaju da "ne mogu nikad da ih se otarase".
Radno angažovanje osoba sa invaliditetom
Program za osobe sa invaliditetom u SAD tera Amerikance da biraju između rada i primanja naknade za invalidnost.
Zvanične statistike pokazuju da je broj onih koji dobijaju naknadu po osnovu invalidnosti od socijalne službe narastao na 8,9 miliona sa 7,1 milion krajem 2007. godine.
Evropske zemlje pak nastoje da olakšaju ljudima postizanje balansa između rada i slobodnog vremena.
"Američki sistem insistira na utvrđivanju da li je invalidnost trajno ili privremeno stanje", kaže bivša službenica američkog ministarstva za socijalna pitanja Ajlin Zajcir (Ilene Zeitzer) i pojašnjava da ili je "invaliditet osobe takav da ne može da radi, ili nije toliki pa ne treba da dobija beneficije".
Istovremeno u evropskim zemljama, poput Švedske, radnici mogu da uzmu bolovanje i pređu, ako je potrebno, na režim privremene nesposobnosti za rad.
Starije Evropljanke rade
Udeo Amerikanki i Evropljanki koje rade ili traže posao je manje-više isti ali u Evropi njihov procenat raste a u SAD pada.
Istraživači Banke za federalne rezerve Njujorka utvrdili su da je procenat žena starijih od 45 godina u Evropi koje rade ili traže posao povećan za dva procentna poena u poslednje četiri godine dok je u Americi pao.
Kirkegor kao jedan od mogućih razloga za to navodi potrebu da se brine o starim roditeljima.
Ta potreba "mnogo je manje rasprostranjena u Evropi" jer se usluge služi za brigu o starima češće nego u SAD plaćaju iz vladinih programa, rekao je Kirkegor dodajući da su izdašniji evropski socijalni programi rezultat viših poreza na starom kontinentu.
Evropske reforme
Španija, Francuska, Nemačka i Italija ublažile su propise koji su otežavali kompanijama zapošljavanje radnika sa nepunim radnim vremenom i na privremenim poslovima.
Počev od 2003. godine, Nemačka smanjuje period tokom kojeg se dobijaju beneficije po osnovu nezaposlenosti, povećava starosnu dob za penzionisanje i ublažava restrikcije agencijama za zapošljavanje radnika na privremenim poslovima. Takođe se od nezaposlenih zahteva da aktivno traže posao da bi dobijali beneficije.
Španija je sa svoje strane smanjila beneficije za nezaposlenost i olakšala kompanijama zapošljavanje radnika sa nepunim radnim vremenom i na privremenim poslovima.
Italija je 2012. godine olakšala zapošljavanje radnika na osnovu kratkoročnih ugovora.
Izvor: AP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
