Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Mučna vremena za francuskog predsednika
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.09.2014. |
|
|
|
|
|
|
Francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) znao je da će mu povratak na dužnosti u septembru biti težak, ali ne i da ulazi u najsumorniji period svog mandata. Oland se suočava sa rekordnim padom popularnosti, kakav do sada nije viđen kod nekog francuskog predsednika. Tu su i problemi sa ministrima u vladi, dok privreda slabi, a ulje na vatru dolilo je i objavljivanje detalja iz predsednikovog života u knjizi koju je objavila njegova bivša partnerka Valeri Trirvajler (Valerie Trierweiler).
"Dokle će predsednik izdržati?", piše konzervativni dnevnik Figaro (Le Figaro) 5. septembra. "Neizbežno se približavamo trenutku kada će Fransoa Oland biti potpuno paralizovan... Tog dana stvari treba rešiti tako što će se dati reč biračima", dodaje list.
Prema istraživanju javnog mnjenja instituta TNS-Sofr (TNS-Sofres), sprovedenom pre objavljivanja knjige Valeri Trirvajler, popularnost Olanda koga je na početku podržavalo 55% građana, sada je pala na samo 13%. Tako nešto do sada nikada nije desilo kada je reč o francuskim predsednicima, piše agencija Frans pres.
"Teško da može više da pada od toga", ocenjuje politikolog Filip Bro (Philippe Braud) i podseća da će Oland biti predsednik do 2017. pošto prema ustavu francuski predsednik ostaje na funkciji i ako padne vlada i parlament se raspusti.
U istoriji Pete republike samo je predsednik Fransoa Miteran (Mitterand) iz redova socijalista morao da vlada sa većinom i vladom koju je formirala desnica.
Filip Bro ne veruje, međutim, da će doći do vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj. "To zavisi od ponašanja socijalističke većine". Bro navodi da "nedisciplinovani" poslanici iz redova socijalista znaju da će, ako obore vladu Manuela Valsa (Valls), biti raspušten i parlament, što bi bilo katastrofalno s obzirom na rizik da opozicione desnica i ekstremna desnica ojačaju.
"Verujem da će se poslanici socijalista povući pred takvom katastrofičnom perspektivom", dodaje taj stručnjak.
Francuska Nacionalna skupština će se 16. septembra, na predlog premijera, izjašnjavati o poverenju vladi koja je nedavno rekonstruisana. Vals zatim mora da prione na izradu budžeta za 2015. Socijalisti imaju apsolutnu većinu u parlamentu, 290 od 577 poslanika. Njihovo levo krilo ima oko 40 poslanika "bundžija" koji redovno kritikuju korake i mere vlade.
Francuskog predsednika počele su u avgustu da sustižu loše vesti.
Prvi udarac zadesio ga je 25. avgusta kada je vlada podnela ostavku, pošto je ministar ekonomije Arno Montbur (Arnaud Montebourg) kritikovao njenu ekonomsku politiku. Oland je zatim Valsu ponovo poverio mandat da formira vladu koja je sada bez predstavnika radikalnijeg krila socijalista.
Međutim, nekoliko dana nakon predstavljanja novog kabineta novi državni sektetar za spoljnu trgovinu, blizak drugom čoveku u vladi, ministru spoljnih poslova Loranu Fabijusu (Laurent Labius), podneo je ostavku. Toma Tevnu (Thomas Thevenoud), koga su isticali kao zvezdu levice u usponu, morao je to da učini pošto je priznao da je kasnio da prijavom i plaćanjem poreza.
Na ekonomskom i socijalnom planu nije ništa bolje: nulti privredni rast i rekordna nezaposlenost veća od 10%. Od pobede Olanda na izborima u maju 2012. broj nezaposlenih se povećao za pola miliona ljudi, a predsednik nije uspeo da promeni trend iako je to obećao.
Na sve to treba dodati i probleme privatnom planu. Bivša prva dama Francuske objavila je knjigu u kojoj je iznela u javnost nimalo laskave detalje iz Olandovog života.
U knjizi "Hvala za ovaj trenutak" (Merci pour le moment), objavljenoj 4. septembra, Trirvajler opisuje svoj odnos s Olandom na oštar i golicav način, od njihovog prvog poljupca do njihovog raskida pošto je došlo do afere sa Žuli Gaje.
Nekoliko redova iz knjige bilo je dovoljno da izazove lavinu kritika. "On se predstavlja kao neko ko ne voli bogate. U stvarnosti, predsednik ne voli siromašne. On, levičar, zove ih zove 'bezubi' i pritom je vrlo ponosan na svoj humor'", navela je Trirvajlerova koja se 25. januara rastala sa Olandom.
Francuska vlada se dala u kontraofanzivu kako bi diskreditovala knjigu, nazivajući je grotesknim napadom. Međutim, radoznalost je izgleda vila jača od poziva premijera na dostojanstvo. Francuzi se grabe za knjigu u knjižarama a američka izdvačka kuća je već navodno kupila prava na englesko izdanje.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|