Projekat podržali
Sponzori mreže
|
U fokusu nove Evropske komisije privredni oporavak
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.10.2014. |
|
|
|
|
|
|
Nova Evropska komisija predvođena Luksemburžaninom Žan-Klodom Junkerom (Jean-Claude Juncker) koju je 22. oktobra izglasao Evropski parlament pokušaće da podstakne ekonomski oporavak Evropske unije koja se suočava sa porastom nezaposlenosti i populizma. Junker je najavio da će "pre Božića" objaviti plan o ulaganjima u cilju oživljavanja privrede, ali još nije poznato kako će obezbediti sredstva za to. Nedoumice izaziva i to da li će nova struktura Komisije sa više potpredsednika funkcionisati. Junkerova Komisija će stupiti na dužnost 1. novembra.
Novi sastav Evropske komisija su 22. oktobra podržala 423 poslanika Evropskog parlamenta, znatno manje od 488 koliko je podržalo prethodnu Komisiju 2010. koju je predvodio Portugalac Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso). Nova Komisija nije, takođe, uspela da dobije podršku svih 480 poslanika tri vodeće grupe u Parlamentu - konzervativaca, socijaldemokrata i liberala koji čine većinu.
Protiv su bili Zeleni, Evropska ujedinjena levica i evrofobična desničarska grupa Evropa za slobodu i direktnu demokratiju, dok je deo konzervativaca i refromista bio uzdržan.
Junker je na konferenciji za novinare rekao da "tih 420 glasova predstavlja evropsku većinu" i da će ta podrška omogućiti Komisiji da radi u budućnosti. On je podsetio i da su evroskeptične i evrofobične snage ojačale u Evropskom parlamentu, odnosno da nakon izbora u maju imaju 170 od ukupno 751 poslanika.
Poslednja šansa
Junker je priznao da je pred ovom Komisijom "poslednja šansa". "Ili ćemo uspeti da približimo Evropu građanina, da drastično smanjimo nezaposlenost i damo evropsku perspektivu mladima, ili ćemo propasti", rekao je predsednik nove Evropske komisije.
Komesar za ekonomske poslove, Francuz Pjer Moskovisi (Pierre Moscovici) rekao je da je pred ovom Komisija zaista istorijska misija. "Ako za pet godina ne budemo imali šta da ponudimo mladima, ako ne budemo uspeli da oživimo rast i zapošljavanje, ako ne budemo mogli da uložimo u EU, evropski projekat će biti ugrožen", rekao je on.
Junker je najavio da će pre Božića objaviti plan za ulaganja od 300 milijardi evra.
On je obrazložio i resore nekolicine ključnih članova EK i posebno je želeo da objasni da u veoma važnim pregovorima EU i SAD o prostoru slobodne trgovine i investicija neće biti problema između investitora i nadležnih državnih ustanova u EU. Junker je rekao da je protiv arbitražnih sudova, jer bi tada multinacionalne kompanije mogle da ospore politike nacionalnih vlada.
Junker je time želeo da razjasni nedoumicu u političkoj javnosti EU oko tvrdnji da bi američki investitori i trgovci na neki način bili povlašćeni sporazumom EU-SAD o slobodnoj trgovini i ulaganjima, naglasivši da će za sve investitore i firme u slučaju sporova u EU biti nadležni evropski sudovi.
Nedoumice i razočarenja
Do poslednjeg tenutka šefovi tri grupe su pokušali da pridobiju uzdržane poslanike, ali uzalud. Mnogi poslanici su bili razočarani "političkim ustupcima" i u svojim redovima tokom saslušanja kandidata za komesare u Evropskom parlamentu. Ukupno 32 socijalista, šest liberala i tri konzervativca su glasali protiv ili su bili uzdržani.
"Propuštena je prilika sa saslušanjima da tim Komisije bude zaista i tim Evropskog parlamenta. Sporazum između tri vodeće partije je ugušio taj proces", rekla je kopredsednica Zelenih Rebeka Harms (Rebecca).
U parlamentu je zbog sukoba interesa bio i jak otpor prema španskom kandidatu, konzervativcu Migelu Arijasu Kanjeteu (Miguel Canete) imenovanom za komesara za klimu i energetiku, kao i protiv mađarskog kandidata za komesara Tibora Navračiča. Obojica su ipak izabrani za komesare uz neke izmene.
Navračič je prvobitno trebalo da bude nadležan i za prava građana, ali su se poslanici tome usportivili zbog njegovih veza sa mađarskom vladom koja je sa EU više puta sukobila oko ljudskih prava. Ta nadležnost je prebačena komesaru za unutrašnja pitanja, Grku Dimitrisu Avramopulosu, a Navračiču su ostali obrazovanje, kultura, mladi i sport.
Junker je želeo da podvuče da je, pošto je EP odbacio prethodnu kandidatkinju Alenku Bratušek, nova izabrana komesarka iz Slovenije Violeta Bulc dobro prošla na obrazlaganju svog resora transporta pred evropskim poslanicima.
Predsednik Evropske komisije, koji je istakao da će njegov tim imati i političku težinu, nije uspeo da razveje sumnje u poglredu funkconisanja nove Komisije, u kojoj će komesare koordinirati potpredsednici.
"Ne želim da dođe do blokade kada se Moskovisi (komear za ekonomska pitanja) i Dombrovaskis (potpredsednik Komisije za evro) ne slože", upozorio je vođa liberala Gi Verhofstad (Guy Verhofstadt) i zatražio da Junker odmah interveniše ako članovi Komisije, posebno oni zaduženi za socijalne i ekonomske politike, ne mogu da se dogovore.
Verhofstad je, međutim, rekao da je grupa koja predvodi odlučila da podrži Junkerovu Komisiju jer očekuje od nje da za razliku od prethodne ne bude više "sekretarijat Saveta EU" koji okuplja lidere članica EU.
U Komisiji je 19 bivših ministara i devet bivših premijera i potpredsednika vlada.
Članovi Komije u proseku imaju 53 godina: najmlađi ima 41 godinu a najstariji 64 godine.
Komisiju čini devet žena i 19 muškaraca.
Plan za podsticanje privrede
Nedoumice postoje i kada da je reč o planu za ulaganje 300 milijardi evra radi podsticanja privrednog rasta, konkurentnosti i otvaranja novih radnih mesta. Junker nije precizirao kako će sredstva biti obezbeđema, ali je naveo da neće biti "dodatnih zaduživanja" i pozvao privatni sektor da pored javnih fondova učestvuje u tome.
Junker je predočio da su investicije u Evropskoj uniji od 2007. doživele pad od 20%, a to je 500 milijardi evra, i naglasio da se to mora nadoknaditi.
EU, po njegovim rečima, neopravdano gubi prostor na svetskom tržištu jer ne koristi svoj veliki potencijal digitalne privrede i tržišta, gde postoji jasna perspektiva zapošljavanja velikog broja ljudi.
"U sutrašnjem svetu, koji će značiti sve veću konkurenciju, Evropa će moći da napreduje samo ako uspe da stvori energetsku uniju", zaključio je Junker i rekao da se unutar EU o tome uveliko obavljaju razgovori i pripreme.
EU i svet
Kada je reč o međunarodnim pitanjima, Junker je pozvao "na snažno, brzo i organizovano reagovanje" u borbi protiv ebole. "Nemam utisak da smo bili na visni zadatka u borbi protiv ove epidemije", rekao je Junker i dodao da je EU reagovala tek pošto se ta bolest pojavila na njenoj teritoriji.
On je rekao i da su džihadisti iz terorističke grupe Islamska država u Siriji i Iraku neprijatelji evorpskih vrednosti.
Nije se, međutim, u većoj meri osvrnuo na ukrajinsku krizu. "Naše susedstvo je krhko i nestabilno, i to od Ukrajine i Sirije, pa preko Bliskog istoka do severne Afrike", rekao je Junker.
On se u izlaganju nije dotakao politike ulaska novih zemalja u članstvo EU, ali je ranije poručio da tokom idućih pet godina neće biti prijema novih članica.
Izvor: Beta, AFP
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|