Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nemačka diže glas protiv populizma i ekstremizma
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.12.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Nemačkoj protivnici novog pokreta Pegida koji je protiv islama i prihvatanja imigranata počinju da se okupljaju kako bi stali na put tom populističkom talasu koji se širi zemljom. Nakon prvobitnog uspeha Pegide, političari, građani, kao i poslodavci angažovali su se kako bi odbranili prava imigranata sa moralnog i ekonomskog stanovišta i pokazali da je Nemačka otvorena zemlja.
"Kada reagujemo sa samilošću na teškoće, kada većina nas ne sledi one koji žele da izoluju Nemačku, to je za mene ohrabrujuće iskustvo u ovoj godini", poruka je koju je nemački predsednik Joahim Gauk (Joachim Gauck) uputio 23. decembra građanima povodom Božića.
Gauk u toj poruci nije direktno imenovao nikoga, ali je očigledna veza između "onih koji žele da izoluju Nemačku" i Pegide, piše agencija Frans pres.
Pokret Pegida, čiji je pun naziv Evropske patriote protiv islamizacije Zapada, osnovan je u oktobru u Drezdenu, glavnom gradu pokrajine Saksonije, u kojoj je udeo stranaca u stanovništvu samo 2,2%.
Taj pokret je uspeo da za nekoliko nedelja dospe u središte pažnje, prvo okupljajući na svojim skupovima nekoliko stotina ljudi da bi 22. decembra taj broj porastao na 17.500 građana.
Njihov kredo je neprihvatanje islamizacije, džihadista i stranaca koji odbijaju da se integrišu. Na meti pokreta su islam, stranci, mediji za koje tvrde da svi lažu, politička elita, multikulturalnost koja, kako smatraju, podriva nemačku hrišćansku kulturu.
Uspeh tog pokreta je u prvom trenutku sve iznenadio, a zatim je izazvao i zabrinutost u zemlji koju je snažno obeležio ekstremni rasizam tokom nacističke diktature u prošlom veku.
Analitičari navode da pokret crpi snagu na području bivše Istočne Nemačke koja se posle 1945. godine nije suočila sa prošlošću iz vremena Trećeg rajha, tvrdeći da su nacisti na Zapadu.
Ipak, nakon prvobitnog iznenađenja, počeli su da se dižu glasovi protiv tezi i vrednosti Pegide. Organizovano je više kontrademonstracija na koje su došli politički zvaničnici, umetnici i građani, u Drezdenu ali i drugim gradovima.
Najveće takve demonstracije održane su, takođe, 22. decembra i pokazalo se da su protivnici Pegide bili brojniji od pristalica tog pokreta. Na kontrademonstracijama u više gradova se okupilo 20.000 osoba, od čega samo u Minhenu 12.000.
I političari, koji kažu da "uzimaju za ozbiljno" brige građana, pooštrili su ton. Nemačka kancelarka i lider konzervativaca (CDU) Angela Merkel je prošle nedelje rekla da u Nemačkoj nema mesta "podsticanju mržnje i klevetanju".
Nemački ministar spoljnih poslova, socijaldemokrata Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) je rekao za list Špigel (Der Spiegel) da "velika većina Nemaca smatra da ti ljudi treba kod nas da pronađu utočište bežeći od građanskog rata".
Bivši nemački kancelar, socijaldemokrata Gerhard Šreder (Sćroeder) pozvao je u intervjuu za časopis Kuragiert (Couragiert) od 22. decembra "na pobunu poštenih ljudi".
Na ekonomskom planu teze Pegide je osporio predsednik uticajnog nemačkog udruženja poslodavaca BDI. On smatra da Nemačka, koja je vodeća privreda zone evra i prvo odredište imigranata u Evropi, treba da prima izbeglice jer je zemlji u kojoj je stanovništvo sve starije, potrebna radna snaga.
U štampi se takođe polemiše o imigraciji. "Snaga društva se vidi u njegovoj otvorenosti. Ko je siguran u sebe može da primi strance otvorenih ruku i pomogne tamo gde vlada jad", piše list Badiše cajtung (Badische Zeitung) od 24. decembra.
Građani se takođe angažuju i pokreću inicijative u lokalnim zajednicama, poput besplatnih časova nemačkog, psiholoških pregleda za decu koja dolaze iz ratnih područja, obuka za socijalne radnike kako bi bolje razumeli probleme izbeglica.
Stanovnica Berlina Ulrike Majer (Meier) koja pomaže u utočištu za izbeglice u nemačkom glavnom gradu, rekla je da pomaganje izbeglicama predstavlja veliki izazov ali da Nemci žele da pomognu.
Kako ističe, Pegida je "krajnje populistički pokret" koji odslikava mišljenje dela društva, ali ne i cele Nemačke.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
