Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropski sud potvrdio zabranu burki na javnom mestu
|
|
|
|
Objavljeno : 02.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski sud za ljudska prava podržao je zabranu prekrivanja lica u javnosti u Francuskoj. Vlastima u Parizu pomoglo je to što se zabrana ne odnosi samo na muslimanske marame koje prekrivaju lice već i na svaki drugi vid prekrivanja lica u javnosti. Odluka je konačna, mada nije bila jednoglasna budući da su se od 17 sudija dva izjasnila protiv. Tužbu je podnela advokatica muslimanka, pobornica burke i nikaba, tipova marama koje pokrivaju i lice.
Sud je zaključio da je cilj zabrane koji je navela Francuska - da se očuvaju uslovi za suživot - legitiman cilj.
Background Prema podacima vladinog Tela za nadzor u oblasti razdvajanja države od crkve, policija je kaznila ili opomenula oko 1.000 žena od početka primene zkaona u aprilu 2011. godine. Ovim je obuhvaćeno oko 600 žena, budući da su neke dobile više kazni, a jedna žena čak 33.
Može se izdvojiti sedam tipova muslimanskih verskih marama.
 Najzatvoreniji oblik je burka, koja pokriva i lice i telo, uključujući i oči, ispred kojih je mrežica da bi žene koje je nose mogle da vide.
Nikab je marama za lice, koja ne pokriva oči, a nosi se uz dodatnu maramu za glavu. Moguće je dodati i mrežicu za oči.
 Pod hidžabom se podrazumeva marama koja ostavlja otvoreno lice, ali je vrat pokriven. Hidžab se dosta nosi u zapadnim zemljama i nosi se u raznim bojama.
 Al-amira se sastoji iz dva dela - iz neke vrste kape pripijene uz glavu, preko koje se stavlja marama koja pokriva glavu i vrat.
 Šajla je dugačka četvorougaona marama koja se dosta nosi u zemljama Persijskog zaliva. Ona se obavija oko glave i ramena, a može se i prikačiti. Vrat međutim nije u potpunosti pokriven.
 Kimar pokriva glavu, vrat i ramena i proteže se niz leđa, a lice ostaje otkriveno.
 Čador pokriva ne samo glavu nego i telo, pri čemu je lice otkriveno.
U odluci Suda u Strazburu navodi se da se zakon, koji je donet 2010. a primenjuje se od 2011, ne kosi sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Uzeto je u obzir pravo svake zemlje na izvestan manevarski prostor za prilagođavanje Konvencije specifičnostima i okolnostima u zemlji.
Žalbu je u aprilu 2011. godine, na dan stupanja zabrane na snagu, podnela mlada žena, stara 24 godine i advokat po profesiji. Ona je rekla da nosi i burku, koja u potpunosti pokriva telo i lice, pri čemu su oči prekrivene mrežicom, i nikab, koji pokriva lice i ostavlja prorez isključivo za oči. Prema njenom obrazloženju, zabranom se narušavaju verske slobode.
U obzir je uzeto i to što su propisane blage kazne od 150 evra i/ili obuka iz građanskog vaspitanja.
U korist Francuskoj išao je i argument vlasti da zabrana nije uperena protiv religije, jer nisu zabranjeni baš burka ili nikab već svako pokrivanje lica, uključujući fantomkom ili kacigom, osim u vožnji i posebnim situacijama poput karnevala. Taj argument je ubedio sudije u Strazburu.
Manje ubedljivi su bili bezbednosni razlozi koje je navela vlada, kao i opšta zabrana nošenja na javnom mestu koja, po mišljenju sudija može da se shvati kao preterana s obzirom na to da prema podacima koje je prikupila Narodna skupština ovaj tip marama nosi oko 1.900 žena u Francuskoj.
Kada je reč o verskom aspektu ovog pitanja, sud je do sada uglavnom zaključivao da nošenje verske odeće samo po sebi ne predstavlja poziv za priključenje verskoj zajednici ili narušavanje javnog reda. Međutim, Francuska je ranije već dobila zeleno svetlo za zabranu marame u školskim ustanovama u ime nezavisnosti države od crkve, a sud je potvrdio i obavezu da se marame i turbani sklanjaju prilikom bezbednosnih kontrola.
Belgija, u kojoj je 2011. donet zakon sličan Francuskom, pridružila se proceduri.
Nekoliko dana pre odluke suda u Strazburu francuski kasacioni sud je potvrdio otpuštanje jedne zaposlene u jaslicama Bejbi-Lu (Baby-Loup) zbkoja je nosila veo. Ona takođe planira da se obrati Evropskom sudu.
Nekoliko časova nakon odluke apelacioni sud u Versaju je potvrdio presudu na tri meseca zatvora uslovno i kaznu od 1.000 evra za čoveka koji se na silu isprečio tokom provere identiteta svoje žene koja je nosila nikab u julu 2013. u pariskom predgrađu Trap. Njegova žena je u prvostepenom postupku osuđena na jedan mesec zatvora uslovno za krsenja pravilai otpor, kao i na novčanu kaznu za 150 evra za nošenje nikaba. OČekuje se ponovno suđenje u apelacionom sudu u oktobru.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
Stavovi
Nevladina organizacija Amnesti internešenal smatra da je odluka Evropskog suda za ljudska prava "veliko nazadovanje u pogledu prava na slobodu izražavanje i religiju".
Iza Lehtas iz NVO Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) rekla je da takv zabrane "narušavaju prava žena koje odluče da nose veo, a u isto vreme malo čine da zaštite one koje su na to prinuđene". <
Povezani sadržaj
/div> |
|
|
EurActiv Srbija
