Estonija je juče (1. januara) postala prva bivša sovjetska republika koja je usvojila evro, čime je evro zona proširena na 17 zemalja i sada broji 330 miliona stanovnika. Predsednik vlade Estonije Andrus Ansip je na gradskom trgu u Talinu tokom novogodišnje proslave uzeo prvi iznos evra sa bankomata.

 Cene su od jula 2010. izražene i u evrima i u krunama. Estonske krune mogu do 14. januara biti u opticaju paralelno sa evrom, kada zajednička evropska valuta postaje jedino legalno sredstvo plaćanja. Rok za zamenu novčanica i kovanog novca u bankama je 31. decembar 2011.

Estonija je pre usvajanja evropske valute ispunila sve kriterijume Ugovora iz Mastrihta, osnivačkog sporazuma monetarne i ekonomske unije. Kriterijumi pre svega podrazumevaju nisku inflaciju, ograničenja javnog duga na 60% bruto domaćeg proizvoda, deficit javnih finansija od najviše 3% bruto domaćeg proizvoda i stabilnost deviznog kursa u trajanju od najmanje dve godine.

Estonija je planirala da usvoji evro 2007. godine, ali ju je u tome sprečila inflacija, koja je 2008. godine dostigla 10,6%, da bi 2009. pala na 0,2%, a prema preliminarnim podacima u 2010. iznosi 2,7%.

Javna potrošnja u Estoniji je već izvesno vreme dosta štedljiva. Poreski prihodi su krajem prošle godine neočekivano porasli, pa je budžetski deficit pao na 1,7%, što je daleko ispod dvocifrenih deficita koji beleže neke zemlje članice EU. Estonija je 2002. i 2007. beležila suficit, a cilj vlasti je da se suficit ponovo postigne 2013. godine. Javni dug Estonije je 7,2%, što je ne samo daleko ispod ograničenja od 60% propisanog Ugovorom iz Mastrihta, već i daleko ispod većine zemalja EU.

Estonija već dugo ispunjava i kriterijum stabilnosti deviznog kursa. Estonska kruna, uvedena 1992. godine da bi zamenila rusku rublju, imala je od nastanka evra 2002. godine fiksan kurs prema evru od 15,6466 kruna za evro.

Kriza obeshrabruje druge kandidate za evro zonu

U trenutku kada Estonija ponosno ulazi u zonu evra, većina drugih kandidata je obeshrabrena krizom te zone. Poljaci ne planiraju da evro prihvate pre 2015. godine, a Česi u naredne četiri godine neće ni datum za usvajanje evra utvrditi. Sve zemlje koje su 2004. godine postale članice Unije obavezale su se da će usvojiti evro, ali ih je kriza udaljila od kriterijuma potrebnih za ulazak u evro zonu i nametnula im druge prioritete.

Slovenija je usvojila evro 2007, Kipar i Malta 2008, a Slovačka 2009. Premijer Češke Petr Nečas kazao je da neće ni utvrditi datum za ulazak u evro zonu pre isteka svog mandata, a evroskeptični predsednik Vaclav Klaus, prema lokalnoj štampi, nagovara vladu da sa Briselom pregovara o mogućnosti da se odustane od uvođenja evra. Više od polovine Čeha – 55% - protivi se rastanku sa češkom krunom.

Slična situacija je i u Mađarskoj, koja je 2008. godine jedva izbegla bankrotstvo i to zahvaljujući međunarodnoj pomoći. Premijer Mađarske Viktor Orban kazao je da, imajući u vidu stanje javnih finansija te zemlje, pristupanje evru trenutno nije na dnevnom redu. Mađarska je od 2008. usvojila niz mera štednje, ali je javni dug i dalje 80% bruto domaćeg proizvoda.

Poljska, najveća privreda tog regiona i jedina zemlja članica EU koja je u 2009 zabeležila rast, ne planira da se uključi u evro zonu do 2015. godine. Ministar finansija Poljske nedavno je ukazao da će "put biti dug". Donji dom parlamenta je u decembru radio na amandmanima Ustava koji bi trebalo da pojednostave pravne procedure za usvajanje evra. "To je kao da vadimo pasoš da bismo mogli na put, ali bez obaveze da zaista i krenemo", kazao je predsednik Poljske Bronjislav Komorovski (Bronislav Komorowski), koji je pokrenuo tu inicijativu.

Predsednik Rumunije Trajan Basesku (Traian Basescu) nije isključio mogućnost da se rok za ulazak te zemlje u evro zonu odložo sa predviđenog 1. januara 2015. godine da bi se bolje pripremila privreda i izbegla kriza u kakvu je zapala Grčka.

Ministar finansija Bugarske Simeon Djankov kazao je da njegova zemlja želi da "što pre" uđe u evro zonu, ali je ocenio da ulazak u mehanizam stabilnog deviznog kursa ERM II, koji mora da prethodi usvajanju evra, nije realan pre kraja 2011. godine, što znači da bi Bugarska mogla svoj lev da napusti najranije 2013. godine.

Prelazak Estonije na evro će, međutim, motivisati njene baltičke susede da učine to isto.

"Svaki investitor koji bude zainteresovan za ulaganje (u neku od baltičkih zemalja) odabraće onu koja je već usvojila evro", izjavio je guverner centralne banke Letonije Ilmars Rimševič (Rimsevics). Analitičar Stokholmske škole ekonomije u Rigi Morten Hansen kazao je da to efikasno otklanja sve nedoumice u Letoniji – treba usvojiti evro što pre. Ni litvanske vlasti ne žele da čekaju. Litvanska valuta je fiksirana za evro, a portparol premijera te zemlje kazao je da je cilj vlade da se evro u Litvaniji uvede 2014. godine.

Izvor: AFP i EurActiv

Linkovi

Evropska unija

Evropska centralna banka: Estonia (since 1. January 2011)

 

Povezani sadržaj

• 

  Dosije

  : Proširenje i evro