Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nemoguća potpuna kontrola džihadista u Francuskoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.01.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dvojica džihadista koje francuske bezbednosne snage traže zbog napada na dnevnik Šarli ebdo (Charlie Hebdo) dugo su bili pod prismotrom francuskih antiterorističkih službi. Oni su međutim mogli da organizuju napad budući da nisu bili pod neprekidnim nadzorom jer je to nemoguće, ukazuju stručnjaci. Oni ističu da je Francuska već tri i po decenije suočena sa pretnjom od terorističkih napada, ali da je situacija sada znatno složenija zbog povratka džihadista iz borbi u Siriji i Iraku. Stručnjaci su takođe ukazali da je ovaj napad zabrinjavajući kao primer primene tehnika visokog kriminala u druge svrhe, ali i kao pokazatelj da se širi krug potencijalnih počinilaca.
Begunci i glavni osumnjičeni za napad su Šerif i Said Kuaši. Francuske antiterorističke službe dobro znaju mlađeg, Šerifa. On je bio umešan u organizaciju odlaska džihadista u Irak 2005. godine, a potom i osuđen na zatvorsku kaznu. Nakon toga je osumnjičen za učešće u pokušaju bekstva iz zatvora jedne istaknute ličnosti radikalnog islama, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Međutim, kako je za AFP rekao direktor Francuskog centra za istraživanje obaveštajnih aktivnosti (CF2R) Erik Denese (Eric Denece) to što je neko poznat bezbednosnim službama ne mora da znači da je pod stalnom prismotrom.
"U nekom trenutku nadzor se prekida, posebno ukoliko ste dovoljno mudri da neko vreme budete na oprezu. To su nezbežne rupe svake mreže", kazao je on.
Premijer Francuske Manuel Vals (Valls) 8. januara je rekao da su te osobe bile bez sumnje praćene, ali da ne postoji nulti rizik kada je reč o opasnosti od napada.
Ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev potvrdio je da su bili pod nadzorom, ali da protiv njih nije bio pokrenut sudski postupak.
"Kada je o njima reč, nije bilo elemenata koji su ukazivali na neposrednu opasnost od napada", kazao je Kaznev.
Jedan policijski izvor potvrdio je za AFP da dva brata nisu bila praćena kao potenciajalni počinioci napada, iako je Šerif bio predmet nadzora kao potencijalni bezbednosni rizik, pre svega zbog svojep rošlosti. Utvrđeno je da u poslednje vreme nije putovao u inostranstvo. Za druge u provere u toku.
Praćenje po prioritetima
Francuska je pod tradicionalnom pretnjom od islamističkih terorostičkih napada još od 1980. godine. Međutim, tokom poslednjih meseci situacija se promenila sa povratkon stotina novih obučenih džihadista koji su prošli kroz Irak ili Siriju. Time se višestruko povećava broj potencijalnih počinilaca, i povećava se opasnost da će istražitelji krenuti pogrešnim tragom.
"Naravno da nemamo sredstva da neprekidno nadziremo sav taj fini svet", rekao je nedavno za AFP jedan od francuskih funkcionera u oblasti borbe protiv terorizma, koji je želeo da ostane anonoman.
"Zbog toga pravimo liste. Pod neprekidnim nadzorom su oni koji se čine kao najopasniji, za koje je najverovatnije da će preći s reči na delo, dok se drugi prate manje, u zavisnosti od resursa. Lista se neprekidno menja, neki dobijaju a drugi gube na značaju. Čitava mudrost je u tome da imamo prava imena na pravom mestu, a to nije lako…", kazao je on.
Jedan dobro upućeni izvor dodao je da "neprekidni celodnevni nadzor jednog osumnjičenog, koji često koristi tri ili četiri različita telefona, iziskuje 30 poliajaca".
"Kako mislite da to uradimo? Liste prioriteta su jedino rešenje", dodao je on.
Iz informacija o napadima koji su nedavno sprečeni, lancima koji su prekinuti i neutralizovanim mrežama vidi se da je Francuska izlozena raznorodnim pretnjama.Tu su i novi teroristi, obučeni i odlučni, iskusni džihadisti, marginalci, i svi profili koji se nalaze između pomenutih.
"U našoj zemlji postoji pravni mehanizam za borbu protiv te pretnje, i efikasan je", rekao je Erik Denese.
"Da bi se nad svma sprovodio nadzor bio bi potrebno drastično povećanje broja policajaca, što bi postavilo problem za demokratiju, a u svaokm slučaju ne bi baš bilo efikasno jer bi istražitelji bili zatrpani… Nalazimo se pod asimetričnom pretnjom u bukvalnom smislu te reči“, kazao je on.
Napad na Šarli ebdo: Između profesionalizma i improvizacije
Kada je reč o napadu na Šarli ebdo, on je po oceni stručnjaka bio nešto između profesionalizma i potpuno anahronog ponašanja. Jedan policijski izvor rekao je da snimci napada ukazuju da je reč o osobama koje su prošle kroz vojnu obuku.
"Nije reč o ljudima koji su doživeli prosvetljenje i nepromišljeno izveli napad", kazao je on, rekavši da se to jasno vidi po načinu na koji drže puškomitraljeze i po tome što su pucali tačno u mete a ne u rafalima.
Znali su i vreme održavanja sedmičnog redakcijskog sastanka, a napad su izveli ne trepnuvši, na način od kojeg se svedocima ledila krv u žilama. Nije ih sprečio ni naoružani policajac koji je bio obezbeđenje direktora Šarli ebdoa. On nije imao vremena da ništa uradi, i jedna je od žrtava. Nakon napada na ulici su ubijali ili terali u beg i policajce na koje su nailazili, pucajući s preciznošću iskusnih ratnika.
Međutim, povlačenje nakon napada bilo je arhaično. Iako nisu bili u direktnoj poteri, udarili su drugo vozilo, nakon čega su ukrali jedan sivi automobil marke klio da bi mogli da nastave. U crnom citroenu C3 koji su napustili istražitelji su otkrili ličnu kartu jednog od brać, Saida Kuašija, što je omogućilo da se lako otkriju počinioci. Dan nakon napada, 8. januara, pojavili su se na jednoj pumpi u Pikardiji na severu Francuske u ukradenom sivom kliju, sa vidljivim oružjem, i napali vlasnika, koji ih je prepoznao i upozorio policiju.
Drugi policijski izvor ocenio je za AFP da napadači nisu računali da će uspeti da pobegnu, tako da tu fazu nisu planirali.
"Možda su mislili da ostanu na licu mesta, mada ne baš da se zabarikadiraju i čekaju policiju. Dobili su priliku da se izvuku, to su i učinili. Od tada očigledno improvizuju", kazao je ovaj izvor koji je želeo da ostane anoniman.
Nekadašnji funkcioner kontraobaveštajne službe Alen Šue kazao je za AFP da iz toga što su zaboravili ličnu kartu u kolima ne treba zaključiti da su bili loše organizovani jer uvek u napadima "neko ispadne glup". On je ocenio da su pokazali da su dobro obučeni i hladnokrvni.
"Mislim da je zabinjavajuće to što ovde nije reč o psihotičnom ponašanju kao što je bio slučaj sa Muhamedom Merom (kojije napao jevrejsku školu 2012. godine u Tuluzu na jugozapadu Francuske), kazao je on.
"Svedoci smo opasne pojave, gde su tehnike visokog kriminala primenjene na drugu stvar, terorizam. To znači da ima mnogo više potencijalnih kandidata, i to je zaista zabrinjavajuće", kazao je on.
Direktor Francuskog centra za istraživanje obaveštajnih aktivnosti je međutim ocenio da ovaj slučaj pokazuje da je lako naučiti nekoga za kratko vreme da koristi kalašnjikov i da se dobro kreće sa oružjem u ruci.
"Ali sasvim je druga stvar savladati dugotrajni opstanak u ilegali", istakao je on.
Izvor: AFP
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
