Lideri EU su, oko mesec dana od terorističkih napada u Parizu, odobrili 12. februara plan za sprečavanje delovanja terorista i novih napada, kao i radikalizacije mladih muslimana. Dogovorene mere podrazumevaju uspostavljanje razmene podataka o putnicima u aviosaobraćaju, strožu kontrolu putnika na spoljnoj granici i mere za otkrivanje i uklanjanje sadržaja na internetu koji promoviše terorizam i ekstremizam. Lideri EU su pritom odlučili da nema potrebe da se menjaju šengenski propisi, što su Francuska i Španija predlagale kako bi se na granici omogućile pojačane kontrole.

Lideri su 12. februara u Briselu jednoglasno usvojili plan za borbu protiv terorizma. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je rekao da "nije bilo raspravljanja niti kontroverzi" prilikom usvajanja plana koji su ministri unutrašnjih poslova EU pripremili krajem januara na sastanku u Rigi.

Plan ima tri glavna elementa - prevenciju radikalizacije, otkrivanje terorista i međunarodnu saradnju, i pokriva niz oblasti, od spoljne politike do rada obaveštajnih i policijskih službi. Plan zahteva u nekim pitanjima i izmene ili drugačija tumačenja postojećih normi i zakona.

Lideri EU, međutim, nisu prihvatili ideju Francuske koju je u tome podržala Španija, da se izmene propisi kojim se reguliše sloboda kretanja u šengenskom prostoru, kako bi se uvele dodatne kontrole osoba osumnjičenih za veze sa teroristima, navodi EurActiv.com pozivajući se na Rojters.

"Ako želimo da sačuvamo Šengen, spoljna granica treba da posluži kao sredstvo kontrole dolazaka i odlazaka", rekao je francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) koji želi da se uvede stalni sistem kontrole.

Šefovi vlada ili država EU su rekli da umesto izmene propisa treba da u najvećoj mogućoj meri iskoristiti postojeće propise kako bi se pojačala kontrola putnika i da propise ne treba menjati. Prema sadašnjim propisima, pri ulasku u šengenski prostor sprovode se nasumične kontrole putnika kako bi se proverilo da li za njima traga policija ili su osumnjičeni za terorizam.

Junker je ocenio da je to pitanje osetljivo. "Šengen je deo rešenja ne problema", rekao je on. "Treba u najvećoj mogućoj meri iskoristiti postojeće odredbe bez uvođenja novih propisa i dodavanja novih odredaba u sporazume", rekao je on.

Oland je priznao da da je za promene propisa potrebno vreme.

U EU se procenjuje da je između 3.000 i 5.000 građana Unije otišlo u Irak i Siriju kako bi se pridružilo pokretima džihadista, a da se od toga 30% vratilo.

Uvođenje baze podataka o putnicima

Lideri EU su pozvali Evropski parlament da što pre usvoji plan koji će članicama omogućiti razmenu podataka o putnicima u aviosaobraćaju. Evropski poslanici su do sada odbijali da podrže uvođenje evropskog registra podataka putnika u aviosabroaćaju (PNR) zahtevajući veće garancije za zaštitu podataka o ličnosti. Ta baza bi se uvela u cilj prevencije, otkrivanja, istrage i gonjenja osumnjičenih za teroristička i druga teška krivična dela.

Evropski parlament je ipak u rezoluciji usvojenoj 11. februara naveo da će raditi na tome da se ta baza uspostavi do kraja godine ali je zatražio od članica EU da izmenama zakona garantuju zaštitu tih podataka.

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je podržao sistematičnije pasoške i carinske kontrole na ulasku i izlasku iz Šengena koji čine 26 evropskih zemalja, od kojih su 22 članice EU. On je, međutim, naglasio da se kontrole ne smeju uvoditi unutar šengenske zone, navodi Asošiejted pres.

On je upozorio da bi ishitreno smanjivanje nekih ljudskih prava u ime javne bezbednosti išlo na ruku teroristima koji bi to mogli da iskoriste kako bi diskreditovali "zapadnu demokratiju".

Borba na internetu

Lideri EU su odlučili da pojačaju saradnju u više oblasti od borbe protiv ilegalne trgovine oružjem do rada antiterorističkih i bezbednosnih službi. Dogovorili su se i da što pre pooštre propise za borbu protiv pranja novca i drugih izvora finansiranja terorizma, kao i za "zamrzavanje imovine korišćene za finansiranje terorizma".

Pozvali su na mere koje će, uz poštovanje slobode izražavanja, omogućiti da se otkrije i ukloni sadržaja na internetu koji promoviše ekstremizam i terorizam, što to će uključivati i saradnju sa privatnim kompanijama.

"Ključni element borbe protiv terorizma je sprečavanje radikalizacije", navodi se u saopštenju sa sastanka i apeluje na preduzimanje odgovarajucih mera, u skladu sa nacionalnim ustavima, za otkrivanje i uklanjanje sadržaja na internetu koji podstiču terorizam ili ekstremizam.

EU će nabaviti neophodnu opremu za praćenje komunikacije na društvenim mrežama i blokiranje sajtova, slika i propaganih poruka džihadista. Taj zadatak će biti poveren evropskoj agenciji za policijsku saradnju, Europol, piše agencije Francs pres.

Lideri EU su podržali i veću saradnju sa trećim zemljama u oblasti bezbednosti i suzbijanja terorizma, naročito na Bliskom istoku, Severnoj Africi i na zapadnom Balkanu.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU za jačanje saradnje protiv terorizma
  
• 

  Vesti

  : Ministri EU: Promene u Šengenu da se zaustave teroristi
  
• 

  Vesti

  : Nemoguća potpuna kontrola džihadista u Francuskoj
  
• 

  Vesti

  : Strah od povratka "evropskih džihadista" u Evropu
  
• 

  Vesti

  : Raste broj boraca iz Evrope u Siriji i Iraku
  
• 

  Vesti

  : Europol upozorava na pretnju od terorizma