Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Island odustao od EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.03.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Island je povukao kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, što je evroskeptična vlada te zemlje i obećala nakon izbora pre dve godine. Kandidaturu za članstvo u EU Island je podneo 2009. a do zamrzavanja pregovora 2013. godine otvorio je 27 poglavlja. Ribolov je za Island najspornije pitanje, kada je reč o članstvu u EU, jer ta zemlja ima veliku proizvodnju a malu tražnju i ne odgovara joj briselski sistem kvota za izlov. Za članstvo u EU je trećina građana Islanda a protiv gotovo polovina.
Ministar spoljnih poslova Islanda Gunar Bragi Sveinson (Gunnar, Sveinsson) rekao je 12. marta da je vlada partija desnice i centra izvestila Letoniju, koja trenutno predsedava EU, i Evropsku komisiju da je odlučila da povuče kandidaturu.
"Islandski interesi će biti bolje zaštićeni izvan Evropske unije", napisao je ministar na svom sajtu.
Kandidaturu za članstvo u EU u leto 2009. godine podnela je vlada levice, u vreme kada je zemlja bila uzdrmana ekonomskom krizom zbog koje je islandska kruna izgubula gotovo polovinu na vrednosti. Tada se pripadanje bloku činilo kao privlačna mogućnost i pregovori o članstvu počeli su godinu dana kasnije.
Mučno pitanje kvota za ribolov smatra se ključnom preprekom za članstvo Islanda u EU, iako ono nije nikada pokrenuto u pregovorima o pristupanju.
Ribarstvo je veoma značajno za ekonomiju Islanda i nikada nije bilo jasno kako bi se razlike po tom pitanju između Brisela i Rejkjavika razrešile.
Za Island je ribolov važna industrija ali je domaća tražnja znatno manja od proizvodnje. Zato bi toj zemlji veliki problem predstavljao diktat spolja oko vrste i količine izlova.
Island tvrdi da je njegov sistem kvota, koji nije kompatibilan sa onim iz EU, bolji i za biznis i za očuvanje populacije riba. Ta zemlja posebno zamera EU što njena politika ribolova tera ribare da vraćaju u more ribu, često uginulu, zato što je suviše mala ili zato što je neke druge vrste.
Nova ispitivanja javnog mnjenja ukazuju da podrška EU među Islanđanima niti raste, niti opada. Istraživanje iz februara pokazalo je da 33,3% ispitanih građana želi da Island uđe u EU dok je pre godinu dana za to bilo 32,3%.
Istovremeno je protiv pridruživanja EU sada 48,5% građana prema 50% u januaru 2014. godine.
Među građanima koji podržavaju vladu samo 10% je za ulazak u EU dok je među onima koji je ne podržavaju taj procenat znatno veći - 51,6%.
Prvi čovek opozicionih socijaldemokrata Arni Pal Arnason (Pall Arnasson) požalio se da je vlada donela odluku o odustajanju od kandidature bez većinske podrške u parlamentu, preneo je EurActiv.com.
Hiljade građana 2014. su protestovale na ulicama Rejkjavika tražeći referendum o pitanju ulaska u EU nakon što je vlada najavila da će povući kandidaturu bez izjašnjavanja građana o tom pitanju.
Otvoreno 27 poglavlja
Kada su 2013. došle na vlast, stranka centra Napredna partija i desničarska Nezavisna partija zamrzle su pregovore sa Briselom. Tada je 27 poglavlja bilo otvoreno a 11 i privremeno zatvoreno.
Zvanični Rejkjavik saopštio je da želi da sačuva "bliske veze i saradnju" sa EU i da već ima koristi od tih veza.
Background U januaru 2013, sa približavanjem izbora, islandska vlada odlučila je da "stavi na čekanje" pregovore o "teškim" poglavljima koja se odnose na ribarstvo, poljoprivredu, pravo na osnivanje preduzeća i usluge, i slobodno kretanje kapitala.
Izbori su bili dobri za Nezavisnu partiju, koja je učestvovala u svim vladama između 1980. i 2009, i za Naprednu, njenog glavnog rivala i partnera u ranijim koalicijama. Obe partije su protiv ulaska Islanda u EU i zonu evra.
Sigmundur Gunlaugson (Gunnlaugsson), lider naprednjaka, rekao je, pre nego što je preuzeo dužnost premijera, da njegova vlada namerava da prekine pregovore o pristupanju EU.
Ostrvo u severnom Atlantiku sa 325.000 stanovnika član je šengen zone i Evropskog ekonomskog prostora (EEA). To Islandu omogućava da izvozi ribu i morske plodove na kontinent bez carine i podsticajno deluje na turizam Islanda koji je značajan za devizni priliv.
Takođe je Island član Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) uz Norvešku, Švajcarsku i Lihtenštajn.
Island je uspeo da izvuče svoj finansijski sektor iz teške krize koja ga je pogodila 2008. i upravo objavljene zvanične statistike pokazuju da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2014. bio rekordan. BDP je u 2014. porastao 1,9%.
Međutim, "BDP po stanovniku još uvek je niži nego 2009. i, iako nema nestašice poslova, nedostaju radna mesta koja su dobro plaćena, posebno za mlade, školovane ljude", rekao je za agenciju AFP profesor ekonomije na Univerzitetu Islanda Asgir Jonson (Asgeir Jonsson).
Ulazak u EU mnogim Islanđanima nije glavni prioritet i mnogo ih više brine kako da vrate kredite koje su podigli dok je ekonomija beležila brz rast.
Inače, malu nordijsku zemlju teško je pogodilo kada je krah američke investicione banke Liman braders (Lehman Brothers) prouzrokovao propast tri najveće banke. Islandske banke su, s obzirom da nije bilo dobre kontrole, uzele jevtine zajmove u inostranstvu čija je vrednost bila nekoliko puta veća od godišnjeg BDP ostrva.
Island je tada bio prva zapadnoevropska zemlja za 25 godina koja je spas za svoju ekonomiju zatražila od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
