 Cipras poziva na ukidanje sankcija EU Rusiji |
| Objavljeno : 09.04.2015. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Grčki premijer Aleksis Cipras založio se tokom posete Moskvi za izlazak iz "začaranog kruga" sankcija Rusiji zbog Ukrajine dok je ruski predsednik Vladimir Putin negirao da koristi Atinu da seje razdor u Evropskoj uniji. I Cipras i Putin ističu da Grčka od Rusije niti traži, niti joj Rusija nudi, finansijsku pomoć ali se oba lidera zalažu za proširenje saradnje, posebno u energetici, industriji i poljoprivredi. Cipras tvrdi da Grčka ne ide naokolo da moljaka za pomoć i dodaje da je finansijski problem te zemlje evropski problem i da zato zahteva evropsko rešenje. Neki na Zapadu smatraju da Cipras posetom Moskvi pokušava da uceni EU tako što "podgreva" izglede za sporazum sa Rusijom.
"Kako bi izašli iz ove duboke krize, treba da ostavimo iza sebe začarani krug sankcija", reko je Cipras nakon razgovora sa Putinom.
Posmatrači sa Zapada optužuje Putina da želi da iskoristi Grčku, kojoj je preko potreban novac, kao "Trojanskog konja" u EU. Oni smatraju da će Grčka verovatno staviti veto na budući evropski embargo Rusiji zbog navodnog prisustva ruskih vojnika i oružja u istočnoj Ukrajini, preneo je EurActiv.com.
"Kada je reč o mitologiji i Trojanskom konju, pitanje bi bilo na mestu da sam ja otišao u Atinu", odgovorio je Putin novinarima na pitanje oko bojazni u Briselu dodajući: "Mi nikoga nećemo terati da nešto uradi".
Cipras je braneći pravo Grčke da razvija bolje odnose sa Rusijom rekao da je Grčka suverena zemlje koja ima pravo na aktivnu spoljnu politiku dodajući da njegovo putovanje u Rusiju ne treba tumačiti kao "uvredu" Zapadu.
"U punoj meri poštujemo naše obaveze prema svim međunarodnim institucijama", kazao je Cipras ističući da to ne znači da njegova zemlja ne treba da teži spoljnoj politici "za dobrobit svih Grka".
Grčka ne traži pare od Rusije
Ruski predsednik takođe je odbacio sumnje da je Cipras došao u Moskvu u nadi da će dobiti finansijsku pomoć.
"Grčka strana nije nam uputila nikakav zahtev za pomoć", istakao je Putin.
Inače, Rusija i nije u situaciji da ponudi pomoć jer je suočena sa ekonomskom krizom pojačanom zbog sankcija, pada svetskih cena nafte i slabljenja rublje prema američkom dolaru.
I grčki premijer, čija koalicona vlada je u januaru pobedila na izborima zahvaljujući protivljenju merama štednje uvedenim u zamenu za spasilačke pakete zajmova, negirao je da Atina od Rusije traži pomoć.
Grčka je od 2010. zavisna od novca iz međunarodnih zajmova vrednih 240 milijardi evra.
"Grčka nije prosjak koji ide naokolo i od zemalja traži da joj pomognu da reši finansijski problem. To nije grčki problem, to je evropski problem. I za taj evropski problem je potrebno evropsko rešenje", istakao je Cipras.
"Ne tražimo finansijsku pomoć", kazao je pred pregovore u Moskvi i jedan grčki zvaničnik dodajući da Grčka problem duga i finansijska pitanja želi da reši sa zonom evra.
Grčka je usred "vrućih" pregovora sa svojim kreditorima koji žele da se Atina obaveže na konkretne reforme pre nego što joj daju zajmove.
Partnerstvo a ne kršenje sankcija
Rusija je u leto 2014. kao odgovor na sankcije EU zabranila uvoz većine poljoprivrednih proizvoda iz Unije. Ta zabrana je posebno pogodila Grčku jer poljoprivredni proizvodi čine više od 40% njenog izvoza u Rusiju.
"Razumemo da je Grčka imala obavezu da glasa za sankcije Rusiji", rekao je Putin i dodao: "Ne možemo da napravimo izuzetak za jednu članicu EU", čime je odgovorio na pisanje nekih medija o eventualnom ukidanju zabrane izvoza u Rusiju za Grčku.
Ipak, kako je naglasio ruski predsednik, postoji mogućnost za grčko-rusko partnerstvo, uključujući u poljoprivredi.
Agencija AFP piše da je izvor iz grčke vlade rekao da Grčka i Rusija planiraju osnivanje zajedničkog privrednog društva u Rusiji da bi grčki poljoprivredni proizvodi zaobišli embargo na uzvoz hrane iz evropskih zemalja.
"Postoji zajednička želja da započne proces stvaranja zajedničkog, grčko-ruskog preduzeća na teritoriji Rusije za izvoz grčkih poljoprivrednih proizvoda", naveo je taj izvor u jednom pisanom dokumentu.
Neke članice EU strahuju da bi takvi sporazumi mogli da ohrabre Atinu da krši sankcije, međutim, grčki zvaničnici kažu da se to neće desiti.
Putin i Cipras su razgovarali i o energetici i planiranom gasovodu Turski tok koji bi išao do blizu grčko-turske granice a Grčka bi tako postala čvorište između Turske i evropskog tržišta gasa.
Ruski predsednik i grčki premijer su se složili da bi realizacija tog projekta donela Grčkoj stotine miliona dolara tranzitne takse i poboljšanje geopolitičkog položaja.
"Naš gasovod bi dobijao gas sa turske granice i omogućio eneregtsku bezbednost i Grčkoj i evropskom tržištu", istakao je Cipras.
Takođe je Putin rekao da su ruske kompanije zainteresovane za učešće u privatizaciji grčke infrastrukture, energetike i druge imovine.
Grčka vraća svoje dugove
Da je Grčka mislila ozbiljno kada je nedavno objavila da vraća svoje dugove potvrdila je vest iz Atine da je vlada naložila da se 9. aprila Međunarodnom monetarnom fondu uplati 450 miliona evra koji dospevaju na naplatu.
To je dug po osnovu međunarodnog paketa zajmova zahvaljujući kojima je Grčka izbegla bankrot.
"Nalog (za otplatu) je dat", rekao je za AP zvaničnik grčkog ministarstva finansija koji je želeo da ostane anoniman.
Sumnje u sposobnost Grčke da otplati zajam ponovo su oživele bojazni da Grčka može da bankrotira i izađe iz zone evra.
Vlada u Atini pregovara sa kreditorima (EU i MMF) od kako je u januaru izabrana.
Grčka nije dobila ni evro iz međunarodnih zajmova od avgusta i novac joj je više nego potreban. U Atini se nadaju da će uspeti da ubede kreditore da odmrznu poslednju tranšu od 7,2 milijarde evra ali u zamenu za ta sredstva Grčka mora da predloži reforme.
Grčke vlasti računaju da će konačan sporazum sa kreditorima postići na sastanku ministara finansija zone evra 24. aprila u Letoniji.
Izvor: EurActiv.rs
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||