Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Učvršćivanje veza Grčke i Rusije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.03.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčki premijer Aleksis Cipras, usred napetih razgovora o grčkom dugu sa partnerima u EU, namerava da poseti Moskvu u aprilu, iako će mesec dana kasnije doći u ruski glavni grad na obeležavanje 70. godišnjice od kraja Drugog svetskog rata. Iznenadna najava još jedne Ciprasove posete Moskvi podstakla je špekulacije o njenim razlozima, ali i o tome da bi Grčka mogla da se okrene Rusiji, ako ne postigne dogovor sa evropskim partnerima o dugu.
"Premijer će posetiti Kremlj 8. aprila na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina", saopštio je 17. marta neimenovani izvor iz grčke vlade.
Cipras, lider radikalne stranke levice Siriza, ranije je potvrdio da će 9. maja u Moskvi prisustvovati ceremoniji obeležavanja 70. godišnjice kraja Drugog svetskog rata. Vladini izvori nisu naveli zašto je Cipras odlučio da u Moskvu ode i pre toga.
Najtiražniji grčki dnevni list Ta Nea objavio je da bi razlog Ciprasove posete Moskvi mogli biti finansijski problemi sa kojima bi Grčka mogla da se suoči ako ne postigne dogovor sa evropskim poveriocima o isplati nove tranše pomoći koja je uslovljena sprovođenjem reformi.
Drugi grčki listovi pišu da bi Cipras mogao da traži od Moskve da izuzme grčke proizvode od embarga na uvoz evropskih poljoprivrednih proizvoda, s obzirom da je nova grčka vlada od dolaska na vlast u janauru u više navrata pokazala naklonost prema Moskvi. Atina se između ostalog suprotstavila uvođenju novih sankcija Rusiji zbog ukrajinske krize.
Grčke vlasti su najavile da će zamenik ministra odbrane Grčke Kostaks Isikos obraviti u poseti Moskvi od 17. do 20. marta kako bi razgovarao o jačanju odnosa dve zemlje koje, kako se navodi u saopštenju, "imaju dugu zajedničku istoriju".
U analizi AFP-a postavlja se pitanje da li time Grčka želi da nagovesti da će, ako se ne složi sa EU, potražiti utočište u zagrljaju Rusije. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je 11. februara tokom posete grčkog ministra spoljnih poslova Nikosa Kocijasa Moskvi da će Rusija, ako joj se Grčka obrati u vezi sa finansijskim pitanjima, razmotriti taj zahtev.
"Rusiji bi možda bliska ta ideja ali, ne može se reći da ona u poslednje vreme pliva u izobilju", rekao je stručnjak Unikredit banke Erik Nilsen.
Zbog koketiranja Atine sa Moskvom mogle bi da reaguju SAD koje stalno ističu a geostrateški značaj Grčke kao vrata Evrope. Vašington bi mogao u tom kontekstu da pogura EU da postigne dogovor sa Atinom.
Cipras, koji veruje u političko rešenje grčkog pitanja, posetiće 23. marta Berlin gde će se sastati s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. On bi takođe mogao da se na samitu EU, koji će se održati 19. i 20. marta u Brisleu, sastane sa Merkelovom, francuskim predsednikom Fransoa Olandom, predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom i predsednikom Evropske centralne banke Mariom Dragijem.
Background Ministri finansija zone evra odobrili su 24. februara zahtev Grčke za produženje finansijske pomoći nakon što su Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond (MMF) načelno podržali listu reformi koju je Atina predložila. Spasilački program zajmova Grčke od 240 milijardi evra isticao je poslednjeg dana februara a pomoć je produžena za još četiri meseca.
Cilj produženja je da i Grčka i kreditori "kupe vreme" dok se ne slože oko dugoročnog sporazuma kojim će se ublažiti teret zajmova. Po svoj prilici, Grčka će morati da pregovara o novom finansijskom aranžmanu sa kreditorima jer joj u junu dospeva velika otplata obveznica.
Grčka je morala da napravi spisak reformi, uključujući mere za borbu protiv neplaćanja poreza i korupcije, kako bi joj kreditori produžili spasilački program zajmova. Bez tog programa, Grčka bi u narednim mesecima mogla da se suoči sa bankrotstvom, uvođenjem kontrole kapitala i napuštanjem zone evra.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je izjavio 17. marta da veruje da će dogovor sa Grčkom biti postignut ove nedelje i naglasio da se EU ne priprema za izlazak Grčke iz zone evra.
Grčki mediji su se 17. marta bavili izjavom šefa Evrogrupe Jeruna Dejselbluma za holandski radio BNR da "zemlja u problemima ne mora nužno da istupi iz zone evra". "Setite se Kipra", rekao je on. Kipar je u martu 2013. doneo uredbu o striktnoj kontroli kapitala kako bi sprečio njegov odliv. "Sve vrste scenarija su moguće", rekao je Dejselblum.
Portparol grčke vlade Gabrijel Sakelaridis je na to "suvo" reagovao, pozvavši Dejselbluma da "ostane u okvirima svoje institucionalne uloge".
U međuvremenu su nastavljeni tehnički razgovori stručnjaka Evrogrupe, dok se grčke kase polako prazne. Atina za sada nije uspela sa predlogom reformi da uveri EU da joj isplati preostale 7,2 milijarde evra iz programa pomoći.
Atina se poziva i na misteriozni dogovor Junkera i Ciprasa o "specijalnom planu od dve milijarde evra za 2015", namenjenih borbi protiv humanitarne krize i nezposlenosti i za oporavka. Grčka navodi da se o tome razgovaralo 17. marta u Briselu.
Grčka vlada bi 18. marta trebalo da usvoji predlog zakona koji treba da olaška položaj najugroženijim delovima stanovništva, tako što će im se, između ostalog, obezbediti struja ili hrana putem bonova.
Evropski komesar Pjer Moskovisi rekao je 18. marta, reagujući na tvrdnje u medijima da će Evropska komisija sprečiti usvajanje mera podrške najugroženijim građanima Grčke, da Komisija u potpunosti podržava nameru Atine da im pomogne i da se ne protivi vanrednim merama koje vlada planira da usvoji.
Nepopularne mere Atine
Grčka vlada, takođe, nastavlja sa svojim planovima koji se ne moraju nužno svideti njenim partnerima u EU.
Atina je najavila da želi da sredstva od planiranih privazitacija da prenzionim fondovima a ne za otplatu duga. "Stvorićemo novu javnu agenciju za privatizaciju. Prihodi će se koristiti za finansiranje socijalne politike i za podršku sistema socijalne zaštite", rekla je zamenica ministra finansija Nađa Valavani na sednici skupštinskog odbora 16. marta.
Grčka nikada nije ostvarila ciljeve iz programa privatizacije koji su zahtevali poverioci države u zamenu za kreditnu pomoć, da bi ona i time doprinela otplati kredite. Početni cilj je bilo da se od privatizacije dođe do 50 milijardi evra do 2016. godine, ali su ga prethodne vlade smanjile na manje od 10 milijardi evra.
Grci takođe nameravaju da revidiraju dug i zaduživanje pre krize kako bi utvrdili da li se njegov deo može proglasiti "nelegalnim".
"Naš cilj je da utvrdimo sve elemente duga, da vidimo kako su sporne sume trošene, koji deo duga je odlazio na mito, kolike su stope kamata bile i kako su utvrđene", rekla je predsednica grčkog parlamenta Zoe Konstantopulu na konferenciji za novinare.
Prema njenim rečima, treba videti koji je "deo duga legalan a koji nelegalan".
Siriza već dugo traži reviziju duga, u čemu je podržavaju mnoge antiglobalističke organizacije koje od početka krize 2009. postavljaju pitanje porekla deficita, odnosno u kojoj meri se može pripisati "zajmovima ugovorenim u korist privilegovane manjine bez uzimanje opšteg interesa u obzir", kaže predsednik belgijskog ogranka Odbora za poništavanje duga trećeg sveta Erik Tusen.
Kao sporna pitanja pominju se eventualne malverzacije pri javnim nabavkama posebno uključujući nelegalne nabavke ili preuveličavanje troškova kao u slučaju nabavke opreme za Olimpijske igre u Atini 2004.
Grčke vlasti planiraju da pored zaduživanja pre 2009. ispitaju i legitimitet dva programa međunarodnih zajmova iz 2010. i 2012, koji su sklopljeni kako bi zemlju spasili bankrota.
Prvi zaključi komisije se očekuju u junu, kada ističe produžetak roka koje su poverioci dali Atini za sprovođenje reformi.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
