Kreditori su prihvatili predlog reformi koje im je u poslednji čas dostavila zvanična Atina i odobrili Grčkoj produženje spasilačkog paketa zajmova za četiri meseca. Grčka će međutim morati da uradi mnogo više kako bi do leta ubedila svoje partnere da zaslužuje pomoć na duži rok. Predlog reformi predstavlja opšti nacrt politika i isključuje konkretne cifre ili detalje o tome kako će predviđene politike biti realizovane. Najmanje zadovoljni grčkim planom reformi su u MMF, gde kažu da ne sadrži specifične mere, posebno oko ključnih pitanja, poput penzija, poreza i privatizacije.

Ministri finansija zone evra odobrili su 24. februara zahtev Grčke za produženje finansijske pomoći nakon što su Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond (MMF) načelno podržali listu reformi koju je Atina predložila.

Grčka je morala da napravi spisak reformi, uključujući mere za borbu protiv neplaćanja poreza i korupcije, kako bi joj kreditori produžili spasilački program zajmova. Bez tog programa, Grčka bi u narednim mesecima mogla da se suoči sa bankrotstvom, uvođenjem kontrole kapitala i napuštanjem zone evra.

Predsednik Evrogrupe Jeron Dijselblom (Jeroen Dijsselbloem) rekao je da su tri institucije ocenile da je grčka lista reformi "dovoljno ozbiljna" da mogu da se slože sa produženjem programa.

Spasilački program zajmova Grčke od 240 milijardi evra ističe poslednjeg dana februara a cilj produženja je da i Grčka i kreditori "kupe vreme" dok se ne slože oko dugoročnog sporazuma kojim će se ublažiti teret zajmova.

Po svoj prilici, Grčka će morati da pregovara o novom finansijskom aranžmanu sa kreditorima jer joj u junu dospeva velika otplata obveznica.

Grčka, iako je uložila mnogo napora da dovede u red svoje finansije i beleži budžetski suficit kada se isključe otplata dugova i kamata, ima ogroman dug koji dostiže 175% godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Produženje programa Grčkoj sada treba da odobre neki nacionalni parlamenti, uključjući Nemačke, a rok je 28. februar.

Do 20. februara, kada su ministri finansija zone evra najavili mogućnost da spasilački program za Grčku bude produžen ako ta zemlja izađe sa prihvatljivim paketom reformi, Evropom su se širile bojazni da će Grčka ostati bez novca i da će morati da se odrekne evra.

Partija radikalne levice Siriza pobedila je na nedavnim izborima u Grčkoj izjašnjavajući se protiv mera štednje koje je zemlja morala da usvoji kako bi, kada više nije mogla da se zadužuje na međunarodnom tržištu, dobila spasilački program.

Siriza krivi smanjenje rashoda i povećanje poreza, kao i nepoštene ekonomske reforme, za štetu nanetu grčkoj ekonomiji. Iako se u 2014. vratila privrednom rastu, ekonomija Grčke je za četvrtinu manja nego što je bila 2008. godine a nezaposlenost i siromaštvo dramatično su povećani.

Prvi paket pomoći Grčka je dobila u maju 2010. i od tada je bila prinuđena da u zamenu za keš prihvata "recepte" kreditora.

Plan reformi koji, tvrde u grčkoj vladi, neće delovati na fiskalne pozicije zemlje, poslat je u Brisel u poslednji čas, pred isticanje roka 23. februara.

Ipak, grčka vlada mora da uradi još dosta toga kako bi uverila kreditore da je spremna na značajne promene.

Evrogrupa je u saopštenju pozvala Grčku da razvije i proširi listu reformskih mera na bazi "tekućeg aranžama", odnosno spasilačkog paketa zajamova protiv koga se Cipras izjašnjava.

Dijselblom je takođe zatražio od Grčke da brzo radi napominjući da program reformi mora da bude ažuriran i sproveden za četiri meseca.

Grčka vlada na listu reformi stavila je borbu protiv izvegavanja plaćanja poreza i korupcije, smanjenje birokratije, preispitivanje javne potrošnje, modernizaciju penzijskog sistem, reformu pravosuđa i rešavanje pitanja rastućeg siromaštva bez mera koje imaju "fiskalne efekte". Kako je istaknuto, grčke vlasti će "borbu protiv korupcije postaviti za nacionalni prioritet".

Vlada u Atini obavezala se da neće poništiti nijednu privatizaciju koja je već završena i da će "poštovati procese, u skladu sa zakonom" u tenderima koji su već raspisani.

Partija Siriza premijera Aleksisa Ciprasa obećavala je u predizbornoj kampanji da će među elementima spasilačkog paketa zajmova koje će otkazati biti i privatizacija.

Najveći pesimista oko produžavanja programa pomoći Grčkoj bio je MMF koji insistira da "nejasna obećanja reformi moraju da se pretvore u pravu akciju".

Direktorka Fonda Kristin Lagard (Christine Lagarde) ocenila je da na listi reformi u mnogim ključnim sektorima "nema jasnih uveravanja da vlada namerava da preduzme predviđene reforme".

Lagard je posebno ukazala na nedovoljno jasno opredeljenje za kreiranje i sprovođenje reformi u domenu penzija i poreza na promet, kao i na to da se ne vidi "nedovosmislena obaveza" da se nastave ranije dogovorene politike za otvaranje zatvorenih sektora, administrativne reforme, privatizaciju i reformu tržišta rada.

Evropski komesar za ekonomiju i finansije Pjer Moskovisi (Pierre Moscovici) rekao je da će raditi sa novom grčkom vladom kako bi "razradili opšte politike i pretvorili ih u jasne akcije".

Izvor: AP

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kriza u Grčkoj: Atina na potezu
  
• 

  Vesti

  : Da li je Grčkoj mesto u zoni evra?
  
• 

  Vesti

  : Očekivani sukob sa Grčkom u Briselu
  
• 

  Vesti

  : Ako ode Grčka, iz zone evra idu i Italija i Portugalija
  
• 

  Vesti

  : I ECB pritisla Grčku