Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Lideri EU traže od Grčke plan reformi i to brzo
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.03.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski lideri zatražili su od grčkog premijera da izađe sa planom reformi ako želi novac koji je potreban Grčkoj da ostane solventna, i da to uradi što pre. Nakon sastanka koji je trajao do duboko u noć 19. marta, vodeći evropski zvaničnici rekli su da se grčki premijer Aleksis Cipras obavezao da narednih dana dostavi listu specifičnih reformi koje će popraviti stanje grčkih finansija. Cipras međutim ističe da nije obećao "recesione mere" koje bi samo pogoršale nevolje građana. Mini samit sa grčkim premijerom za vreme samita šefova država i vlada EU bio je razlog za nezadovoljstvo nekih evropskih lidera koji nisu pozvani na skup.
Dvodnevni samit šefova država i vlada 28 članica EU, koji se završava 20. marta, obeležile su bojazni da bi "čvrst stav" grčke vlade formirane u januaru oko mera štednje za posledicu mogao da ima izlazak Grčke iz zone evra, što bi izazvalo krizu u monetarnoj uniji.
Cipras je u poslednjem trenutku tražio i dobio mini samit sa nekoliko vodećih evropskih zvaničnika, čemu su se neki lideri koji nisu bili pozvani žestoko usprotivili.
Među onima koji su bili na tročasovnom sastanku su nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland (François Hollande) i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.
Sa tog skupa evropski lideri izašli su kao veći optimisti nego što su bili kada su na njega ušli, ali bez mnogo razloga za optimizam, osim roka "od nekoliko dana" za Ciprasa da im predstavi planirane reforme.
Na sastanku su bili i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi (Draghi), predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) i predsednik Evrogrupe Jerun Dejselblum (Jeroen Dijsselbloem).
U zajedničkom saopštenju posle sastanka Tusk i Junker istakli su da se ostaje na punom poštovanju sporazuma Grčke sa Evrogrupom iz februara.
"U okviru sporazuma od 20. februara, grčke vlasti imaće 'vlasništvo' nad reformama i dostaviće nam narednih dana potpunu listu reformi", navodi se u Tuskovom i Junkerovom saopštenju.
"Grčka vlada će preuzeti punu odgovornost za reforme i predaće listu tih reformi ... narednih dana", rekla je i nemačka kancelarka, dodajući da se nije razgovaralo o detaljima, prenela je agencija AP.
Merkel je odgovarajući na pitanja novinara rekla i da su razgovori bili "smireni" i da nije bilo verbalnih napada između Atine i Berlina.
Cipras je, kao i uvek, bio optimista.
"Veći smo optimisti posle ovog većanja. Sve strane potvrdile su nameru da daju sve od sebe da se teškoće grčke ekonomije prevaziđu što je pre moguće", istakao je Cipras.
Evropski lideri su inače sve ogorčeniji zbog, kako oni vide, odugovlačenja Ciprasove vlade sa reformama. Grčka je pre mesec dana obećala reforme u zamenu za pomoć EU da ostane solventna ali kasni sa dostavljanjem planiranih mera.
Dodajući nove frustracije Evropi, Grčka je 18. marta usvojila zakon za borbu protiv siromaštva. To je prvi u nizu zakona koje vlada gura i usvojen je bez pravih konsultacija sa kreditorima.
Ekonomsku politiku Grčke kritikuju i zemlje izvan zone evra, uključujući Veliku Britaniju.
"Kada sam prvi put došao ovde (na samit EU) kao premijer pre pet godina Britanija i Grčka su praktično bile na istom. Imali smo slične budžetske deficite. Razlog što su sada naše pozicije potpuno drugačije je što smo mi doneli dugoročne i teške odluke", rekao je britanski premijer Dejvid Kameron.
Atina računa na činjenicu da njeni evropski partneri žele da zona evra ostane netaknuta jer strahuju da bi izlazak Grčke povukao i druge zemlje iz zone.
"Niko ne želi tzv. gregzit i svi žele da se taj rizik izbegne", istakao je Tusk.
Belgija ljuta
Belgijski premijer Čarls Mišel (Charles Mićel) izrazio je nezadovoljstvo što je mini samit sa Grčkom uopšte održan.
"Nisam bio za to i to sam jasno rekao. Ne mislim da je to dobar način rada. Mogu samo da konstatujem da sa tog sastanka nije izašao nikakav novi pristup, nikakve odluke", rekao je vidno ljut Mišel.
Belgijski premijer rekao je da on nije dao mandat Francuskoj i Nemačkoj da pregovaraju sa Grčkom dodajući da je "belgijski udeo (u paketu zajmova Grčkoj) sedam milijardi evra".
Mišelovo obraćanje medijima navelo je Tuska da održi kratak sastanak sa liderima Beneluksa i da ih pita da li žele formalan samit zone evra. Nakon što su lideri Beneluksa to odbili, nastavljan je neformalni sastanak sa Ciprasom.
Austrijski premijer Verner Fajman (Werner Faymann) tražio je da mini samitu prisustvuje i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc (Schulz), s čime se Cipras složio. Međutim, Šulc nije prihvatio poziv.
"Tuskov život nije lak i ne želim da mu dodatno otežavam. To je znak prijateljstva", rekao je na konferenciji za štampu Šulc, preneo je EurActiv.com.
"Svaki sastank je koristan i sinoćnji predstavlja korak u dobrom pravcu. Nisam učestvovao, iako je tamo bilo članica koje su to želele. Poziv sam dobio od Tuska, Angele Merkel i Olanda", rekao je Šulc.
Predsednik EP pozvao je lidere EU da dodatno razmotre korišćenje sredstava iz predloženog Junkerovog investicionog plana od 315 milijardi evra za pomoć grčkoj ekonomiji da se vrati na pravi put.
"Postoje brojne opcije za Grčku", kazao je Šulc i pomenuo ulaganja u obnovljive izvore u jednoj od najsunčanijih evropskih zemalja, korišćenje programa garancija za mlade, investicije u transport i hotele u cilju povećanje turističkog prihoda.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
