Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Finska: Oprez prema Rusiji, bez pristupanja NATO
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.04.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Finska, u kojoj se 19. aprila održavaju parlamentarni izbori, ima jasan stav u pogledu odgovora na naoružavanje susedne Rusije sa kojom je imala i loša iskustva u prošlosti: ni popustljivost ni pristupanje NATO. Od 2014. godine aneksija Krima i pojačana vojna aktivnost u Baltičkom moru podstiču raspravu o ovom pitanju u javnosti. Međutim, iako se nekolicina političara zalaže za pristupanje NATO, ova ideja nije dobila na značaju tokom kampanje.
"Bezbednost je zapanjujuće odsutna u predizbornim debatama", smatra profesor političke istorije na Univerzitetu u Helsinkiju Juhana Aunesluoma.
"Očigledno je da su ljudi zabrinuti, ali čini se da se slažu sa stavom o kojem u sadašnjoj vladi postoji konsenzus, a to je da se drže politike EU da se jača saradnja sa NATO u postojećim okvirima", dodao je on.
Ova zemlja od 5,5 miliona stanovnika sa Rusijim ima granicu dužine 1.340 kilometara. Na tradiciju nesvrstanosti se gleda kao na najbolji način da se sa susednom Moskvom očuvaju relativno dobri odnosi.
Finska je napadnuta u strašnom "Zimskom ratu" protiv Sovjetskog saveza 1939-40. godine. Tokom Hladnog rata, međutim Finska nije mnogo kritikovala sovjetski režim i trgovala je i sa Istokom i sa Zapadom.
Ova zemlja je EU pristupila 1995. godine.Nakon toga se približila NATO, pristupivši Partnerstvu za mir i učestvujući u intervenciji u Avganistanu.
Međutim, naklonjenija je zajedničkoj evropskoj odbrambenoj politici nego atlantskim integracijama.
Vekovni strah
Nakon pada Berlinskog zida, tokom više od dve decenije se činilo da će nasledni strah od Rusa otići u istoriju. To danas međutim više nije slučaj.
Po mišljenju komandanta i načelnika generalštaba Jarma Lindberga obim aktivnosti Rusije blizu finske granice se povećao, iako Moskva nije ništa uradila što bi predstavljalo pretnju za ovu zemlju.
On ukazuje na sve češće narušavanje vazdušnog prostora, kao i na letove vojnih aviona bez transpondera, što ih čini nevidljivim za druge avione.
Ministar odbrane Karl Haglund je 10. aprila, zajedno sa kolegama iz četiri nordijske zemlje, okvalifikovao Rusiju kao "najveći izazov za bezbednost u Evropi".
"Moramo biti spremni na krize ili incidente", napisali su ministri.
Finska, Švedska, Danska, Norveška i Island su se dogovorile da pojačaju vojnu saradnju, što uključuje vežbe, odrede, industrijsku saradnju i razmenu informacija.
Većina protiv NATO
Premijer Finske Aleksander Stub pozvao je sugrađane da ne puste da ih nadvlada strah.
Istraživanje koje je u martu objavio ugledni dnevnik Helsingin Sanomat pokazalo je da 61% građana smata da je Rusija veća pretnja za Finsku.
Pristupanje NATO podrzava 27% ispitanika, što je najviši nivo od 2002, ali se i dalje većina od 57% tome protivi.
Iako je favorit za premijera Juha Sipile iz opozicione partije Centar, ne očekuje se da bi moguća promena vlade uticala na spoljnu politiku.
Ova oblast zavisi i od predsednika Saulija Niinistea, koji planira da održi što bolji dijalog sa svojim kolegom iz Rusije Vladimirom Putinom.
"Ne čini mi se da će biti velikih promena. Trenutni pravac već je bio predmet dogovora između velikih partija i predsednika", podseća Aunesluoma sa Univerziteta u Helsinkiju.
Izvor: AFP
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
