Ukrajina, pored oružanog sukoba sa proruskim separatistima na istoku, bori se na još jednom frontu: pokušava da reši pitanje duga koje je ključno za oporavak njene posrnule ekonomije. Od toga, pre svega, zavisi dalja podrška Međunarodnog monetarnog fonda koja je uslovljena reformama, ali i postizanjem dogovora sa poveriocima o otpisu dela duga. Ukrajinske vlasti duguju milijarde dolara različitim investitorima, pre svega investitorima iz SAD i Velike Britanije, ali i Rusije koja, međutim, ne želi da pregovara o dugu.

Ukrajinska privreda je iscrpljena nakon više od dve godine recesije koja ju je zajedno sa sukobima na istoku zemlje, u kojim je za godinu dana poginulo više od 6.000 ljudi, dovela do finansijskog kolapsa.

Međunarodni monetarni fond je u martu odobrio Ukrajini novi paket pomoći u visini od 17,5 milijardi dolara zajmova u periodu od četiri godine. Ta pomoć treba da posluži kao osnova za plan podrške međunarodne zajednice Ukrajine od 40 milijardi dolara. Pored doprinosa koji će dati zemlje donatori, očekuje se i da privatni poverioci otpišu toj zemlji oko 15 milijardi dolara duga.

"Ako operacija 'dug' ne uspe, Ukrajina će izgubiti dobar deo paketa (pomoći)", rekao je Kostjantin Kučerenko iz kijevske investicione firme Dragon kapital.

"Sredstva koje drugi donatori, multilateralni i bilateralni, izdvajaju neće biti dovoljna da se ukrajinska ekonomija održi u naredne četiri godine", rekao je on.

MMF je već polovinom marta isplatio Ukrajini prvu tranšu od 5 milijardi dolara i najavio da će u junu odlučiti da li će isplatiti narednu tranšu. U zamenu za tu pomoć Kijev se obavezao da će sprovoditi ključne reforme ali i da će postići dogovor sa poveriocima.

"Vlasti žele da sve završe do juna. To neće biti lako", rekao je Kučerenko.

Među poveriocima koji su pozvani da optišu deo duga je i pet američkih investicionih firmi, uključujući "Frenklin Templeton" (Franklin Templeton). koji posduju 10 milijardi dolara ukrajinskog duga.

Ukrajinska ministarka finansija Natali DŽaresko je tokom nedavne posete Vašingtonu pokušala da pojača pritisak u tom cilju. "Oni ne shvataju dubinu ekonomsko-finansijskih teškoća u kojima se zemlja nalazi", rekla je ona, prenosi Vol strit žurnal (Wall Street Journal).

Ukrajinsko Ministarstvo finansija je navelo da se ne slaže sa nekim predlozima koje je iznelo pet američkih poverilaca.

"Većina poverilaca, kao i MMF i EU, žele da učine sve što je u njihovoj moći da pomognu Ukrajini da izađe iz krize. Međutim, s Rusijom je druga priča. Ona želi da joj se sve potpuno otplati", rekla je Liza Ermolenko iz londonske konsultantske firme Kapital ekonomiks (Capital Economics).

Rusija je pozajmila 2013. Ukrajini tri milijarde dolara, očekuje da joj se ta sredstva vrate do decembra i ne želi da pregovara o dugu.

Moskva ne učestuje u sadašnjim razgovorima o dugu i analitičari u tome vide sredstvo pritiska na Ukrajinu zbog sukoba sa proruskim separatistima.

Natali DŽarseko je izrazila nadu da će dogovor sa poveriocima biti postignu pre posete misije MMF-a krajem maja Kijevu.

U skladu sa svojim obavezama prema poveriocima Kijev je, od prijema prve tranše pomoći, formirao novo telo protiv korupcije i pokrenuo reforme u bankraskom sektoru.

Međutim, ukrajinska privreda je na izmaku snaga, suočena sa galopirajućom inflacijom i vrtoglavim padom grivne čija je vrednost za nešto više od godinu dana trostruko pala u odnosu na dolar.

Javni dug Ukrajine je iznosio 70 milijardi dolara u 2014. i nastavio je da brzo raste ove godine. Prema prognozama MMF-a, u 2015. ukrajinski javni dug će dostići 94% bruto domaćeg proizvoda dok je 2013. iznosio 40,6%.

U tim uslovima ključno pitanje jeste da li će pitanje nemogućnost otplate duga biti uređeno sa poveriocima ili će biti haotično što bi značilo da će poverioci prestati da plaćaju, kaže Ermolenkova. U drugom slučaju, prema njenim rečima, Ukrajina će biti isključena sa međunarodnih finansijskih tžišta na neko vreme, što će samo produžiti recesiju.

Dok Zapad pokušava da finansijskim injekcijama spase Ukrajinu od bankrota, Evropljani sa sve većim nestrpljenjem čekaju na sprovođenje i rezultate reformi u Ukrajini. O reformama će se 27. aprila razgovarati i na 17. samitu EU-Ukrajina, prvom od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju sa tom zemljom.

Na samitu će biti ramzotreno sprovođenje tog sporazuma i političke i ekonomske reforme, uključujući finansijsku i druga podrška EU Ukrajini. Takođe, neizbežna tema će biti i kriza na istoku Ukrajine i primena sporazuma iz Minska.

Izvor: AFP

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nova ukrajinska kriza pogodila bi samo Bugarsku
  
• 

  Vesti

  : Ukrajinu očekuje ekonomska šok terapija