Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kompanije pred izbore brinu zbog Bregzita
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.05.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kompanije sa nelagodom gledaju na predstojeće opšte izbore u Velikoj Britaniji svesne da bi pobeda konzervativaca premijera Dejvida Kamerona (David Cameron) približila zemlju mogućnosti da napusti Evropsku uniju. Kameron je obećao da će 2017, ako ostane na vlasti, raspisati referendum o daljem članstvu Britanije u EU. Tzv. Bregzit naneo bi štetu kompanijama jer bi im uvećao troškove poslovanja na kontinentu a pozicija Londona kao globalnog finansijskog centra bila bi oslabljena. Opozicioni laburisti protive se planu konzervativaca za referendum jer smatraju da bi doneo neizvesnost za poslovanje.
Najnovije istraživanje javnog mnjenja kompanije KomRes (ComRes), urađeno za list Indipendent (Independent), pokazuje da su vodeće partije - Konzervativna i Laburistička, izjednačene i da će dobiti po 33% glasova. Liberalne demokrate će dobiti 8% a UKIP 13%, dok će za Zelene 7. maja glasati 7% britanskih birača.
Dok predizborna trka traje, kompanije brinu svoje brige - kako će poslovati u slučaju da Britanija 2017. na refrendumu odluči da izađe iz EU.
Suvlasnik male investicione firme u Londonu Jan Robinson (Ian) rekao je za agenciju AP da bi izlazak Britanije iz EU otežao kompanijama poslovanje jer bi morale da traže dozvole u svakoj zemlji u kojoj rade umesto da dobiju jedinstvenu dozvolu od britanskih regulatora.
"Napuštanje EU bilo bi katastrofa. Finansijske usluge i mnogi biznisi rade na pasošu EU", kaže Robinson iz kompanije Kinson kepital (Capital) koja upravlja imovinom i pruža savetodavne usluge bankama i "hedž" (hedge) fondovima.
Robinson kaže i da se ne protivi ideji referenduma ali da strahuje da bi ga političari iskoristili za kratkoročne populističke ciljeve a da bi prevideli dugoročnu štetu od izlaska Britanije i EU.
Kameron je obećao referendum o članstvu u EU 2017. godine nastojeći da zaustavi jačanje Nezavisne partije UK (UKIP) koja zastupa stav da Britanija treba da napusti blok kako bi obuzdala imigraciju iz Evrope i vratila proces donošenja odluka u London iz Brisela.
"Bregzit je trenutno najveći izvor neizvesnosti među britanskim investitorima. Konzervativci su obećali referendum do kraja 2017, znači pred nama bi mogao da bude višegodišnji period neizvesnosti", kaže ekonomista Unikredit banke (UniCredit) Danijel Vernaca (Daniel Vernazza).
Takođe je pre samo mesec dana banka HSBC, jedna od najvećih u svetu, saopštila da razmatra preseljenje sedišta iz Britanije, delom i zbog debate o članstvu u EU u toj zemlji.
Britanija je ušla u EU 1973. godine i blok je tada imao devet članica. Danas je u EU 28 zemalja sa više od 500 miliona stanovnika pa je EU najveći u svetu ekonomski blok.
Većina Britanaca, pokazuju istraživanja javnog mnjenja, podržava da zemlja ostane u EU. Prema Ipsosovom istraživaju iz oktobra 2014, 56% anketiranih bi na referendumu glasalo da Britanija ostane u EU dok bi 36% bilo za izlazak.
Iako članstvo u EU ima mnogo prednosti, poput neometanog pristupa tržištu vrednom 13,9 hiljada milijardi evra, ima i neke uslove koje mnogi u Britaniji danas smatraju problematičnim.
Posebno zabrinjavajuć je jedan od osnivačkih principa EU - da građani jedne članice EU mogu da žive ili rade u drugoj članici. Britanija se zbog toga nakon proširenja EU 2004. godine sa deset mahom bivših komunističkih država sa istoka Evrope suočila sa velikim prilivom migranata koji traže posao.
Brojna ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da bi UKIP mogao da dobije više od 10% na izborima 7. maja kao rezultat fokusiranja te partije na imigraciju i EU. Na izborima na kojima bi se urušio tradicionalni sistem po kojem vlada jedna od dve vodeće stranke, glasovi za UKIP mogli bi da koštaju Kamerona premijerske fotelje, navodi se u analizi agencije AP.
Bivši laburistički premijer Toni Bler (Tony Blair) kritikovao je nedavno Kamerona što podilazi ksenofobiji biračkog tela.
"Razmislite o haosu koji bi proizvela mogućnost da Britanija izađe iz EU. Radna mesta koja su bila sigurna postala bi neizvesna. Investicione odluke se odlažu ili otkazuju. Nepredvidivost visi nad britanskom ekonomijom. Zašto? Da bi se zadovoljilo insistiranje na evrofobiji grupe koja nikad neće biti zadovoljna", istakao je Bler.
Kameron kaže da želi da Britanija ostane u EU ali samo ako se blok reformiše. On želi da se ograniči pravo na slobodno kretanje radnika tako da migranti imaju pravo da rade van svoje zemlje ali ne i automatsko pravo da traže beneficije.
"Ja stavljam zemlju (Britaniju) na prvo mesto i kažem da ljudi u Britaniji moraju da imaju pravo na izbor da li žele da ostanu u Evropi koja je reformisana ili da izađu (iz EU)", istakao je Kameron za BBC dodajući da je referendum dobar za Britaniju i za Evropu takođe.
Kameron smatra referendum "crvenom linojom" i kaže da neće biti partner u vladi sa partijom koja se ne složi sa referendumom.
Predlozi za reformisanje EU do sada su dobili samo mlaku podršku drugih evropskih lidera, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) rekao je pre nekoliko dana da će EU razmotriti samo manje promene.
Međutim, i EU ima šta da izgubi ako Britanija izađe iz bloka, s obzirom da je London evropski finansijski centar. Britanija je takođe druga po snazi ekonomija EU posle Nemačke i 2014. je bila razvijena zemlja sa najbržim ekonomskim rastom u svetu.
Istraživanje kompanije Grant Tornton (Grant Thornton) pokazalo je da direktori evropskih kompanija mnogo više brinu zbog mogućeg "Bregizta" nego zbog "Gregzita" (izlaska Grčke iz zone evra). Gotovo dve trećine direktora iz zone evra smatra da bi izlazak Britanije iz EU imao negativan uticaj na Evropu dok za "Grekzit" to misli 45% ispitanika.
Rezultat izbora u Britaniji odrediće i sudbinu refrenduma a kompanije i investitori će se narednih nedelja, dok se sve ne slegne, "peći na tihoj vatri", zaključuje se u analizi agencije AP.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
