Evropska komisija objavila je dugo čekanu strategiju za jedinstveno digitalno tržište kojom se reguliše niz pitanja, od prava potrošača u "onlajn" trgovini na malo, preko autorskih prava i zaštite podataka, do širenja mreže i korišćenja moderne tehnologije u industriji. U Briselu smatraju da je evropskom digitalnom tržištu, pocepanom na 28 nacionalnih tržišta, potrebno više zajedničkih pravila da bi postalo konkurentnije. Očekuje se da primena strategije doprinese zapošljavanju i privrednom rastu, kao i uštedi za potrošače i biznis. Realizacija plana digitalnog tržišta, što će biti prioritet Komisije u narednih nekoliko godina, takođe treba da obezbedi da Evropska unija ne zaostaje za svetom u eri interneta.

Kako se navodi, strategija koju je Komisija predstavila sadrži 16 glavnih mera koje treba da budu sprovedene do kraja 2016. Te mere će pomoći da građani EU uštede 11,7 milijardi evra godišnje.

"Strategija je samo početak, ne cilj", istakao je na predstavljanju 6. maja potpredsednik Komisije zadužen za jedinstveno digitalno tržište Andrus Ansip i zatražio od Evropljana "da ubrzaju".

Ansip je dodao da su "inicijative međusobno povezane i pojačavaju jedna drugu" i da zato treba da budu brzo sprovedene kako bi se snažnije podstakli zapošljavanje i rast.

Prema proceni Komisije, jedinstveno digitalno tržište može da "doprinese sa 415 milijardi evra godišnje ekonomiji EU i otvaranju stotina hiljada radnih mesta".

Evropski komesar za digitalnu ekonomiju Ginter Etinger (Günther Oettinger) rekao je da Evropa mora posebno da obrati pažnju da sustigne američke kompanije, kao i da je "sprečavanje neopravdanog geo-blokiranja" jedan od glavnih ciljeva digitalne strategije.

"Čak 95% Evropljana sprečeno je da posećuje vebsajtove iz druge članice EU ili se preusmeravaju na različite sajtove sa višim cenama", obrazložio je Ansip dodajući da se mora naći rešenje za taj problem.

Govoreći 7. maja na Evropskom biznis samitu u Briselu, Ansip je naveo da gotovo 50% građana EU kupuje "onlajn" ali da se uglavnom kupuje u svojoj zemlji dok preko granice kupuje tek svaki osmi.

Istovremeno u maloprodaji samo 5% kompanija svoje proizvode i usluge prodaje "onlajn" u drugim članicama što je, smatra potpredsednik Komisije, u najvećoj meri posledica nepoverenja u "onlajn" usluge. Ansip je istakao da će u cilju rešavanja tog problema Komisija predložiti pravila za jednostavne i efikasne prekogranične ugovore koje svi mogu da shvate i imaju poverenja u njih.

Digitalizacija evropskog biznisa i industrije je slaba, ocenjuju u Komisiji i navode da samo 1,7% kompanija iz EU u punoj meri koristi prednosti napredne digitalne tehnologije dok ih 41% uopšte ne koristi.

Rešenje za taj problem trebalo bi da bude tehnička standardizacija kako bi se održao korak sa promenama tehnologije i zahtevima poslovnog sveta.

Komisija ukazuje i da nedostatak interoperabilnosti, npr. digitalne infrastrukture i mreže, ograničava produktivnost kompanija i njihove potencijale.

Stubovi strategije

Prvi od tri stuba strategije jedinstvenog digitalnog tržišta odnosi se na uklanjanje postojećih prepreka. U tom cilju, Komisija će predložiti pravila za prekogranične ugovore, predstaviti inicijativu za poboljšanje transparentnosti cena i razmotriti legalne pretpostavke za rešavanje pitanja geo-blokiranja.

Komisija će takođe izmeniti propise o autorskim pravima i predstaviti inicijativu za smanjenje opterećenja koje mala i srednja preduzeća trpe zbog različitih režima poreza na dodatu vrednost u Evropi.

Drugi stub strategije, čiji je cilj da zajedničko digitalno tržište radi kako treba, usmeren je na visokokvalitetnu infrastrukturu koja će omogućiti "glatko" funkcionisanje širom Evrope.

Ansip je ukazao i na potrebu stvaranja fer uslova u okruženju.

Treći stub strategije odnosi se na evropsku digitalnu ekonomiju i društvo. Kako je ocenjeno, digitalna industrija je ključna za održavanje privrednog rasta i podsticanje osnivanja preduzeća u toj oblasti obezbediće radna mesta i inovacije.

Komisija je najavila inicijativu za slobodan protok podataka, kao i plan za standardizaciju na različitim sektorima.

Takođe je Komisija najavila da će podsticati e-uprave sa ciljem da pomogne modernizaciju državnih službi i da se dostignu interoperabilne javne usluge između članica EU.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Fejsbuk ekonomski jak kao Portugalija - mit ili istina
  
• 

  Vesti

  : Sever Evrope najviše kupuje preko interneta
  
• 

  Vesti

  : Neiskorišćen potencijal elektronske uprave
  
• 

  Vesti

  : Azija prestigla Evropu u e-trgovini
  
• 

  Analize i stavovi

  : Sve popularnija e-trgovina