Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Otopljavanje odnosa Moskva-Vašington
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.05.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 SAD su se ovih dana, nakon dve godine zahlađenja odnosa sa Moskvom nalik hladnoratovskom dobu, vratile diplomatskim odnosima sa Rusijom na najvišem nivou kako bi pokušale da smanje tenzije i sarađuju o ključnim pitanjima za svet. Prvi znaci popuštanja napetosti zabeleženi su sredinom maja u Sočiju, na jugu Rusije, gde su se sastali predsednik Rusije Vladimir Putin i američki šef diplomatije Džon Keri. Stručnjak Nemačkog Maršal Fonda za SAD Jerg Forbrig ocenio je da sastanak u suštinskom smislu nije doneo napredak, već je bio gest dobre volje prema Rusiji sa kojom, kako navodi, SAD nikada nisu želele da prekinu odnose, svesne njenog značaja za rešavanje svetskih pitanja.
Nakon sastanaka Putina i Kerija, 18. maja je usledila i poseta Kerijeve zamenice za Evropu Viktorije Njuland Moskvi, radi razgovora o situaciji u Ukrajini. Pored toga, u Rusiji je tof dana bio i izaslanik američke vlade zadužen za Siriju, a tema razgovora bila je eventualna „politička tranzicija“ u toj zemlji zahvaćenoj ratom.
Moskva i Vašington, dva nekadašnja neprijatelja Hladnog rata, prolaze od 2012. kroz najtežu diplomatsku krizu od raspada SSSR 1991. godine.
U takvoj situaciji, poseta američkog državnog sekretara Moskvi 12. maja, prvi put u poslednje dve godine, sama je po sebi značila promenu tona i izraz volje Vašingtona da se obnove odnosi sa Moskvom.
Stručnjak istraživačkog centra Brukings Fiona Hil ocenila je da su četvoročasovni sastanak Putina i Kerija na obali Crnog mora, kao i prethodni jednako dug sastanak Kerija sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, „veoma značajni jer održavaju otvoreni kanal komunikacije“ sa Rusijom.
Sa druge strane, ova američka diplomatska inicijativa nije donela nikakav napredak, a u neokonzervativnim krugovima koji se zalažu za što veću promociju američkih interesa u svetu, izazvala je i podsmeh i ocenu da je Keri pred novinarima ređao klišee i ponavljao iste stvari, čime je kako navode ukazao na "diplomatsku pobedu Putina".
Bez prekida u odnosima
Stručnjak iz centra za istraživanje transatlantskih odnosa u Nemačkom Maršalovom Fondu u SAD Jerg Forbrig takođe smatra da je poseta Kerija bila "veoma simbolična, bez velikog sadržaja". To je po njegovim rečima bio samo "gest (dobre volje) Amerikanaca prema Rusima".
Ovaj stručnjak uostalom smatra da uprkos dve godine tenzija, koje su dodatno pogođene sukobom u Ukrajini od kraja 2013. godine, SAD nikada nisu želele da prekidaju odnose sa Rusijom.
"Amerikanci dobro znaju da ima puitanja koja se moraju rešavati sa Rusima", pre svega pitanja iranskog nuklearnog programa i rata u Sirijji.
Fiona Hil iz Brukings instituta dodaje i da "Rusija želi i ima potrebu da ostane u igri na Bliskom istoku".
Džon Keri je u ostalom u Sočiju rekao ruskim domaćimima da mu je drago da "direktno razgovara sa onima koji donose velike odluke" u pogledu ukrajinske krize. Takođe je pohvalio "jedinstvo" i "savez" SAD i Rusije u pitanjima nuklarnog prgrama u Iranu.
Lavrov, koji se tokom prethodne dve godine redovno sretao sa Kerijem, rekao je da je njegova poseta omogućila da se "bolje razumeju".
Velika obnova odnosa?
Rusija i SAD su dugo imali suprotstavljene pozicije o sukobu u Siriji, ali su krajem 2013. uspele da postignu zajednički stav o uništavanju hemijskog arsenala Damaska.
Nakon više neuspeha za rešavanje ovog pitanja na međunarodnoj diplomatskoj sceni, specijalni izaslanik američke administracije za Siriju Danijel Rubinstajn razovarao je 18. maja u Moskvi sa ruskim visokim zvaničnicima o "načinu za stvaranje uslova za autentičnu i trajnu političku tranziciju u skladu sa saopštenjem iz Ženeve“, saopštio je američki stejt department. Saopštenje iz Ženeve je tekst iz 2012. o okvirnom rešenju za izlazak iz krize u Siriji, koji su potpisali Moskva i Vašington.
Kada je reč o Iranu, Rusi i Amerikanci zajedno sa drugim velikim silama pokušavaju do kraja juna da nađu sporazum sa Iranom o gašenju nukleanog programa u zamenu za ukidanje sankcija.
Čini se da neprijateljska atmosfera između SAD i Rusije jenjava i u pogledu Ukrajine.
Američka diplomata Viktorija Njuland, poznata po svojim odlučnim proukrajinskim i antiruskim stavovima, založila se 18. maja u Moskvi za „konkretnu“ primenu sporazuma o primirju potpisanog u februaru.
Da li se može govoriti o obnovi inicijative za „ponovno pokretanje (resetovanje)“ odnosa Moskve i Vašingtona koju je predložio američki predsednik Barak Obama 2009. godine tadašnjem ruskom predsedniku Dmitri Medvedevu? Fiona Hil iz Brukings instituta smatra da je ipak za to isuviše rano.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
