Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Od 2016. sporazum o slobodnoj trgovini EU i Ukrajine
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.05.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija počeće da primenjuje Sveobuhvatan sporazum o slobodnoj trgovini (DCFTA) sa Ukrajinom 2016. godine uprkos ruskom pritisku da se primena ponovo odloži, navodi se u nacrtu dokumenta pripremljenog za samit EU i šest zemalja iz istočnog susedstva koji će biti održan kasnije ovog meseca u Rigi. Brisel je pokazao spremnost da razmotri zabrinutost Rusije zbog tog sporazuma ali ističe da odlaganja primene neće biti. Samit u Rigi, kako se čini, neće doneti mnogo toga zemljama Istočnog partnerstva jer EU ne želi nove antagonizme sa Kremljom.
U zajedničkoj deklaraciji spremnoj za samit, koja će verovatno naljutiti Moskvu, dve strane će se obavezati da primena sporazuma o slobodnoj trgovini počne 1. januara 2016, godinu dana kasnije nego što je planirano.
Rusija se protivi evropskim naporima da integrišu Ukrajinu i udalje je od Moskve.
Prema ukrajinskim zvaničnicima, Rusija želi da se primena sporazuma odloži za još najmanje godinu dana. Međutim, Evropska unija tvrdi da neće biti novog odlaganja.
Iako je EU spremna da razmotri zabrinutost Rusije, primena "će biti glavni prioritet EU i zainteresovanih partnera u narednim godinama", navodi se u nacrtu, preneo je EurActiv.com.
Taj sporazum je u središtu tenzija oko uticaja u Kijevu naraslih nakon aneksije Krima od strane Rusije, oružanog konflikta u istočnoj Ukrajini i bojazni na Zapadu od novog Hladnog rata.
Prema političkoj deklaraciji koja prati Sporazum iz Minska, lideri Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine podržavaju trilateralne pregovore EU, Ukrajine i Rusije kako bi se našlo rešenje za bojazni Moskve zbog primene sporazuma o slobodnoj trgovini EU i Ukrajine.
Nedavno je na jednom javnom skupu postalo očigledno da Evropska komisija usmerava Ukrajinu ka trilateralnoj slobodnoj trgovini sa Rusijom što, kako izgleda, nije po "ukusu" Kijeva.
Trilateralni razgovori o uticaju sporazuma DCFTA na rusku ekonomiju i trgovinske veze sa Ukrajinom održani su 20-21. aprila. Međutim, kako je rekao ruski ambasador u EU, završeni su bez rezultata.
Sudeći prema nacrtu, osim podrške EU Ukrajini, samit Istočnog partnerstva u Rigi 21-22. maja malo šta će ponuditi Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji i Moldaviji jer su vlade EU u strahu od novog antagonizma sa Kremljom "izašle sa umerenim ambicijama".
Moldavija, Gruzija i Ukrajina potpisale su 2014. sporazume o pridruživanju sa EU i žele da postanu članice Unije. Te aspiracije se u nacrtu dokumenta EU koji je pripremljen za samit ne pominju.
Umesto toga, u dokumentu se navodi da ni Gruzija ni Ukrajina neće odmah dobiti bezvizni režim za putovanja u EU, čemu su se Tbilisi i Kijev nadali, i da te zemlje moraju da sprovedu reforme da bi uživale u tretmanu koji je dobila Moldavija.
Ti mlaki tonovi daleko su od ambicija sa prethodnog samita Istočnog partnerstva u Viljnusu 2013. godine. Tada je EU želela da ohrabri istorijski zaokret šest bivših sovjetskih republika od Rusije ka EU.
Kako se čini, Brisel je prihvatio izbor Jermenije da ostane uz Moskvu nakon što je ta zemlja 2013. odlučila da se pridruži carinskoj uniji koju predvodi Rusija, najveći strani investitor u Jermeniji.
"Na EU i njenim suverenim partnerima je da odluče kako žele da nastave bilateralne odnose", navodi se u nacrtu dokumenta EU.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
