Evrovizija će finalom 23. maja obeležiti 60. godišnjicu postojanja. Nastala u jeku Hladnog rata, ova zvanično apolitična manifestacija zapravo je često poprište razmirica među zemljama, a odluka o učestvovanju može da ima i politički značaj, što je bio slučaj sa Jugoslavijom 1961. godine kada je priključivanje protumačeno kao snažan pokazatelj nezavisnosti Tita od Moskve. Događalo se da naslov pesme mora da se promeni zbog isuviše snažne političke konotacije, ali i da pesma bude odbijena. Kada je reč o popularnosti učesnika, većina njih, uključujući i pobednike, je ubrzo nakon takmičenja izgubila pažnju javnosti. Ima i drugačijih primera, pa je tako grupa ABBA pobedom 1974. godine započela izuzetnu karijeru.

ABBA je te godine nastupila sa pesmom "Vaterlo", što je bio kao nož u leđa Francuskoj, koja je te godine odustala od učešća zbog smrti predsednika Žorža Pompidua.

Učešće na Evroviziji doprinelo je izgradnji karijere Selin Dion (1988), Sendi Šo (1967), grupe Baks Fiz (1981), Frans Gal (1965) i Klifa Ričarda (drugo mesto u 1968).

Verovatno najpoznatija pesma koja je učestvovala na Evroviziji bila je "Volare (Nel blu dipinto di blu)" Domenika Mudunja (1958). Ona nije Mudunju donela pobedu, ali su je razni izvođači preuzimali nebrojeno puta, a među njima i Dejvid Boui, Frenk Sinatra, Luis Armstrong i Beri Vajt.

Sa druge strane, međunarodno poznate zvezde nemaju zagarantovan uspeh na Evroviziji, što je ostavilo gorke uspomene Patrisiji Kaas, koja je 2009. bila tek na 8. mestu.

Na Evroviziji 2015. godine učestvuje 40 zemalja, od kojih 27 u finalu u Beču 23. maja. Među njima je i kandidatkinja iz Srbije Bojana Stamenov.

Transrodni žanr

Pesme često imaju poruke, na primer političke, ali neki kandidati rešili su da se predstave pesmama bez smisla. Tako su belgijski kandidati u dva navrata – Urban Trad 2002. i Ištar 2008. godine - otpevali pesme na imaginarnim jezicima. Neki su veću pažnju poklonili zvuku nego smisle, poput španske pobedničke pesme "Lalala" iz 1968. godine u kojoj se slog "la" ponavlja 138 puta.

Pesme o ljubavi i miru oduvek su na ceni na Evroviziji, ali su s vremenom večernje haljine, leptir mašne i simfonijski orkestri, snimani crno belom kamerom, postepeno ustupili mesto pravoj eksploziji boja.  

Danas već gotovo da se može govoriti o pravom zasebnom transrodnom žanru, čiji cilj je jačanje tolerancije. Takvi primeri su slovenačka grupa Sestre iz 2002, izraelski Dana internešenal iz 1998, ukrajinska Verka Serduška i austrijska diva s bradom Končita Vurst, pobednica 2014. godine.

Na Evroviziji se poeni dobijaju kombinacijom glasova zemalja, publike i stručnog žirija koji deli poene između 10 kandidata. U takvom sistemu teško je, ali ne i nemoguće, završiti takmičenje bez poena, što se dogodilo Norveškoj četiri puta. Ova zemlja je taj neslavni rekord nadoknadila velikim uspehom 1989, kada je osvojila 387 poena, što je rekord za svih dosadašnjih 59 izdanja.

Irska je najčešći pobednik, sa sedam pobeda, a Irac Džoni Logan je sam odneo ponedu dva puta kao izvođač (1980. i 1987), a treći put kao autor (1992).

Politika na sceni

Istraživač sa bečkog univerziteta Dean Vuletić kaže da je u društvenopolitičkom smislu najveći uticaj na Evroviziju imao Hladni rat.

"Evrovizija je bila sjajno ogledalo odnosa između Zapada i Istoka u to doba", rekao je on.

Evroviziju su 1955. osnovale zapadne javne televizije. Kada im se 1961. godine priključila tadašnja Jugoslavija, to je tumačeno kao snažan pokazatelj nezavisnosti Tita od Moskve. Sa druge strane, Sovjetski savez je osnovao sopstveno takmičenje, Interviziju.

Nakon pada Gvozdene zavese, jedan od prvih koraka zemalja nekadašnjiieg sovjetskog bloka ka Zapadu bilo je upravo priključenje Evroviziji. Njoj su nekadašnje komunističke zemlje mogle da pristupe bez odlaganja.

Od tada je interesovanje istočnih zemalja za Evroviziju opalo, s napretkom u integraciji u NATO i EU, kazao je Vuletić.

Rusija i Evrovizija

U jeku ukrajinske krize 2014. godine, nakon aneksije Krima, bivši bokserski šampion Vitali Kličko koji je i politički aktivan u Ukrajini pozvao je Evropljane da glasaju za njegovu zemlju.

Ukrajina ipak nije pobedila, ali su ruske učesnice masovno izviždane. Pored toga, pobeda austrijske bradate dive Končite Vurst protumačena je i kao "prst u oko" ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji je kritikovao ovu učesnicu.

Ove godine u polufinallu nova ruska kandidatkinja Polina Gagarina dobila je aplauz za pesmu kojom se hvali univerzalna ljubav. Međutim, neki su ocenili da je sadržaj pesme "ciničan" budući da se nastavlja kriza u Ukrajini.

Ukrajina neće ove godine učestvovati zbog sukoba na svojoj teritoriji.

Rusija je bila deo političkih razmatranja na Evroviziji i 2009, kada je takmičenje održano u Moskvi. Tada je odbačena pesma Gruzije "Vi dont vona put in" (We don’t wanna put in), što je igra reči jer kada se izgovori može da znači "ne želimo Putina", što prema proceni organizatora nije bilo u skladu sa pravilima koja zabranjuju direktne političke konotacije.

Sa druge strane, dve godine ranije je Izrael uspeo da "progura" pesmu "Pritisni dugme" (Push the button), koja se tumači kai poziv za bombardovanje Irana.

Brojni incidenti u istoriji

Incidenata političkog karaktera je na Evroviziji bilo na pretek.

Između ostalog Austrija je bojkotovala manifestaciju 1969. zazo što je organizator bila frankistička Španija, dok je Jermenija odbila da učestvuje 2012. zbog održavanja u Azerbejdžanu.

Jermenija je ove godine morala da promeni naslov pesme – Ne poričite (Don’t deny), što se smatralo isuviše direktnim pozivom Turskoj da prepozna masakr nad Jermenima 1915. kao genocid. Pesma je na kraju preimenovana u "Suoči se sa senkom" (Face the Shadow).

Turska ove godine ne učestvujei na Evroviziji. Islamska konzervativna vlada je 2012. odustala od učestvovanja, godinu dana nakon što je Švedska prikazala slike dva plesača kako se ljube.

Turska je najavila da će se 2016. vratiti na Evroviziju.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  : Azerbejdžan ovogodišnji pobednik Pesme Evrovizije