Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Stranci ipak bez prava glasa u Luksemburgu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.06.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Luksemburg ipak neće biti prva članica Evropske unije koja je stranim državljanima dala pravo glasa. Uprkos zalaganjima premijera za "više demokratije", većina građana Luksemburga glasala je na referendumu protiv davanja prava glasa strancima koji čine gotovo polovinu stanovnika te zemlje. Među strancima u Luksemburgu najviše je Portugalaca i Francuza.
Gotovo 78% glasača na referendumu 7. juna reklo je "ne" davanju prava glasa strancima, pokazali su rezultati sa 91 izbornog mesta. Na referendumu su mogla da glasaju 244.382 stanovnika Luksemburga.
Mala evropska zemlja sa nešto više od pola miliona stanovnika trebalo je da bude prva članica EU koja je rezidentima rođenim u inostranstvu dala pravo da glasaju na svim izborima u zemlji.
Premijer Luksemburga Gzavije Betel (Xavier Bettel) rekao je da referendum predstavlja šansu da se unapredi "demokratski akreditiv" bogatog vojvodstva smeštenog između Belgije, Francuske i Nemačke.
"Zaokruživanje 'da' bilo bi da za više demokratije, da za mlade, da za različitost", istakao je Betel i napomenuo da "ne postoji nijedna druga evropska zemlja u kojoj samo 40% populacije bira svoje predstavnike".
Oko 46% ukupne populacije Luksemburga od 565.000 ljudi su stranci.
"Nijedna zemlja u svetu, osim Dubaija, nema demokratski deficit kao mi", rekao je premijer, prenela je agencija AFP.
Betelova Demokratska partija, koja je u koaliciji sa socijalistima i zelenima, predložila je da se strancima u Luksemburgu koji su u zemlji duže od deset godina da pravo glasa. Oko 35.000 uglavnom evropskih migranata ispunjava taj kriterijum.
Inače, Betel predvodi promene u Luksemburgu na više frontova - on je prvi lider EU koji je sklopio istopolni brak.
"Ono što je važno jeste da ćemo nastaviti sa integracijama u zemlji i da ćemo nastaviti da živimo zajedno i poštujemo jedni druge", rekao je premijer Luksemburga.
Referendum je duboko podelio Luksemburžane. Mnogi od njih strahuju od još većeg gubitka uticaja od stranaca koji već imaju ključnu ulogu u ekonomiji.
Na putu do izbornog mesta Nikol (55) je novinarima rekla da će zaokružiti "ne" jer veruje da se pitanje glasačkog prava za strance može rešiti na drugi način - davanjem državljanstva Luksemburga većem broju stranaca.
"Mislim da ljudi treba da postanu Luksemburžani", kaže Nikol, službenica u opštini udata za Francuza.
Drugi glasač, državni služebnik Klod, ne slaže se sa Nikol i kaže: "Moramo da povećamo izborno telo i stavimo tačku na politički aparthejd u odnosu na strance".
Ocenjuje se da bi pobeda zagovornika davanja prava glasa stranim državljanima uzdrmala političku "sliku" Luksemburga jer su stranci uglavnom mlađi nego Luksemburžani i češće od njih rade u privatnom sektoru.
Posle Portugalaca, koji čine 16,4% stanovnika u Luksemburgu, po broju u Velikom vojvodstvu prednjače Francuzi (7%), Italijani (3,5%) Belgijanci (3,3%) i Nemci (2,3%).
Među strancima iz zemalja van Evrope najviše je građana Zelenortskih ostrva, Severne Amerike i Kine i oni čine 7% stanovištva Luksemburga.
Hrišćansko socijalna narodna stranka (CSV) bivšeg premijera Žan-Kloda Junkera, sada predsednika Evropske komisije, pozvala je glasače da zaokruže "ne" dok su poslovna zajednica i civilno društvo vodili kampanju za davanje prava glasa strancima.
Takođe je na referendumu većina glasala protiv spuštanja starosne granice za glasanje na 16 sa 18 godina, kao i protiv uvođenja desetogodišnjeg limita za ostanak na ministarskoj funkciji.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
