Sve veći broj evropskih kompanija nastoji da stvori zdravije radno okruženje za svoje zaposlene koje ohrabruje da tokom radnog vremena ustanu iz fotelje i malo vežbaju. S obzirom da je "sedeći" način života postao uobičajen, ulaganje u zdravlje zaposlenih u kompanijama vide kao korisno na dugi rok. Brojne firme pokrenule su programe za poboljšanje kondicije i zdravlja radnika koji takve akcije prihvataju i posle nekog vremena su zadovoljniji na poslu nego ranije. Evropske statistike pokazuju da 42% građana Evropske unije nikada ne vežba niti se bavi sportom, čak 30-70% građana ima višak kilograma a 10-30% je gojazno.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje dva i po sata umerenih fizičkih aktivnosti nedeljno. Međutim, čini se da je taj cilj nedostižan mnogim Evropljanima čiji radni dan podrazumeva vožnju do posla i nazad i dugotrajno sedenje za radnim stolom.

Preporučena dva i po sata vežbanja smanjuju rizik od ishemijske bolesti srca za 30%, rizik od dijabetesa za 27% a od raka dojke i debelog creva za 21-25%.

Oko dve trećine Evropljana provodi između 2,5 i 8,5 sati sedeći, pokazalo je istraživanje Eurobarometar iz 2014. To je za pet procentnih poena više nego 2002. Istraživanje je ukazalo i da više od 10% Evropljana sedi na poslu više od 8,5 sati.

Profesor sa instituta za proučavanje vežbanja, epidemiologiju i biostatistiku na Univerzitetu Južna Karolina Stiven Bler (Steven Blair) rekao je EurActiv.com da su mnogi ljudi svesni značaja redovnih fizičkih aktivnosti ali ipak nisu dovoljno aktivni.

Mentalno zdravlje

Ono čega su ljudi mnogo manje svesni, upozorio je Bler, jeste činjenica da duži period fizičke neaktivnosti povećava i rizik od razvoja mentalnih bolesti, poput stresa i depresije.

"Čini se da redovne fizičke aktivnosti smanjuju rizik od poremećaja mentalnog zdravlja, poput depresije, i takođe predstavljaju efikasan lek za depresiju. Raspolažemo dokazima da aktivan stil života smanjuje rizik od demencije u starosti", istakao je Bler.

Irska evroposlanica Majred Makginis (Mairead McGuinneš) kaže da u današnjem prezaposlenom svetu nivo stresa i anksioznosti može da bude visok.

"Mentalna bolest povezana je sa pokušajima samoubistva, zloupotrebom droge i alkohola i beskućništvom", istakla je Makginis koja je kopredsedavajuća Grupe srce u Evropskom parlamentu. Ta grupa radi na merama za smanjenje kardiovaskularnih bolesti u EU.

"Istraživanja jasno ukazuju na pozitivnu vezu vežbanja i mentalnog zdravlja. Fizičke aktivnosti podstiču emocionalno blagostanje, uključujući poboljšanje u slučaju depresivnosti, anksioznosti i stresa, kao i samopoštovanje", dodala je Makginis.

Ona je istakla i da značaj vežbanja i sporta ima punu pažnju kreatora politike ali da ne postoje jasne mere kao odgovor na fizičku neaktivnost.

Primeri dobre prakse

U nekim kompanijama shvatili su značaj fizičkih vežbi i preduzimaju mere da unaprede dobrobit svojih radnika i to ne samo zbog zdravlja zaposlenih, nego i zbog toga što će im to na dugi rok doneti bolje finansijske rezultate.

Evropska agencija za zdravlje i bezbednost na radu (EU-OSHA) u aprilu je pohvalila više od od sto evropskih kompanija koje su radile na smanjenju stresa na radnom mestu.

Jedna od njih je Suberg Filis (Sćuberg Philis), holandska ICT kompanija koja je nagrađena zato što vodi računa i o fizičkom i o mentalnom zdravlju zaposlenih. Zaposleni iz te firme mogu da idu kod fizioterapeuta, učestvuju u sportskim aktivnostima a poslovodstvo posebno ohrabruje zdrav način ishrane.

Zahvaljujući tome, stopa oboljevanja među zaposlenima bila je u 2013. godini samo 0,9%, što je izuzetno nisko u ICT sektoru. Suberg Filis je na taj način uštedeo 229.000 evra na troškovima odsustva sa posla.

EU-OSHA je pohvalila i bolnicu Satakunta u Finskoj za program "aktivnosti u radnom danu" pokrenut 2013. sa ciljem da se poveća fizička aktivnost zaposlenih. Kampanja je krenula sa osnovnim vežbama za sticanje fizičke kondicije i sada vežba više od 1.500 zaposlenih.

Rezultati programa u finskoj bolnici su evidentni - odsustvovanja sa posla smanjena su za samo godinu dana za 9,1%, što znači uštedu od gotovo 1,5 miliona evra, a bolnica je zahvaljujući fitnesu na radu imala neto uštedu od više od milion evra samo u 2013. Istovremeno je smanjen i broj povreda na radu, za čak 25% godišnje.

Istraživanje sprovedeno među zaposlenima u finskoj bolnici takođe je pokazalo da su radnici zadovoljniji od kako su počeli da vežbaju na radnom mestu.

Priznanje je dobila i danska Lon i Spar banka i to za program "banke u pokretu". Zaposleni u toj banci najpre su išli na proveru zdravlja gde su im mereni i fizička kondicija i indeks telesne mase (BMI). Zatim je svaki zaposleni dobio savete kako da se hrani, da vežba, ostavi pušenje.

"Orijentacija na rezultat, kada je reč o mentalnom i fizičkom zdravlju naših radnika, dobra je investicija za nas", ocenila je uprava banke.

U toj banci su za šest godina bolovanja prepolovljena, kondicija zaposlenih je poboljšana a broj gojaznih smanjen je za više od 20%. Istovremeno 93% zaposlenih kaže da su srećni ili veoma srećni što rade u banci.

"Više smo se angažovali na zdravlju naših zaposlenih nego što je to uobičajeno ali smo to uradili kako bi pomogli i zaposleni su mogli da odbiju naše predloge", kaže pomoćnik direktora danske banke Keld Tornes (Thornæs).

"Moj posao je da pravim profit a da bi to uradio zaposleni su najvažniji resurs. Zato moraju da budu u dobrom stanju. Znam da je cinično na to gledati na ovaj način, međutim, sve dok je dobrovoljno, ne vidim problem s tim", rekao je Tornes.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU: Gojaznost može biti invaliditet
  
• 

  Vesti

  : Svaki peti Evropljanin ima visok holesterol
  
• 

  Vesti

  : Srbi jedu tri puta više hleba od proseka u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Evropljani najviše umiru od bolesti srca
  
• 

  Vesti

  : Šveđani fizički najaktivniji u EU