Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropljani najviše umiru od bolesti srca
|
|
|
|
Objavljeno : 20.08.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kardiovaskularne bolesti su i dalje glavni uzrok smrti u Evropi i pored značajnih poboljšanja u većem broju zemalja, objavio je 20. avgusta časopis Juropijan hart džornal (European Hear Journal). Više od polovine Evropljana godišnje umire od bolesti srca i krvnih sudova, a sličan trend beleži se i u Srbiji. Takođe, žene više umiru od kardiovaskularnih bolesti nego muškarci. U zemljama sa visokim prihodima ima poboljšanja, što se pripisuje boljem razumevanju faktora rizika, načinom života i preventivi, ali i taj napredak treba uzeti s rezervom jer je gojaznost sve izraženiji problem, navode autori studije.
Na osnovu podataka Svestske zdravstvene organizacije (WHO) za 52 evropske zemlje, utvrđeno je da postoje velike razlike među zemljama kad je reč o posledicama kardiovaskularnih bolesti.
U zemljama sa visokim primanjima, poput Belgije, Danske, Francuske, Luksemburga, Holandije, Portugalije, Slovenije, Španije i San Marina, muškarci sada manje umiru od bolesti srca i krvotoka nego od raka.
S druge strane, u zemljama poput Rusije, Ukrajine, Belorusije ili Kazahtstana nema poboljšanja, odnosno smanjenja broja umrlih od kardiovaskularnih bolesti.
U tim zemljama osobe starosti između 55 i 60 godina izložene su većem riziku od umiranja od kardiovaskularnih bolesti nego Francuzi starosti između 75 i 80 godina. Takođe, stopa muškaraca i žena svih starosnih dobi koji su umrli od bolesti srca i krvnih sudova šest puta je veća u Rusiji nego u Francuskoj, pokazalo je istraživanje.
Godišnje u Evropi od kardiovaskularnih bolesti koje pogađaju srce i krvne sudove i mogu da dovedu do srčanog ili moždanog udara, umire oko 4 miliona osoba, što je više od polovine smrtnih slučajeva koji su obuhvaćeni istraživanjem.
Prema dostupnim podacima, 1,8 miliona je umrlo od posledica koronarnih bolesti, jedan milion od posledica moždanog udara, a 1,2 miliona od drugih srčanih oboljenja.
Međutim, dok se prilike generalno poboljšavaju kada je reč o muškarcima, kardiovaskularne bolesti su i dalje glavni uzrok smrti kod žena u evropskim zemljama, osim u Danskoj. Od 4 miliona Evropljana koji su umrli usled karidovaskularnih bolesti 1,9 miliona ili 49% su bili muškarci a 2,2 miliona ili 51% žene.
"Ta razlika se pre sega objašnjava povišenom stopom moždanih udara i drugih karidovaskulanrih bolesti kod žena", rekao je jedan od autora studije Nik Taunsend (Nick Townsend) sa Univerziteta u Oksfordu.
Taunsend je dodao da je do smanjenja broja smrti u zemljama sa visokim prihodima verovatno došlo zbog boljeg razumevanja faktora rizika, borbe protiv duvana, kao i efikasnijeg preventivnog lečenja.
"Ali drugi faktori, kao što je sve prisutnija gojaznost, ukazuju da napredak (smanjenje broja umrlih od kardiovaskularnih bolesti) treba uslovno prihvatiti", rekao je on.
Taunsendov kolega Majk Rejner (Mike Rayner) ocenio je da su razlike među evropskim zemljama posledica različitih životnih navika, poput konzumiranja alkohola i duvana i ishrane, i u manjoj meri kvaliteta i pristupa zdavstvenoj nezi.
Bolesti sistema krvotoka bile su vodeći uzrok smrti u Srbiji u 2012, pokazuje godišnji izveštaj Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", koji je objavljen u oktobru 2013.
Od 102.400 umrlih građana Srbije u 2012. godini 53,7% je umrlo od kardiovaskularnih bolesti. Od toga 48,8% su bili muškarci,a 58,8% žene.
Tumori su u 2012. bili drugi uzrok smrti u Srbiji sa udelom od 21,2% umrlih građana Srbije.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
