Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Fejsbuk i dalje prvi izbor evroposlanika
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.06.2015. |
|
|
|
|
|
|
Od 11 društvenih mreža na kojima poslanici Evropskog parlamenta imaju naloge, najviše pristalica, što i ne čudi analitičare, zadobili su Fejsbuk (Facebook) i Tviter (Twitter). Evroposlanici koriste društvene mreže da se obrate svojim biračima, ali i zainteresovanim stranama, organizacijama civilnog društva i medijima. Novo istraživanje pokazalo je da ozbiljne političke teme uglavnom idu na Tviter dok se na Fejsbuku evroposlanici javljaju kada je neka stvar završena. Društvene mreže doprinose transparentnosti rada evroposlanika i predstavljaju mogućnost za nove kontakte.
Nakon Fejsbuka i Tvitera, poslanici EP imaju naloge i na mrežama Jutjub (Youtube), Forskver (Foursquare), Instagram, Flikr (Flickr), Pinterest, Vine, Spotifaj (Spotify), Gugl plus (Google+) i Linkdin (LinkedIn).
Izveštaj objavljen 18. juna pokazao je da 663 od 741 poslanika u Evropskom parlamentu ima nalog na Fejsbuku, koji koristi više od 200 miliona ljudi u Evropi, a 572 na Tviteru.
"Političar koji ne koristi društvene mreže za dijalog i interakciju sa glasačima je kao pisac koji ne koristi reči", kaže švedski evroposlanik Frederik Federli (Fredrick Federley).
Od sto evroposlanika obuhvaćenih istraživanjem, 96% je reklo da im je Fejsbuk najbolja platforma za komunikaciju a sledeći je Tviter.
Evroposlanici koriste Fejsbuk da stignu do svojih glasača, kaže Bret Kobi (Brett Kobie) iz konsultantske kuće FlajšmenHilard (FleishmanHillard) koja je uradila istraživanje.
"Kada evroposlanik ode na Tviter, on se delom obraća biračima ali i, što je još verovatanije, govori širokoj grupi zainteresovanih partnera, nevladinim organizacijama i takođe medijima", kaže Kobi.
Kobi dodaje da su na Tviteru češće teške političke teme dok je Fejsbuk više za "saopštenja" nakon što je sve završeno.
Evropski parlament, prenosi EurActiv.com, organizuje i individualne obuke za Fejsbuk i Tviter.
Alijansa liberala i demokrata za Evropu (ALDE) organizovala je sesije na Guglu i Fejsbuku, a biće ih i na Tviteru i Linkdinu, rekla je portparolka Katrin van der Brok (Katrien van den Broeck) dodajući da su te aktivnosti uglavnom bile usmerene na pomoćnike poslanika u Parlamentu.
Van der Bruk kaže i da ona održava evroposlanike "u toku" informacijama o kampanjama na društvenim mrežama i uči ih kako da se bore protiv "trolova".
"Biti digitalan nije samo za mlađe evroposlanike, čak i moj evroposlanik stariji od 60 godina razume moć selfija (selfie)", rekla je Van der Brok.
Istovremeno evroposlanici sve više nastoje da koriste i druge društvene mreže, uz Fejsbuk i Tviter.
Tako se u izveštaju FlajšmenHilarda navodi da 209 ili 28% poslanika u Evropskom parlamentu koristi Linkdin.
Kobi vidi potencijal za rast Linkdina i podseća da je 2011. na Tviteru bilo samo 34% evroposlanika a da sada tu platformu koristi 76%.
"Linkdin se javlja kao drugačija vrsta foruma za komunikaciju manjih grupa zainteresovanih strana, gde postoji određeni nivo poverenja. Verovatno ste se već sreli, možda ste popili kafu, možda ste ga videli na Tviteru i pozvali ga na Linkdin", pojašnjava Van der Brok.
Izveštaj je pokazao i da 95% ispitanih evroposlanika smatra Fejsbuk efikasnim za komunikaciju dok 88% to isto kaže za Tviter. Ipak, 87% misli da je komunikacija "licem u lice" efikasna prema 95% u istraživanju iz 2011.
"Društvene mreže ne mogu da zamene sastanak 'licem u lice' ali su način kojim se otvaraju mogućnosti da se sretnu novi zainteresovani i da se nakon toga slede. Društvene mreže su promenile način na koji se vodi politika", kaže britanska evroposlanica Džudit Kirton-Darling (Judith).
Kobi istovremeno ukazuje na veću transparentnost koju obezbeđuju društvene mreže kada je reč o susretima evroposlanika sa lobistima i zainteresovanim stranama po nekom pitanju.
"Ako se sve dešava otvoreno na društvenim mrežama, sve je mnogo transparentnije", zaključio je Kobi.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|