Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Društvene mreže nisu zaživele na političkoj sceni
|
|
|
|
Objavljeno : 25.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Savremena sredstva komuniciranja, poput društvenih mreža, još nisu zaživela na ovdašnjoj političkoj sceni, pa Vlada Srbije nema svoje prezentacije na Tviteru i Fejsbuku, rezultat je medijskog monitoringa u Srbiji koji je sprovela fondacija Konrad Adenauer. Medijski monitoring sproveden od juna do oktobra ove godine predstavljen je 25. oktobra u beogradskom Medija centru, a kao primer potvrde da se društvene mreže ne koriste u dovoljnoj meri jedan od autora izveštaja, Marko Nedeljković, naveo je podatak da samo četiri ministarstva imaju Fejsbuk prezentacije.
On je govoreći o prilikama u regionu naveo da jedino još Vlada Bosne i Hercegovine nema prezentaciju na drustvenim mrežma, a kao pozitivne primere je naveo Crnu Goru i Hrvatsku, čije vlade su među 25 najaktivnijih na društvenim mrežama.
Nedeljković je ukazao i da je aktivnost političkih stranaka na društvenim mrežama drastično opala po završetku izborne kampanje, pa su stranke sada od 87 do 99 odsto manje aktivne nego kada su se borile za glasove birača.
Ni funkcioneri nisu aktivni na Tviteru i Fejsbuku koliko su bili pre izbora, a među retkima koji se putem društvenih mreža i dalje obraća građanima je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.
Kako pozitivan primer naveden je i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić koji je od 27. jula, do 27. septembra objavio 160 tvitova i 65 puta odgovarao drugim korisnicima na pitanja iz svog domena. On ima 5.500 pratilaca na Tviteru.
Govoreći o izveštavanju štampanih medija, novinarka Tamara Skroza je na predstavljajnju monitoringa ocenila da je period od juna do oktobra pokazatelj koliko duboko novine mogu da potonu, a najviše kritike upućeno je na račun izveštavanja o korupcijskim aferama koja su se, kako je ocenila, pretočila u nešto što se zove medijska hajka.
"Nema potrebe da se ide dalje od primera Olivera Dulića. On je od početka septembra zauzimao skoro svaku naslovnu stranu jednog tabloida, vrlo brzo postao je glavna medijska tema, pa se u trenutku kada se našao i na optužnici u javnosti više i nije postavljalo pitanje njegove krivice", kazala je Skroza.
Ona je kao problem istakla i to što su otvoreni pritisci na novinare štampanih medija sada promenili formu i izašli iz kabineta. Kao primer navela je tvit koji je o novinaru Teofilu Pančiću objavila savetnica predsednika Srbije zadužena za medije Stanislava Pak: "Stojeća/sedeća gomila kompleksa".
Govoreći o televizijama, profesor na Fakultetu političkih nauka Miroljub Radojković istakao je pitanje opstanka javnog servisa i njihove pretplate.
On je podsetio da je naplata pretplate u ovom trenutku oko 37 odsto i poručio da, dok se ne nađe drugo rešenje, država mora da interveniše, kako se javni servisi ne bi ugasili. Ipak, upozorava da to otvara i osetljivo pitanje državne intervencije u medijima koja je protivrečna i zabranjena u Evropi.
Komentarišući činjenicu da je naplata pretplate u Hrvatskoj veća od 90 odsto, on je podsetio da u Hrvatskoj, zapravo, nije reč o pretplati, već o porezu koji je više obavezujuć.
Izvor: Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
