Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prve procene uticaja minimalne zarade u Nemačkoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.06.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Uvođenje minimalne zarade u Nemačkoj početkom godine izazvalo je kontroverze, ali je ta mera, prema prvim pokazateljima, već dala neke rezultate. Prema zvaničnoj statistici, od početka 2015. smanjio se broj radnika koji koriste pomoć za nezaposlene. Istovremeno, iznete su procene da će zbog uvođenja minimalne zarade porasti broj zaposlenih na crno, ali se u celini ocenjuje da je uticaj te mere na tržište rada "umeren".
U decembru 2014. u Nemačkoj je 1,268 milion radnika svoj prihod dopunjavalo pomoći za nezaposlene predviđenu reformom Harc IV kojom je uvedeno postepeno povlačenje socijalne pomoći u zavisnosti od prihoda, piše nemački EurAktiv.
Međutim, u februaru 2015, dva meseca od uvođenja opšte minimalne zarade od 8,50 evra na sat, broj radnika koji koriste i pomoć za nezaposlene smanjio se za oko 45.000 na 1,223 miliona. To su podaci koje je vlada dostavila na zahtev Zelenih u Bundestagu.
Prema tim podacima, među oko 4,3 milion korisnika pomoći, sposobnih za rad, udeo ljudi koji, u skladu sa sistemom Harc IV, neredovne niske prihode dopunjuju davanjima za nezaposlene opao je sa 29,3% krajem 2014, na 27,8% u februaru 2015.
Portparolka Savezne kancelarije za rad navela je da broj ljudi koji prihode dopunjuju socijalnom pomoći uvek opada krajem godine. "To je verovatno zato što su ljudi koji svoje prihode dopunjuju davanjima za nezaposlene, pogođeni sezonskom (zimskom) nezaposlenošću i privremeno koriste Harc IV", rekla je ona.
Ona je rekla za list Zidojče cajtung da se ipak njihov broj više smanjio nego ranijih godina što ukazuje da je taj pad povezan sa uvođenjem minimalne zarade.
Stranka Zelenih u nemačkom parlamentu upozorava da ne treba preceniti uticaj minimalne zarade na zapošljavanje. "Minimalna zarada je ispravna stvar ali nije sredstvo za borbu protiv siromaštva. Ona zaobilazi većinu siromašnih radnika", rekao je portparol te stranke Volfgang Štrengman-Kun.
On je ocenio da su potrebne dodatne mere kako radnici više ne bi morali da koriste davanja za nezaposlene, poput mera za borbu protiv porodičnog siromaštva i među samozaposlenima.
"Predlažem kombinaciju minimalne zarade, dečijeg dodatka i subvencije za zarade koje ne pokrivaju osnovne potrebe. Nemačka vlada s ovim ne čini ništa u borbi protiv siromaštva", rekao je Štrengman-Kun.
Ipak, uticaj opšte minimalne zarade, gotovo šest meseci od njenog uvođenja, nije toliko vidljiv. Broj nezaposlenih nije se povećao, ali raste rad na crno.
Prema procenama iznetim u nedavno objavljenoj studiji Univerziteta Johan Kepler iz Linca i Instituta za primenjena ekonomska istraživanja, očekuje se da broj radnika na crno u Nemačkoj poraste za 30.000 u 2015. na 7,8 miliona ljudi. To bi bilo prvi put da se njihov broj poveća od 2009. Vrednost sive ekonomije procenjuje se na 339,6 milijardi evra.
"Promene koje je izazvala minimalna zarada su umerene", rekao je profesor iz Linca Fridrih Šnajder koji je sproveo istraživanje i obradio makroekeonomske podatke za prvi kvartal. Da je minimalna zarada 10 evra, prihodi sive ekonomije bi porasli za 4 do 6 milijardi evra.
Uvođenje minimalne zarade kritikuju nemački poljoprivrednici koji upozoravaju da će se proizvodnja jagoda i špargli preseliti u druge zemlje.
"Kod špargli i jagoda očekujemo 10% manje prinosa po ceni koja stagnira. Za poljoprivrednike to znači da će manje zaraditi pošto su istovremeno nadnice porasle", rekao je predsednik Nemačkog udruženja poljoprivrednika Joahim Rukvid za list Noje osnabriker cajtung od 22. juna.
"Tako nešto ne može da potraje", rekao je on i dodao da se nemački poljoprivrednici nadmeću sa drugim proizvođačima širom Evrope.
Prema njegovim rečima, ako su jagode iz Nemačke suviše skupe, trgovine će ih kupovati u zemljama u kojima nema minimalne zarade ili je ona vrlo niska.
"Nismo kapitulirali pred minimalnom zaradom i nećemo", istakao je Rukvid.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
