Na finansijskim tržištima u Evropi zavladao je strah zbog neizvesne situacije u Grčkoj, kojoj ozbiljno preti bankrot već 30. juna, i koja je odlučila da šaltere svojih banaka zatvori do 6. jula, uz ograničenje povlačenja novca na bankomatima, dok berza ostaje zatvorena dan duže. Evropske i azijske berze 29. juna su u padu, a stope zaduživanja za zemlje koje se smatraju podložnim širenju krize, poput Španije i Italije, u porastu su. Zbog kontrole kretanja kapitala nemačke vlasti upozorile su turiste koji letuju u Grčkoj, jednoj od njihovih omiljenih destinacija, da ponesu dovoljno gotovog novca, iako se kontrole ne odnose na njih. U međuvremenu, nastavljaju se kontakti koji ostavljaju malu mogućnost da se ipak dođe do kakvog takvog dogovora.

Neizvesnost koja prati zbivanja u Grčkoj predstavlja ključni problem za berze.

„Situacija će ostati nestabilna, mnoge stvari mogu se veoma brzo menjati, ne postoji utvrđeni scenario“, rekao je analitičar ANZ Novi Zeland agenciji Blumberg.

Berza u Sidneju zatvorena je u minisu 2,23%, , u Hong Kongu 2,61%, u Šangaju 3,34%, a u Šenženu čak 6,06%.

Trend pada zabeležen je i na otvaranju evropskih berzi, a zabeležen je i zabrinjavajući znak panike - porast stope zaduživanja južnih zemalja zone evra, manje stabilnih, pre svega Španije i Italije. Stopa za Španiju porasla je na 2,7% sa 2,15% koliko je iznosila samo tri dana ranije.

Grčka se kreće ka sve verovatnijem bankrotu nakon što je grčka vlada za 5. jul sazvala referendum na kojem bi se građani izjasnili o merama koje predlažu kreditori, a oni odbili da Grčkoj produže plan pomoći i započeli razmatranje „plana B“, kako da se umanje posledice grčkog bankrota.

Tanani prostor za pregovore

Kontakti se nastavljaju, mada su Atina i Brisel razmenili i oštre reči.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da se oseća "izdano" i da Grci nisu "dovoljno uzeli u obzir" njegove napore. Grčka vlada na to je odgovorila dovevši u pitanje njegovu "iskrenost" koja je, kako se navodi, "neophodna" u pregovorima. Saopšteno je i da je Cipras Junkeru, kao i predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu preneo zahtev da se produži plan pomoći do referenduma.

Junker je poručio i da bi Grčka odbacivanjem predloga poverilaca na referendumu značilo i poruku "ne Evropi". On je pozvao Grke da se izjasne za taj sporazum i oštro je kritikovao radikalnu levicu grčkog lidera Aleksisa Ciprasa.

Postavljeno je pitanje i smisla referenduma, koji se odnosi na predlog 25. juna, koji je u međuvremenu izmenjen usvajanjem nekih grčkih predloga.

Junker je rekao i da paket koji su ponudili poverioci nije glupi paket štednje, kako je okarakterisan u Atini, i da ne predviđa ni smanjenja plata i penzija.

Evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi rekao je 29. juna da postoji „prostor za pregovore“ između Grčke i kreditora, a sličnu poruku dao je i deo evropskih lidera, poput francuskog predsednika Fransoa Oland.

Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je da je jedinstvo potrebno jer "ako zona evra ne uspe, to je i neuspeh za Evropu".

Ona je rekla i da je spremna na obnavljanje pregovora sa Grčkom nakon referenduma.

Banke zavise od ECB

Evropska centralna banka odlučila je da ne poveća limit za pomoć grčkim bankama, koja im je neophodna pogotovo u trenutku kada građani masovno povlače novac. Ipak, ECB i dalje pruža hitnu pomoć bankama ELA, mada postoji mogućnost i da se ona ukine u slučaju da na referendumu birači odbace plan štednje i reformi.

Lider Grčke Aleksis Cipras 28. juna je objavio zatvaranje banaka i ograničenje povlačenja novca na 60 evra dnevno do 6. jula. Bankarskim šalterima moći će da pristupe samo stariji ljudi koji ne raspolažu karticama. Brojnim turistima koji su velika stavka u grčkoj privredi poslata je poruka da će moći da povlače novac, jer je reč o stranim bankama na koje se ograničenje kretanja kapitala ne odnosi. Ipak, ministarstvo spoljnih poslova Nemačke poručilo je svojim turistima da ponesu dovoljne količine gotovog novca.

Kontrola kretanja kapitala nije presedan u EU, jer su tokom krize na Kipru koji je 2013. bio na rubu finansijskog kolapsa uvedene drakonske mere ove vrste. Banke su bile zatvorene skoro dve sedmice, nalozi za isplatu preko interneta zabranjeni, a povlačenje novca na bankomatima ograničeno. Nakon otvaranja banaka, drakonske mere su i dalje primenjivane na kretanje kapitala, i stvarele su problem preduzećimaa koja je trebalo da plaćaju dobavčkačima i zaposlenima.

Poslednja mera na Kipru ukinuta je u maju 2014, dok su ograničenja u inostranstvu trajala do aprila 2015. U međuvremenu je međutim kiparska vlast prihvatila likvidiranje glavne banke i namet od 47,5% na uloge veće od 100.000 evra u drugoj po veličini.

Ove mere ograničenja imaju za cilj da spreče slom banaka, što bi dovelo do finansijskog kraha države, koja bi morala da isplati veoma visoke iznose budući da su garantovani depoziti do 100.000 evra.

Cipras je građanima rekao da će svi depoziti biti sigurni, i da će se isplaćivati plate i penzije.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Odlučujućih sedam dana za Grčku