Pred Grčkom je 7 odlučujućih dana, ovoga puta bez mogućnosti produženja roka za otplatu duga od 1,5 milijardi evra Međunarodnom monetarnom fondu, koji dospeva na naplatu 30. juna. U tu sedmicu treba „spakovati“ sastanak ministara finansija evro grupe, dogovor na samitu EU, usvajanje glavnih mera u grčkom parlamentu, kao i u parlamentima Nemačke i Finske. S obzirom na optimizam lidera u evro zoni, reklo bi se da je rizik bankrota Grčke smanjen. U Atini, međutim, počinje velika politička bitka, jer se deo poslanika vladajuće levičarske Sirize protivi sporazumu. S obzirom da ne postoje pravila niti za bankrot države niti za izlazak iz zone evra, takav „scenario katastrofe“ bi nosio veliki ekonomski i politički rizik kako za Grčku i njene građane tako i za celu EU.

Sredinom juna već su ozbilčjno razmatrane opcije bankrota Grčke i njenog izlaska iz zone evra. Međutim, na samitu lidera EU u noći između 22. i 23. juna postignut je „korak u dobrom pravcu“, a portparol grčke vlade Gabrijel Sakelaridis ocenio je da je sporazum veoma blizu i da su naredna dva dana odlučujuća.

Sličnu ocenu dao je i evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi rekavši da je „ubeđen“ da će se pronaći zajednički jezik, kao i da se sastanci nastavljaju, uz novi sastanak ministara finansija evro zone 24. juna.

Moskovisi je rekao da se nada da će na tom ministaraskom sastanku „moći u ime Komisije da predstavi parametre sporazuma“, uoči redovnog evropskog samita, ali i upozorio da je potrebno još raditi na pitanjima poreza na dodatu vrednost i reformi penzija.

Uticajna nemačka kancelarka Angela Merkel grčki  takođe je rekla da grčki predlog predstavlja „dobru polaznu tačku“ ali da iziskuje „zaista intenzivan rad“.

Novi plan podnet poslanicima za 2015. i 2016. predviđa reforme kojima bi se ušzedelo osam milijardi evra, većinom kroz nove takse.

Kreditori od Atine traže da se vrati PDV za hotele i restorane na opštu stopu od 23%, što je predsednik udruženja restoatera Tanasis Papanikolau okarakterisao kao „poljubac smrti“.

Razgovara se i o produženju plana pomoći i nakon 30. juna.

Međutim, nakon što je osmislila paket mera koji kreditori prihvataju kao polaznu osnovu za dogovor, levičarsku vladu u Atini čeka nova komplikacija.

„Ukoliko sporazum ne dobije podršku poslanika vladajuće većine, vlada se ne može održati“; rekao je Sakelaridis.  

Jedan od prvih glasova oštrog protivljenja došlao je od poslanika levog krila ladajuće Sirize Aleksisa Mitropulosa, koji je rekao da će glsati protiv sporazuma. Jedno krilo Sirize već je objavilo i tekst protiv novih žrtava koje se od Grčke traže.

Sindikat Komunističke partije pozvao je i na protestno okupljanje.

Međutim, ukoliko se ove sedmice dogovor postigne, za očekivati je da bi mogao da dobije podršku parlamenta, s obzirom na to da Siriza ima 149 od 300 poslanika, a podrška je i veća uz savezništvo sa malom desničarskom partijom Nezavisni Grci koja ima 13 poslaniika.

Šta se od Grčke traži?

Glavna sporenja odvijaju se oko četiri tačke – stope PDV-a, penzija, budžetskog bilansa i ogromnog javnog duga.

Poverioci od Atine traže da se obaveže da će tokom nekoliko godina imati tekući suficit, odnosno pozitivan bilans ukoliko se izuzme servisiranje duga, što znači da bez zaduživanja namriuje tekuće troškove i plate službenika. Atina prihvata primarni suficit od 1% u 2015. i 2% u 2016. godini. Glavne mere za to su smanjenje troškova odbrane i povećanje poreza.

Crvena linija preko koje vlasti u Atini ne žele da pređu je povećanje poreza na dodatu vrednost na 23%  sa sadašnje snižene stope od 13% jer bi to imalo velike socijalne posledice.

Jedan evropski službenik rekao je da bi i uz sniženu stopu na struju, kao i na stopu na lekove od 6%, mogao da se ostvari suficit od 1% ove godine ukoliko se povećaju porezi na neke od ključnih sektora privrede, pre svega u turizmu, hotelijerstvu i restoranima. U tom pogledu, sporna je stopa PDV-a za ostrva, koja imaju povlašćen status, a prema pisanju štampe vlasti Grčke mogle bi da popuste poveriocima u izvesnoj meri, izuzimajući iz povlašćenog položaja najrazvijenija ostrva poput Mikonosa, Santorinija i Rodosa.

Vlada Grčke ponudila je i povećanje poreza na preduzeća sa 26 na 29% od 201. godine, kao i posebnu takstu od 12% na firme koje imaju dobit veću od 500.000 evra, a biće povećana i taksa za luksuz, poput vozila velikog cilindra, bazene, avione i brodove veće od 10 metara.

Penzije su posebno osetljivo pitanje, a prema navodima štampe Atina je spremna da sledeće godine ukine mehanizme za prevremenu penziju i smanji retke penzije više od 1.000 evra. Poverioci traže da u penzionom fondu ne bude deficita, što bi značilo velika smanjenja. Čini se da su poverioci prihvatili zahtev Sirize da se poštede najniže penzije.

Stavovi su se približili u pogledu liberalizacije tržišta rada, kao i po pitanju privatizacije, s tim što Atina odbija privatizaciju u sektoru struje.

Najveći tabu diskusije za kreditore je veliki dug Grčke od 180% bruto domaćeg proizvoda, što je po opštoj oceni neodrživo. Grčka želi da zadrži opciju restrukturiranja, što bi u nekim zemljama poput Nemačke bilo veoma osetljivo pitanje.

Da bi Grčka imala i dalje izvor finansija razgovara se i o produženju programa, možda do kraja godine. Grčka bi bila pod nadzorom, ali bi mogla da koristi postojeća sredstva, poput skoro 11 milijardi evra neiskorišćenih sredstava namenjenih grčkim bankama.

Čemu strah?

Ukoliko bi dogovor pao u vodu, šta bi čekalo Grčku? Najveći problem je što se to sa izvesnošću ne može reći, a budući da ne postoje ni propisi ni ustaljena praksa o bankrotu i izlasku iz zone evra, takav razvoj doneo bi veliki rizik i za Grčku i za EU.

Grčka treba da isplati 1,5 milijardi evra Međunarodnom monetarnom fondu 30. juna, za šta joj je potrebna isplata preostalih 7 milijardi evra. Ukoliko ne uspeju pregovori i ne dobije taj novac, Grčka će bankrotirati.

Propisi za takvu situaciju međutim ne postoje. Iako ovo ne bi uticalo na rejting Grčke kod bonitetskih agencija, jer one računaju dug privatnim redktiorima, banke bi odmah osetile efekte. Ne samo što su im kase već ispražnjene, a obveznice grčkog trezora su skoro jedino bogatstvo koje im preostaje. Vrednost ovih hartija bi, međutim, bila srozana, pa bi Evropska centralna banka koja ih prihvata kao garanciju za finansiranje grčkih banaka zavrnula slavinu.

Vlada bi tada mogla da uđe u „sivu zonu" prema rečima ekonomiste Berenberg banke Holgera Smidinga i da banke rekapitalizuje paralelnom monetom, koja bi bila u bukvalnom smislu priznanje duga. Iako u prvi mah konvertibilna sa evrom, ta moneta bi gubila vrednost, što bi dovelo do galopirajuće inflacije i smanjenja vrednosti štednje, kao i pogoršanja životnog standarda. Kada bi se uvela, ova siva valuta bi ušla u privatni sektor.

To bi praktično značilo da je Grčka odsečena od zone evra.

U finansijskom smislu, to bi moglo da dovede do krize drugih zemalja, jer bi investitori s nepoverenjem gledali na one za koje bi smatrali da su takođe podložni da slede put Grčke, pre svega na jugu Evrope.  

Politički rizik je veliki, jer bi se zona evra pokazala kao unija promenljivog sastava a ne kao čvrst savez zemalja. To bi bio odličan protivargument za skeptike sa svih strana, kako za one koji smatraju da finansijski nestabilnim zemljama nije mesto u zoni zajedničke valute, tako i za one koji se protive „diktatu“ najmoćnije evropske privrede - Nemačke.

Ovakav strah najbolje je nedavno u intervjuu izrazio nekadaššnji nemački kancelar i jedan od tvoraca evropskih integracija Helmut Šmit sledećim rečima: „Ukoliko evropske vlade ne uspeju da zadrže Grčku u evru, onda neka ga đavo odnese“.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dan D za Grčku nije danas
  
• 

  Vesti

  : Novi neuspeh za dogovor Grčke i poverilaca
  
• 

  Vesti

  : Multinacionalke potkradaju Grčku
  
• 

  Vesti

  : Grčki javni servis ponovo emtituje program
  
• 

  Analize i stavovi

  : Podemos i Duda i na Balkanu?