Kvalitet vazduha, energetska politika, cirkularna ekonomija i nova zajednička politika u ribarstvu neki su od ključnih izazova pred Luksemburgom, koji je preuzeo predsedavanje EU u drugoj polovini 2015. Na planu zaštite životne sredine Luksemburg će se baviti i klimatskim i energetskim ciljevima, ekodizajnom, preradom otpada. Šire gledano, Luksemburg će, kako je najavio, svoje predsedavanje bazirati na otvorenom pristupu - slušaće građane, podsticati biznis i sarađivati sa partnerima i institucijama kako bi radio u interesu Evrope.

Na planu zaštite čovekove okoline, prioritet Luksemburga biće da osigura da razgovori od Direktivi o nacionalnim ciljevima smanjenja emisije štetnih gasova (NEC) dovedu do usvajanja novih ciljeva za kvalitet vazduha do 2030. Za sada je Evropski savet daleko od sporazuma o tom pitanju i neke članice Evropske unije, uključujući Rumuniju i Poljsku, odbijaju da prihvate obavezujuće ciljeve emisije za neke gasove, poput metana.

Klimatski ciljevi kojima će se u narednih šest meseci baviti Savet EU poklopiće se sa pripremama Evropske unije za konferenciju UN o klimi (COP 21) u Parizu krajem godine. EU se nada da će na tom skupu imati vodeću ulogu kod ograničavanja rasta globalne temperature na dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.

Evropski biro za ekologiju (EEB) takođe je ukazao da novi predsedavajući EU mora da bude u stanju da pokrene s mrtve tačke dugo čekanu reformu Sistema trgovine štetnim emisijama (ETS).

Uspeh luksemburškog predsedavanja EU moglo bi da bude i stupanje na snagu novog Klimatskog i energetskog paketa za period do 2030. do kraja ove godine. Prioriteti tog paketa su smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte za 40% između 1990. i 2030, proizvodnja najmanje 27% energije iz obnovljivih izvora i unapređenje energetske efikasnosti za 27%.

Cirkularna ekonomija i ekodizajn

Još jedan izazov za Veliko Vojvodstvo je da "pogura" usvajanje novog paketa o cirkularnoj ekonomiji koji će Evropska komisija predstaviti u decembru.

U Evropskom birou za ekologiju kažu da EU treba da usvoji obavezujuće ciljeve za organski otpad koji se koristi za različite proizvode, poput nameštaja i tekstila, kao i ciljeve za recikliranje čvrstog komunalnog otpada (70% do 2030.) i ambalaže (80% do 2030.).

Da bi se ti ciljevi ostvarili, Unija mora da odgovori ekonomskim merama i podsticajima, uključujući oporezivanjem deponija i spalionica otpada, i postavi nove odgovornosti za proizvođače. Takođe bi trebalo da do 2020. zabrani odlaganje na deponije ili upućivanje na spaljivanje svih vrsta otpada koje mogu da se recikliraju ili kompostiraju, što predlaže Komitet za prirodnu sredinu Evropskog parlamenta.

Kada je reč o energetskoj efikasnosti, nevladine organizacije traže da se do 2030. poveća za 40% dok se u Evropskom parlamentu trenutno razmatra cilj od 30%.

Luksemburg će morati da "gura napred" i Direktivu o ekodizajnu koja će voditi do novih obaveza u pogledu "životnog ciklusa" proizvoda, nadograđivanja i recikliranja, kao i eliminisanja toksičnih proizvoda.

Istovremeno se za vreme predsedavanja Luksemburga ne očekuju novi kriterijumi za upotrebu hemikalija koje remete rad hormona. Sa tim pravilima se kasni još od kraja 2013. i čini se da svetlost dana neće ugledati do kraja 2016. ili čak 2017. i to zbog pritiska industrijskih lobija, piše EurActiv.com.

Luksemburg će se mnogo baviti i ribolovom u EU a nastojaće i da obezbedi sporazum Saveta i Parlamenta o novom regulatornom okviru za organsku poljoprivredu. Takođe treba da počne rad na procedurama odobravanja genetski modifikovanih organizama.

Dvanaesto predsedavanje

Ulogu predsedavajućeg Savetom Evropske unije Luksemburg je preuzeo od Letonije a predaće je na kraju godine Holandiji.

Luksemburgu je ovo dvanaesto predsedavanje EU a prvo u mandatu Lisabonskog ugovora kojim su Uniji date nove nadležnosti i uspostavljen novi insitucionalni balans, navodi se na sajtu luksemburškog predsedavanja.

Program rada luksemburškog predsedavanja baziran je na sedam tačaka: podsticanje investicija radi unapređenja privrednog rasta i zapošljavanja, produbljivanje socijalne dimenzije EU, upravljanje migracijama, uključujući slobodu, pravdu i bezbednost, revitalizacija jedinstvenog tržišta sa fokusom na digitalnu dimenziju, postavljanje konkuretnosti EU u globalni i transparentni okvir i unapređenje održivog razvoja i jačanje uloge EU na globalnoj sceni.

Proširenje EU nije među prioritetnim temama luksemburškog predsedavanja EU.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sajt luksemburškog predsedavanja

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Stranci ipak bez prava glasa u Luksemburgu
  
• 

  Vesti

  : Usklađivanje ekologije sa EU skuplje nego što se mislilo
  
• 

  Vesti

  : Preispitivanje politike susedstva neće uticati na Balkan
  
• 

  Vesti

  : Letonija preuzela predsedavanje EU
  
• 

  Vesti

  : Litvanija prvi put predsedava EU