Ukupna javna potrošnja u zemljama Evropske unije u 2014. godini je dostigla 6,7 hiljada milijardi evra ili gotovo polovinu bruto domaćeg proizvoda Unije (48,1%). Javnu potrošnju najviše su smanjile Slovenija i Grčka a najviše povećao Kipar. Najveći deo javne potrošnje članice EU usmeravaju u socijalnu zaštitu pri čemu u tom segmentu prednjače davanja za penzije. Javna potrošnja u EU u proseku je nešto više od 13.000 evra po stanovniku ali je u Danskoj 11 puta veća nego u Bugarskoj.

U 2013. je javna potrošnja članica EU prema BDP bila 48,6% a u zoni evra 49,4% BDP u 2013. i 49% u 2014. godini, pokazuju novi podaci Evropske statističke službe.

Javna potrošnja je u članicama EU u 2014. varirala od manje od 35% BDP u Litvaniji i Rumuniji do više od 57% u Finskoj, Francuskoj i Danskoj.

U osam članica EU ukupna javna potrošnja bila je veća od polovine BDP dok je u sedam bila manja od 40% BDP.

Smanjenje državne potrošnje gledano prema BDP zabeleženo je u 2014. godini u odnosu na 2013. u većini članica EU ali je najveće bilo u Grčkoj, za 10,7 procentnih poena, i Sloveniji, za 9,9.

Istovremeno je najosetnije povećanje ubeleženo na Kipru, za 7,7 procentnih poena, a slede Malta (1,6) i Austrija (1,4).

Ukupna javna potrošnja kao procenat BDP na nivou EU smanjena je u 2014. u odnosu na 2013. za 0,5 procentnih poena dok je u zoni evra pad bio 0,4 poena.

Danska najviše daje po stanovniku

Gledano po stanovniku, najveću javnu potrošnju ima Danska - oko 26.000 evra, a sledi Švedska sa 23.000. Više od 20.000 evra po stanovniku bila je i javna potrošnja u Finskoj i Austriji dok je prosek za EU bio 13.153 evra po stanovniku.

Javna potrošnja po stanovniku Bugarske bila je najmanja - 2.300 evra, a tu je i Rumunija sa 2.600 evra. Ispod 5.000 evra po stanovniku imale su javnu potrošnju Letonija, Litvanija, Poljska i Hrvatska.

U svim članicama EU socijalna zaštita odnosi najveći deo javne potrošnje a procenat se kreće od 28,6% na Kipru do 44,4% u Luksemburgu pri čemu osam zemalja u te svrhe izdavaja više od 40% ukupne javne potrošnje.

Davanja za socijalnu zaštitu dele se na devet grupa od kojih u svim čclanicama najveći udeo ima grupa za stare, koja uključuje penzije. Prema podacima za 2013, više od četvrtine ukupne javne potrošnje odlazilo je u tu grupu u Italiji (27,6%), Bugarskoj (25,9%), Luksemburgu (25,8%), Austriji (25,3%) i Rumuniji (25,1%).

U proseku, potrošnja za stare na nivou EU čini 21,45 ukupne javne potrošnje.

Značajan udeo u ukupnoj javnoj potrošnji grupa "bolesni i invalidi" ima u Holandiji (10,1% u 2013.) i Hrvatskoj (9,5%) dok grupa "deca i porodica" ima najveći udeo u javnoj potrošnji u Danskoj (8,8%) i Luksemburgu (8%).

Troškovi za nezaposlene najveći su u Irskoj (7,6% ukupne vladine potrošnje) a slede Španija (6,7%) i Danska (5,9%), pokazuju podaci Eurostata.

Slovačka troši za zdravstvo, Grčka za ekonomiju

Izdvajanja za zdravstvo imaju drugi po veličini udeo u javnoj potrošnji 11 članica a najveći se beleži u Slovačkoj (18,3% u 2013.) Holandiji (17,7%), Češkoj i Irskoj (po 17,4%).

S druge strane, udeo za javne službe, koje uključuju npr. spoljne poslove, u deset članica je drugi po udelu u javnoj potrošnji a prednjače Kipar (24,4%), Mađarska (20,9%) i Hrvatska (18,8%).

Troškovi za ekonomske poslove beleže drugi po veličini udeo u javnoj potrošnji u sedam članica. Najveći su u Grčkoj (25,5%) i Sloveniji (24,2%), što je uglavnom posledica jednokratne podrške finansijskim institucijama.

Udeo potrošnje za obrazovanje u ukupnoj javnoj potrošnji prilično se razlikuje među članicama i ide od 7,6% u Grčkoj i oko 8% u Italiji i Rumuniji do više od 15% na Kipru i u baltičkim zemljama.

Sektor kulture, rekreacije i religije uzima manje od 3,5% javne potrošnje u svim članicama EU osim Estonije (5,4%), Letonije (4,2%) i Mađarske (3,7%).

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Socijalna potrošnja bogatih i dalje velika
  
• 

  Vesti

  : UNDP: Srbija 77. po razvoju društva
  
• 

  Vesti

  : Obrazovanje nije obična usluga